Радничке новине
је пссле пет месеци морао бити најурен из службе! Сада, и увек про клета судбо хероја! Његова смрт није довољно опла кана; многобројне жртве пишу му на овај начин некролог, О, умрли капетане! Нека би те наЈзад сопствена авет удавила! С. Пиркан. Нов намет за се/Баке у Подрињу ■Шабац. У Шапцу је заведена од стране општинске управе од 1 маја једна нова врста порезе, једна царина, као кад се прелази из једне државе у другу. Нама сељацима који све животне намирнице набављамо у Шапцу, немогуће је овај нови намет шабачке либерално самосталске фузије подносити. Да би надокнадила оно што потроши на разне дочеке, параде и друге „патриотске" свечаности итеревенке, општинска управа је прописала, да сваки сељак, чим уђе у варош са колима и донесе шгогод да прода: кукуруз, зелен, јагње, свинче, дрва, мора да плати 0,40 дин , што је сељаке много узбунило.
Шта је са ралнолнчкш вравклкиа? Још пре балканских ратова Р»дничка Комора у споразуму са Индустријском Коморсм коначно је израдила радионичка правила, која треба да регулишу односе између власника радње и радника по Закону о рздњама. После неких промена и допуна од стране Министарства Привреде радничка правила била су са свим готова и очекивала су само подпис Министра Привреде. Али ратови су бацили у архиву ова правила. Пссле ратова једна омања комисија под председништвом Д р Богд. Марковић, начелника одељења за трговииу, радиност н собраћај поноза је покренула ову ствар и израдила коначну редакциЈу ових радионнчких правила. И овом приликом очекивала се само потврда од стране Ми
Подгорцу пада у очи по томе што њени чланови непознају потпуно наш програм. Ту смо прошлих избора добили 101 глас, а сада ћемо за собом повући цело село. 1910, притиском власти, стара организација је уништена, а нсва је створенв са 22 члана. У Шарбановцу имамо око 54 чланова. Бољевачка организација, раније створена, и сада се креће. У Гамзиграду и другим селима све је готово за организацију. Али је нарочито важно сзорити организацију у Бору и Прлити, јер су то рударска села; тако исто за организацију се јзвљају и остала места која говооник наброја. У опште свет у моме крају, под утицајем привредно!а развитка, готовје да се партиски организује зашо тшо очекује 6а тим путем поправи свој матери/ални положај. Од тога рудари и сељаци који по рудницима
нистра Привреде. Ати баш у то време ! Р а Д е очекуЈу стварање синдиката. као на зло устаиови се одсе.ч за со- ј Нарочито је взжно што у нашем цијалну политику и би постављен за к Р а ЈУ свако село чига Раоничке Ношефа одсека познати непријатељрад ј вине, бар један број, и свеш очекуничке класе и признати чувар ес- Ј е нешшо само још од социјалне денафских и фабричких привилегија г. мокрашије. Наша је дужност да ра-
и т. д. Ово ј'е у неколико и одго вор другу Ристовићу. Монополски савез је покренуо свој лист без одобрења Гл. Р. Савеза, а ниЈ'е имао ни способних снага за уређивање тога листа. Вели да су секретаријати имали успеха у организовању рударских радника. Гл. Р. Савез је задовољан радом шабачког секретара, а тако исто и нишког. Оно што чини неке функциоиаре незадовољним са радом ових секретара, то је што су они мислили да су секретари тре бали да раде све техничке послове у пододборима. Доганџић је навео да Гл. Р. Савез није радио у мањим организацијама, па је навео као пример књиговесце. Међутим делегати тога савеза могу обрнуто рећи.
препоручили су другу Н. ЦветковиНу да мало причека док Радничка Комора не дозна тачно код ,Београдске Задруге “ на какву ]е суму био оснгуран. И тек кад је Комора азвестила повређеног да има да прима 7 18 дин. 20 пцра дин„ тада је Н. Цветковић примио оволику накнаду. Мн питамо сада меродавне факторе у Министарству Привреде, да ли је њима сада штогод познато о овој нечувенвј трговини са радничкнм несрећним случајевима и да ли они мисле штогод предузети противу ових грозних и одвратних шпекулација, а тако исто ко је њима дозволио, да оцењују раднички живот са 600 надница.
