Радничке новине

Бр 139

Бесп>«д. Понедељак 16. јуна 1914 годпнв

Гзг ;;!/

Иглазе сваки дан сем ледеље. — Цена: на еодину 12 динара, на оола године 6 динара, ла 3 месеца 3 дивара, «а месси дана 1 дин. 8а вностранство 30 динара годишње. и 5 нк

Уредчиштво је у штампарији Раденковића Ад министраци}а у Социјалнстнчком Народно^ Дому. ТЕ/1ЕЛОН гигккјЈ И 6 имнкнавоиЈ! 8711 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло јефтиној цсни

Два жрвња

Борбени фронт се све више рашчишћава и групише. Преговори између фузионаша и напредњака прекинути су. Напредњаци су пре неки дан казали по коју цену нзјниже могу ступити под ајлук код фузионаша. Фузионашком газди учинило се то много, и тако су се разишли. Напредњаци су се онда понудилиу службу напредњачко либералској ортачкој дружини. Сад се око тога всде преговори. Изгледа да ће се успешно свршити. На тзј начин, ситуација ће бити знатно рашчишћена. Буржоазија ће наступатп у изборној борби у два велика фронта: фузионаши на једној страни; самосталци, либерали и напредњаци на другој страни. Овим је нама знатно олакшана агитација. По својим идејама и по своме раду, по својој теорији и по својој пракси, наше буржоаске партије, на жалост, стоје једна другој врло близо. | То све мање бивају партије; то све више постају котерије. То' се све мање бори за програм; то се све више бори за власт и ћар. Па ипак, и ако по духу и раду једно, наше партпје по организацији и речима су друго. Различити људи скривају исте ствари. Различити програми скривају исту пслитику. Различите фразе скривају иста дела. И потребан је био, с једне стране, велики напор наших агитатора, а с друге стране развијена политичка свест маса, способност за неку врсту апстракцчје, могућност да иза лажне форме увиде праву садржину, па да се осети тачност онога што смо ми писали 'и говорилк. да данас све наше буржоаске пзртије, како оне на влади тако и оне у опозицији, сачињавају један, антинародни блок. Данас, тај нам је посао олакшан. Данас, буржоаске пзртије, 1 које једно исто мисле и осећају, на путу су и да формално, ор ганизационо постану једна целина. Оне се не морају све слити у једну партију; оке се и неће слити; али је њихова изборна коалиција, то ће рећи пуна изборна сагласност, ипак један несумњив, опипљив доказ да је тачно оно што смо ми за њих досад чврдили. Нама више ни-: је потребно да бирачима доказујемо да између буржоасккх .јпозиционих партија нема никакве разлике, кад оне саме, својом изборном коалицијом. која се врло лако може мета-: морфозирати и у коалицију за владање, очигледно уверавају | цео свет да је то један дух који само живи у три тела која | су обележена овим именима: 1 Јаша Продановић, Стојан Риба-! рац и Стојан Новаковић. Питање је, међутим, како ће^ се ова коалиција одазвати на бираче тих партија. Када би би-: ло политичке принципијелности и развијенога осећања за јавне ствари, онда би ова коалициЈа, далеко од тога да васкрсне ове мртве и полумртве партије, напротив била за њих гроб. Обарање фузионаша није циљ који би бпо довољан да оправда ову