Ја «« се ^ ео на једном кроју ва роши и посматрао шта се ради од чка пбавила V своју Љијоку и Ј адног сељака. Многи од њих дође Р* У ^ ' ■ без пет пара у варош и понесе понешто на колвма да прода. И чим
] Сима Аврамовић. И овај типус, прожет ненормалном и болесном мрж њом према пролетаријату, узе ову стрпа радионидодан данас се не потврђују радионичка правила, чију је редакцију Радничка
наступи нГреон в^шГ« пандур ^
му зааоведнички викнб: „Стој, дај
<М гроша, па „ожеш проћп-; Се-1„Т љ , „ол„, кукз, па онда псује, грд„,' “фТкторе’, “
виче, али му ништа не помаже, кад му каже да је ово на закону осно вано. Сад настају избори за Нзродну Скупштину, и сељак треба добро да отвори очи за кога ће дати свој
Д Х\ V X XX — “ М XX X X X V* м V | К глас: Да ли за Ђоку Марксвића, Са- ° радњама. муровића, Шкорића, Гавриловића и друге гојазне дембеле буржоаских партија који гледзју да га лише и оно мало земље још што је има и која га храни, и отерају у надничаре, или за Социјалну Демократију која се искрено залаже за добро це лога раднога народа, па и сељака.
г. Сима Аврамовић постављен за шефа одсека за социјзлну политику ради провокаторске соботаже над Законом о радњама или пак ради спровођења и контролисања Закона
димо личним обавештавањем и упу ћивањем на чхтање. Таквим радом треба свгт спремити за социјалистички рад. Рсферент, најзад, даје кратка оба вештења о положају рударских ра дника и жели да другови из Књажевца обрате пажњу на рударске
СИНДШЛНИ ПРЕГЛЕД бедница Глав. РадниЧког Савеза. Позивају се чланови управе и контролне ко,мисије да неизоставно дођу на седниру данас, 13. јуна, у 6 ј и по часова увече. Благајницима Савеза. Позивају се благајници појединих Савеза, који су приликом давања квоте у одсуству благо/ника Глав. Раднич. Савеза добили привремене признан..це, — да те признанице одмах
раднике, нарочито на оне који раде вра те за које ће добиши оригинална оближњим рудннцама. Јер ру- не признанице.
дарски радници потребни су целој нашој Партији и радничкој класи у СрбиЈи (Тако је!). — Наставиће се —
Благхјна Гл. Рзд. Савеза.
^Кртва рада
И
На Ти/иоку Одржаиа у Кшажевцу 1. Јуна 1914. г. I. Јаени збор. Пошто је пре подне одржан је дзн велики збор на пијаци, на коме жјх- • I су с најбољим утиском говорили дру321 ШТрЗ]К гови МарковиН, Радовановић, Мил _ . _ г \кић и 7 уцовић, отворена је у 2 са СекрешариЈаш жена Соц.-Цемо- | та П осле подне окружна конференкраша^ приредиће у недељу 15 ов. ц,јј а , у раду конференције учеству
м. у 3 часа по подне другарски састанак у башти на ,Михаиловцу“. Улазна цена 0.50 д. од особе, полозина прихода одрећена је штрајкачком фснду Глав. Рад. Савеза. Најтоплије препоручујемо друго вима да овај састанак што обил ни\е посете, јер ће поред леаих песама и игранке имати при/атно разонођење на чистом ваздуху, ч ,, ЛрограЈи: 1. Драга Стефановић —Поздравна реч; 2. Дежејте — Интернационзлз, пева хор „Абрашевића"; • 3. М Горки — „Бура“ декламује М. Благојеваћ; 4. Кад прво сунце — пева хор „Абрашевића“ 5’ Љ. Димитрова — Прокуни Мај ко, декламује Р. Илићка. 6 Ст. Мил. Шијачки — Химка „А брашевића* — пева хор „Абрашевића“. ју 40 делегага, чији рад прати велики број госгију из Књажевца и околине. 2. Отварање конференције. Пошто )е отворио конференцију друг Сретен Марковић, стари борац и честита старина, дао Је реч другу Д. Туцовићу, изасланику Глав не Управе Српске Социјалдемократске Партије.