коалицију, бар у очима онога дела опозиционих бирача који демократски мисле. С обзиром на политичке односе у Србији, ова изборна коалиција ако би имала успеха морала би се продужитиу другу једну озбиљнију коа лицију: у коалицију за заједничку владавину са напредњацима и либералима. А таква једна владавина била би могућна само уз концссије које би се морале дати тим двема партијама, чији су реакционарни циљеви и тежње ван сваке дискусије. То би дакле био Један реакрионарни блок. Могу ли се демократи, ако их уопште има у самосталским редовима, измирити с ти ме? А ако неће, онда, у случају фузионашкога пораза, остаје само коалиција између само сталаца и фузионаша. Али каква би логика и какав би морал могао оправдати једну коалициону владу са фузионашима која је резултат друге коалиционе борбе против фузибнаша? И тако дакле, док би, у случају победе опозиционога блока, она прва комбинација. самосталско-либералско - напред њачки кабинет — била посумњиво реакционарна, ова друга комбинација — фузионашко-самосталски кабинет — била би несумњиво неморална. . Демократска опозиција треба да бира између реакције и неморала. У једној културној земљи и са јаким полчтичким традицијама, ова бестидна коалиција билаби слом за демократску партију која је прави, а можза и за све. Код нас, где су силна страст и жудња за влашћу, развијени не сзмо код оних горе него у великој мери и код оних доле, ова коалиција тек може да мобилизује све бираче и да их заинтересује за бообу — заго што има изгледа да ће се дочепати власти. С друге стране, фузионаши ће потерати све што могу — дз би се одржали на власти. И тако, Социјална Демскратија може се лако наћи између два жрвња: између зладајуће партије и коалисане буржозске опозиције. Треб.ч напрегнути све снаге и радити дан и ноћ па да не будемо самлевени! Ако будемо дремали, проћи ћемо горе но икад. Алн ако се будемо борили, проћи ћемо боље но икад, и поред оваквих изборних комбинација, у пркос њима, и, чини нам се, баиг због њих ! На посао, дакле!

сЖз дрзу руку &ахашх>а омладиха Ових дана у био је један гимназист. свога солегу, у свађи због ;едне колегинице. Заклоо га тако брзо да овај није имсо кад ни да писне, тако вешто као да је унио касапски занат код Росулека а не катихизис код неког оца Доментијана или Инокентија. Прошла су она стмра глупа времена када смо ми, као гимназисти V или VI разреда, читали Хекело ву Природну историју постања, Еркман- ШатриЈанову Историју једног француског сељака, Чернцшев сково Шта да се ради и сматрали за ретку срећу кад негде нању-

шкамо и иш чепркамо какав заба- Ј чен или сакривен комплет радикал ско-соци/алистичкога часописа Рада или Страже... Професори су нас ј гањали, реакционарни министри и ј директори уводили полицијски и шпи/унски режим по гимназијама ,; чаршија нас бојкотовала, штампа нас анатемисала, литерарни нотабилитети нам се подсмевали или нас са презрењем гледали : цео тај реакционарни професорско-полициј ско-књижевнички апарат окомио се као по команди на ондашњу гене рацију једностраних и подивљалих { омлабинаца ко/и не носе машне а{ носе опанке, који не иду у таншу ле него доказују по гимназијским дружинама да је српско царство про пало због дубљих разлога а не зато што је цар Душанумро на пре- \ чац од запаљења слепог црева или од панкреаса... И успела су. Ишчезла је сасвим та фела дивљчх гимназиста, та ј генерација младића који су наивно изједначавали социјализам са атеизмом, марксизам са дарвинизмсм, чија је глава нема сумње често пу | тг била мутна али чије /е срце \увек било као кристал чисто, који нису имали сигурних идеја али ко /и су имали непоколебљив идеализам, који су се могли повијати према свакој јачој тесрији као према ветру али који се никада нису повијали према ћудима и жељама својих профссора, директора, па ни родитеља. Њих нема више. Дошли су трезвени, за живот способни младићи, ксји не зна/у за социјализам али знаЈу за шованизам, која мушо да су чули за Марсељезу али знају. „Аој Дрина, Дрина, Дрика....“ сваки танго и кек-век у свима ва ријацијама, који не читају ниједан партијска. лист као ми некада али који.уг цачамст сваки поолистак у Балкану и Малом Журна - { лу, који мучно ди знају где је Народна Скупштина али ко/и за то знају где је сваки кафг •мантан, који нису кадри да упамте име ниједногугледнијег политичара али којп знају на изуст имена свију леп ших тамбурашица, модискиња и ајнлегерка, који не знају да беседе \ али умегу да се боксују, који не во -! дс страсне дебате по гимназијским друживамо. али који се боду нож вима по порковима. 'I о су чеда овог шовинистшчког : времена, у коме се проповеда о/си \вотињск 1 можња поема људима и\ у коме ср . пре.зирање туђег живота уздиже на ступањ највише врлине. ј 7о су чеда каше ,скептичке“ уме тности и књижевности , која Шру- \ је. младе духове потцењизањем сзе- { га што у животу вреди и која их посредно потсшиче да без икаквих сбзира и по сваку цену алапљиво грабе. што више и што олипљиви јих уживања 7о су чеда нашг скандалозне журналистике , која се сва ма сво/им силама упиње дг цео Београд претвори у Дооћол. Једном речи, то су ђаци Вллдислава Рибникара, Мите Ускокоеића, Свете Савића и Крсте Цацвлрића. Чозек ШТО СВ СМ8Ј8.