Никола Цветковић фабрички раДник био је ссакаћен при раду у ј штсфари Илића, Теокаревића и ПеЈтровића 4 септембра 1913 год. ноћу у 10 чаг. Сва му је десна рука из ломљека — прсти одсечени, и он је | гштање о Имаки и администраонеспособљен за рад. Дуго временз тивној подели. ШтО се тиче ОСови лесковачка џелати нису хтели ’ никаку накнаду издати ово л радии
VII Ноп Гшог Радвичиг шш III седница ( 8 .) Председник вели Да неки друго ви, ксји нису били ту кад је на њих К у за 0В у псвреду. Кад су привредошао ред да говоре, траже да им дни цнспектори долазили у Леско се накнадно да реч. Збор одлучује вац, они апсолутно ништа кису хтели да им се не да реч. ј цредузети у корист овог осакаћеког П. Павловић: Душан Пешић је за-1 радника. Тек кад суделегати Глав хтевао да се именују органкзације ! ног Радничког Сзвеза и Радничке које су према Гл. Р. Савезу посту Коморе узели ову ствар у своје рупиле онако како се не може допу- ј ке, тада је друг Никола Цветковић стити. Било је таквих организација, добио од фабриканата накнаду. као што се то да видети и по не- д_ јуна т. г. друг Н. Цветковић предавању савезних књижица. Друг послао је управи Рздничке Коморе Пешић је покренуо питање о ску- С ледеће писмо:
ОШН 1 9шо упшка иАшпу Драч, 12. јуна. Агенција Стефани има вест, да командант руске топовњаче јавља из Авлоне, да ]е варош мирна али чека напад устаника. Претовори и Евнрои Атина, 12. јуна. Текст саопштења које је међународна контролна комисија у Албанији послала прекјуче г. Зографосу: Његово Височанство кнез Албаније и његова влада пристале су у целини и без услова на аранжманутврђен наКрфу и остављају међународној контролној комисија пуну слободу да реши, после проучавања на лицу места,
поћи и о кооперативном покрету. Наш синдикални покрет живи од
„Часг ми је јавити Радничкој Ко-
, т- а' а I мори, да су ми фабриканти Илић, скупоће. Готово све борбе црпле су 1 Тв !Г’ ,3 .. ^. ,10 гпп,> ги.г« и и , ШгпЛ Теокгревић и Петровић издали718
своје снагу и акцију из ње. Шго се тиче кооператива, сваки је могао видети да је таква идеја и такав покушај код нас до сада редовно проД. Гуцовић, поздрављен бурним | ““““.иГ Е« м
аплаузом, изјављуЈе да ]е дошао са б б ' ’ ће и 32 другом Милкићем као изасланик I у Главне Управе Српске Социјалдемо
дин. 20 пар. дин. на име накнаде за повреду. Чим сам био исплаћен фа
талих ваших писмених деклерација, придодатих тексту аранжмана, оне су предвиђене и решене члановима 1, 2, 3, 4 и 5 поменутог аранжмана. Под тим условима коначно решење питања спада у искључиву надлежност Великих Сила, представљених у међународној контролној комисији. По пријему вашег коначног одговора, ми ћемо званично доставити ту одлуку Великим Силама и наш долазак у СантиКаранта. Август Краљ, председник ме-
бриканти су ми дрско добацили, да ј ђународне контролне комисије. сам неснособан и да им више ни-
I и.1)Ј [рбнје 1 Рниа
— Ја и то предвиђам, одговори он, улазећи кроз прозср у свој стан. Ви се нећете смкрити пре но што се постарате да ми сви, до послед њега човек, будгмо протерани из ове лепе, миле и слатке земље Пингвиније. Лаку ноћ! Агарик стајаше крај зида и преклињаше својега сгбрата да га саслуша до краја: —Увидите боље своју корисг, Корнемизе! Пингвинија припада нама. Шта треба па да је освојима? Још један напор... још једна мала новчана жргва, и... Али калуђер из Канијске Шуме, и чувши последње рече Агзрикозе, беше већ у својем стану. — Наставиће се —
кратске Паргије. Поздрављајући у њено име ову прву нашу окружну конференцију на Тимоку, ја истичем, вели друг Туцовић, да је наша партиј«* чисго демократска партија и да се тај њен карактер види и по ов^м вашем раду. У нашој пар тији, социјалној демократији, не иде се за личностима, ма како оне били угледки чланови њени, већ сви чланови Партије равноправно одре ђују правац партискога рада. Ради тога и ви сте се данас скупили и ја желим да ви у току тога рада осетите колика је разлнка између буржоаских партија и социјалне демократије. Овз конференција је сазвана још
ративни покрет В. Грепчанин говори о финансиској политици Гл. Р. Савеза. Што се тиче уређивања Радничких Но-јбрички радник вина, о томе је рекао доста друг Душан Поповић, а ја ћу његсв го вор допунити само изјавом, да са
Рим, 12. јуна. „Италија* објзвљује текст конкордата. Конкордат са-
поштовањем бивши фаН. Цзетковкћ”
По овсм конкретном примеру моуређивањем нашега листа мож° сва |жемо судити, шта раде ови разбој
сам пстребан. Захваљујем вам што сте се потрудили и заузели код „Београдске Задруге“ те сам одмах исплаћен. Поздрављам вас и све другарице ј држи 22 чланова. |н остајем с поштовањем бивши фа- Први члан утврђује да ће се апостолска, римска и католичка аера вршити саободно и јавно у Србији. Члан 2 вели да се Србија дели у београдску архидиецезу, са седиштем з Београду, која се простире ка сву територију у граннцама које је Србија имала пре лондонског и , . , букурешког угозора, и у подложну се види и по обустављању издава бриканти ординарно и гнусно в°де; скопљанску дијецезу, са седиштем ња помоћи за време рагова. Тек се; трговину са радничким повредама. - -- сада види колико је ово било на О ни осигуравају своје раднихе на саоме месту и колико је то безу- случај повреде код „Београдске Засловна патреба данашњега • живота Гдруге“ и »Росије“ без икаквг кони рада нашсга покрета. Вели да не т Р оле °Д сгране Министарства При* стоји у истини да Гл. Савез није да- ј вреде. 7 приередних инспекшора правао упуства за подизање покрета. Ј ве се глуви и слепи, кад је у пита
ки бити задовиљан.
ници и џелати у Љсковцу са својим
Главни Радиички Сгзез је свој рад „бслим робљем“. Ми смо већ један саображавао потребама покрета. То ј П У Т писали о томе, како наши фа
пре месец и више даиа када је у | Ми смо опали у броју чланова, али ■ Њ У живот и здравље српских раднипоаво V Ндпппнп! г„ипш,„и„ л И „ п ||е то последица сата. Што се тиче ка и ниједан пут нису казнили лесковачке фабпиканте за то, што се по .|послу одавале сзмо неке н то мз-
Наш велики борац Липкнехт рекао је: ћад пролетер да свој мар /аш за буржоаску штампу он онда врши издају према радничкој класи. У овим речима има много више ду бине него што се на први поглед чини. Буржоаска штампа, нарочи шо жута, то је отров који разје да и разгриза велики пролетерски организам. Напоље с њом, пошто пам она ништа не треба\ Раднич Ке Новине пружају сво/им читаоци м а све што један журнал треба да им пружи. Сагиз.