ПОШИЧКМ ПРЕГАЕД Дођите садоо! Пространа плодка земљкштгуно вам крајевима локе пуста и необра ћена; још пустија него за времеТу рака, јер је мгса стзновништва по бијено и исељеко. Нови полхцијска режим постао је нееносан иајватреннјим Србима а.камп ли мухамеданцима и Бугарашима. Исељавање само 1за годинудана презазишло јеаишегодихпље исељевање у Америку зз време турске управе. И иређе је би ло доста слободног земљишта за обраду, па се ипак свет морао се лити у Америку и у бглканске су седне земље Србију и Бугарску, а сзда је слободног земљишта куд и камо више па ипак је исељавање било тако нагло да су га српске власти морали силом спречавати. Српској буржоазији није свеједно хоће | ли се исељавати свет или не. Она !тим новим земљама не мисли погла

вито дати слободу, која је откупљена крвљу српског народз, она од њих хоће да направи богате изворе зз приход. А да би то могло бити, по требно је доста радних руку које ће од матере земље отргнути блага која она у себи крије. Њих нема: раселили су их турске а затим срп ске власти. — Вратите натраг бар оне који су у Америци, узвикују српски капиталисти преко »Трговинског Гласника". И питање о насељавању нових крајева доби код њих напо слетку то решење, да све Србе из Америке треба приволети да се врате на родну груду. Кзда неће они из Србије, из Војводине и из осталих српских земаља, који су у неко лико чули за режим у новим крајевима, они преко океана даће се лако намамити не познавајући овамошње прилике. Очи наших родољубивих капиталиста жељно су упрте у 100.000 Срба радника које је беда стерала у Аме рику, али које су живот и борби пре калили очврсли. Ти људи поручују господи која их зове да они не могу ставити главу у јарам, па ма то био башјаргм од срлског дрвета. У једном писму, упућеноме „Трговинсксм Гласнику“, један од тих патриотски надахнутих радника изргжава боја зан да њих који су у Америци били организовани не буду гледзле суви ше попреко срлске влгсти. „Трго вински Гласник" им на то одговара да се нада да они озамо нгће спадати у врсту оних социЈалних праваца каквих ми већ имамо, и трпимо поодавно, у нашој земљи“ (Курзив је нзш. Р. Н.). Госдода око „Т. Гласни*а“ не шгеде комплименте о одважиом духу и крепкој снази тих људи који ,су се огискулк у далеки свет и лукаво дозива сада ту снагу народну, тај „млгди и у најлеашим годинама подмладак", кога су пре отерали сиратиња и притисак власти са рођене земље, да се врати натраг и да оргатује под једним по лицсским режимом. Не зи мо да лп је кашим капиталис т има познато како се тешко ти амерички радници навикззају понова да метну главу у јарам пошто су је већ једном чзвукли. Не знамо да ли су они нмали прилике да виде кзко се ти људи често зраћзју натраг у Америку, ла раде у фабрикама и у руцницнма, немогуви да подносе нпш бедан политички и призредни жизот — и ако суовамо дош.ти из најидеал нијих побуда да у сеојој земљиживе и раде сз ог-:о неколкко долара што су га м)Ком и знојем ззрадилиуА мерици. Па ако то не знзју господа из „Трговинског Гласника" ми их дотсећамо иа го и упозоравамо их да сви та амерички радници који се, и ако се, буду вратили и* Аме ке дз населе нсве крајеве, иеће моћн подиосити режкм у новим крзјевима призредни и политзчкк нидана. Сви тв, нека добро упамте госг.ода! биће присталице б?ш онога ссцијалнога правца који постоји благодлрећи ње говом велнчанству капитализму а ни како њиховој благонаклоност: Сви ти биће наши другови у борби за слободе у новим храјевкма, „сви тз јмогу бкти једино соии алисти.

Нове ?кртве ЈАороху Пре неколико дана изнели смо мишљење сир Перси Скота о ! бесмислености номорског наоружања. Али то ништа не смета меродавним круговима у енглеској марини да предузимају нова оружања. Експлоатација петролеумских извора у Персији што ће је предузети енглеска држава има да служи, изјавио је Черчил, снабдевању лађа петролеумом. Јер Черчил је, и пре него што су стручњаци дали мишљење, завео на поморским лађама употребу петролеума место угља. Енглески парламент примио је његов предлог и не мислећи о последицама. А оне су врло велике и тешке. Упо-

треба петролеума значи ства рање нове флоте, како из техничких тако и из војних разлога. И сам Черчил је у свом говору нагласио да једна иста лађа не може употребљавати петролеум и угаљ. Лађе са петролеумским моторима морају имати сасма другу конструкцију. То су лађе којима је непотребан оџак, катарке, казан и ложачи; лађе на којима резерва ложачког материјала заузима мањи простор. То значи да остаје више простора за топове. А то и јесте сталан циљ свих усавршавања ратних бродова. Дакле бродови који се ложе петролеумом биће у надмоћности над бродовима који се ложе угљем; бродови на којима се употребљава угаљ изгубиће свој значај. Сви ти огромни гвоздени колоси, ч на које су дати милиони и милијарде народне имовине, бациће се у старо гвожђе. Са новом помамом велике државе бациће се на грађење ратних бродова, бациће на њих нова бода злата, док једнога дана к^ нов технички проналазак и 6 дове с петролеумом не учи ■_ неупотребљивим. Својом крвд ч народи ће и даље морати пр& носити жртве Молоху.

БДДКДН Е>осна и Херц говина — Факултатиени откуп кметова На једној седници с^аљског сабора у Сарајеву, пре неки дан, народни посланик Лазаревић напрзвио је читаву сензацију иношењем пљачки које поједн адвокати и посланици врше г ослобођењу кметова од њ> вих спахија. Посланик Ла н вић навео је једнога од та^' посланика, Катичића, кој,> упропастио 500 кметовс породица из два села а ’ породица сасви.и уништио ., је навео тачно имена, пио: цпфре пред целим Саборо^о, коме је седело маса таквпх к^г' тодера — како нх назива дру гарски орган „Глас Слободе" са највећим кметодером Др Су-ч нарићем, потлредседником Сабора, који је јавно говорио кменовима да је он њихов бог а Катичић њина влада. гБих двојица су зарадили на огкупљивању тих кметова — које су у ствари упропастили — неколико стотина хиљада динара. Навели смо овај факт из Бо1 сне радн тога што се и код нас дешавају такве ствари у огромном броју и шго и наша влада решава на парче аграрно питање у новом крајевима. И код нас, место да земљу добију чивчије који су је вековима обрађивали и знојем и крвљу нато| пили, поједини владини људи — посланици, адвокати, трговци и т.д. и т.д. — у договору са властима и толерирани од владе, разграбили су те земље и оставили масе сељака без земљишта, без хлеба. Један од {првих и најглавнијих узрока што су ова пљачка и грабеж могли бити извршени, јесте владина неодлучност у решењу аграрног питања и овакво дуго одлагање. И наша влаца још мало па | ће достићи земаљску владу Бо-