Данас, међугим, то питање је| тиснуто с дневнога реда, а дошло Је питање нових избора. Они су на прагу. И са жељом да рад ове кон ференције буде срећан увод у нову изборну борбу, ја јој желим срећан рад. Срећан вам рад, другови! 3. 0 рударима. После ове поздравне речи друга Д. Туцовића, друг Петар Радовановић, рударски радник из Злотг, приступа своме ргферагу: о стању социјалисшичкога покрета у окру гу шимочком и положају рударских радника. Организација у Зајечару, вели друг Радовановић, ниЈе довољно Ја ка, и гко је го окружиа варош у овоме округу; она нвје јака због тога што радници не читају. Тек у последње време раде боље. Мећу тим, у злотској организацији се ра ди паметно. Из тога села лиферује се за руднике око 7—800 људи који су се, долазећи у додир са радни цима, боље просветили и навикли на социјалисгички рад. Сада имамо 52 члана Партије, 41 члан синдика
ње организације. А по табели радај^ни случајеви
њиховом кривицом догађају несре-
синдикалних већа може се видети за све како су се одазвгле. Говорећи о растурању штампе, велк да је узрок недовољноме растурању штампе у томе што се одмах при оснивању покрета није ударио добзр темељ. Прво се подижу орга
Лесковачки хајдуци осигурали су своје рзднике код „Београдске Задруге* са 900 наднкца на случај сталне неспособности, са 600 наднииа на случај смрти а на случај пролазне неспособностк са V* над ницг. Поводом повреде Н. Цветко
ннзације, па се после оне ангажују ( вића лекари су издали уверење, да за штампу. Али наши функциоиери! је сн изгубио 42°/о своје радне
не воле да врше овај посао. Шго се тиче лријављивзња штрајкова Глзвном Радничком Савезу, многе су организације пријзвљивале штрајк кад он већ наступи, а врло често га нису ни пријављивале
снаге. Према томе „Београдска За друга“ на основу уговора исплатила је фабрикантима 718 дин. 20 пар,, јер је просечна надница повређеног износила 1.90 дин. 20. априла т. г. Илић, Теокаревић и Петровић при
Напокена о нераду Гл. Р. Савеза мили су ову суму новаца, али је не одговара истини. Он је радио, о! нису хтели одргх издати осакаћеном
чему сведочи и маЈска демонстрација 1913. год, у чијим је редовима било више хиљада млађих радника који нису били отишли у рат. А ово је несумњиво заслуга и дело Гл. Р. Савеза. Управа је у отите радкла онолико колџко је могла отети времена од осталих радова. Многи чланови управе ангажовани су на пословнма у партији, у парламенгу, у
раднику. Они су покушали прво и прво свој стари занат а наиме: да најуре повређеног са фабрике и да га отерају у село недавши му никаку накнаду. А кад нису успели са овим покушајем они су предузели нове кораке, т. /. почели су зивкаши повређеног, уцењивити га са малом накнадом и на послетку предлагали му поравнање. Делегати
та по рудницима. Организација у својим синдикалним организацијама радничких организациЈа у Лесковцу
у Скопљу и простирањем на нове Гобласти, које прелазе из пропагандске јурисдикције под режим општег права. Члан 3, вели, да београдски архибискуа и скопљански б.скуп зависе, за црквене послове, непссредно и искључиво од Св. Столице. Чллн 10. односи се на верску наставу омладине свих школа које су потчињене архибискупу и бискупу у њиховим односним дијецезама. Члан 11. садржи правила за богословску установу у Београду или његовој околини. Према члану 12. српска влада призиаје важност бракова закључених између католика и мешовитих бракова, закључених у присуству католичких свештеника по законима Цркве. Члан 16. прнзнаје лравну личност цркве и њену слособност за вршење права која јој припадају. Члан 19. угврђује да свештеници, мирско и калуђерско свешгенство, не могу бити прпнуђени да врше јавна звања која се противе њихоаој вери и свештеничком животу. Према -члану 21. конвенција ће сгупити у важност одмах по извршеним ратификацнјама. Члан 22. прописује да ће ратификације бити измењене уРиму, у нај краћем року. Француски зајајиј Париз, 12. јуна. Зајам од 805 милиона динара биће емитован са интересом од 91 иЗ и по динара ренте.