Радничке новине

ни мало стида немате кад се пот ! на периферији, као и у центру Бе-1 партије тврде да сеоским масама нема шолико пре она шреба и мора осиместа у социјалној демократијп, онда гураши положај шако великога броја им треба одговорити да и на селу , печалбарских маса. Наша држава би

смевате њиховој сиротињи којој сте ограда.

ви узрок

Па ззр овим не помаже општина

Мислкте, исто тако, да ћете попла- само богате и гросисте месаре?

шити раднике и радннце штрајкаче са радницима са стране? Неће вам ни то упалити, јер они сви знају да ви поред силних трошкоза нисте могли да добзвите више од 10 радни кз, па и то на превару, не говорећи им да је код вас штрајк. Но м они ће вас оставити као што су вас већ неколико њих оставили чим су сазнали да су преварени. Кад Арнзуте нисте могли да превариге, још мање ће те моћи то учинити са стра ним рздници.уа. И тај ваш последњи ћоравац прснуће у вездух и не додирнувши чзгстику и солидарност рздника штрајкача, који знају да морају победитн. Остаје вам још полициско безакоње и нгснље кога сте употребљавали и сувише, ко оно ће још мање и имати успеха. Клеватајте, лажите, пљујте; ништа взм неће све то помоћи. То је само докзз ваше немоћи. Рздници морају дсбиги оно што им по закону припада: право на живот и ка борбу, правз и на своју слободну органазацију.

Јоца П. Траиловић.

На ТијиокУ Одржана у Књажевцу 1. Јуна 1914. г. Дискусија је завршена. Долази на дневни ред 4. 0 печалбарима

има радних маса које, и ако имају I требала што пре заштитити ове масе

мало својине, ипак живе од продаје своје радне снаге и које ће ускоро бити оно што су и нзјамни радници у вароши (Тако је!), У овоме случају дужност је социјзлне демократије, као представника радничће класе па лрема томе и заштитника свих потлзчених маса, да у Народној Скупштини тражи: гфво.

од драгсмана, а она ће их заштитити само тако ако што пре узме удела у оснивању Берза Рада. Оне бн учиниле потпуно излишним драгоманство у Србији, јер би њима руковали сами радници. Преко њих би румунски бојери набављзли раднике. (Тако је 1). На тај би начин сву добит, коју су раније узимали драго-

д, се уккие драгсенаво в, лруго, ^“"^Где^иТ","™' . д, се између Срби)е и Румуније з„ «“

РеФереит друг Лазар Бјелић, учит., . - . И пре овкх ратова, а нарочито после ; кључи један уговор којим би се заГ Г/>П/ 1 Ч-.АП. 1 Л ПППЛУ/И 1 ПРИа ГТПОПП/МУ

ЈШО ПИЕИО Ћ ПУбЛИНЕ Уредник у Радничких Новина Кад бих имао коње за трку, за неки дербк. илк клко се то већ зове: кад бих имзо да држави дам неко на следство, или у опште да има нешто дасеузме, онда би то ови господски листови на вслика словд штзмпзли. Апи где се тиче човечности, хумзнитета и живота, ту бн ми се рекло: Добро, остави, па ма ћемо већ видетп! Разуме се да би кош видео ову нотицу, а никако београдска општина односно санитет опшгински. Знто, и ако нисам социјалкст, узимам слободу најучтивије Вас замолити да Ви у вашем малом али громовитом листу грмнете онима у општини што су позвати за ту ствар, кад сни неће да се сете шта им је дужност. Ствар је у овом. У улици Војводе Протића број 4. има један назови стан за породицу и стоку: с једне стране живи породица, сдругестра не краве. Преграда, назови зид, де бела је свега 15 сантиметара. Тај је стан злажан, мрачан и низак, без патоса, с једним малим прозором: у опште једна изба да сумњам да има горе у Београду. Ја бих овзј сган препоручио једино самоубицама: да се не троше за револвер или за друге

њих, стање рзднога света овога кра]а је врло тешко. Из овога краја, нзрочито из Заглавка, највише иде у печалбу. Жалосно је видети дечицу сд 12 — 13 година, која свакога про лећа иду у печалбу, и то чак у Ру мунију, па се у јесен враћају својим кућама сва изнурена, испијена, сатрвана. Маса мојих ђака, чим сврше! 4 ти радзред, иду у печзлбу и тамо се сатиру прековременим радом и рђавом храном. На моје питање:ј „Зашто идете тако мали у Румуни]у| кад ћете у 20 и 25 години свога живота предсгављати само сенке живих бића‘, они су ми одговорили: „Па морамо, јер хлеба треба. Ако не бих отишли ми, онда би морали да иду наши очеви, а корисније је да ми идемо а они да остану код куће, јер ће они боље обазљаги све послове код куће“. Колико света из овога округа ипе у печалбу, види се из ове статпстике ксју сам из среских начелстава овога округа прибзвио. Тако је из среза заглавскога отишло у печалбу ове годинг око 1500, из среза тимочкога 929 и из сразова заЈ'ечарскога и бољевачтога 2815. Дакле, из целога округа отииило је све године у печалбу 5244 лица. Мтгу слободно рећи да просто нема куће из које није отншло по једчо лице у печалбу — то нарочито важи за брдовитија села, — а нма кућа из којкх је отишло по две, три па чак и четири душе. (Тако је!). Цео тај сзет пропада у најамнсм раду. Овај срез у ксме ми жив* мо, дакле срез заглавски, врло је сиромашан. Згмља је ужасно рђава; она је оголела, јер се шуме систематски сатиру, тако да прва већа киша сноси сав усев. Због т јгз је непосредни порез мали и велики број сељака иемају права гласа Могло би се рећи да, чим се два брата поделе, обн изтубе празо гласа; ово нарочито важи за плаиинска села. Алн, шта раде драгомаки? Они

гаранговао положл] печалбарских маса у Румунији. Јер, када наша држава, склапоњем трговинских уговора и оснивањем конзулатш, осигурава интерасе трговаца, онда у

то би било боље и за рзднике и за саму државу. (Живо одобравање и пљескање). — Наставиће се —

Синдикални преглед

Грађевинари и Закон о јрадњадда Савез Грађевинзрсхих Радника у Беграду на своме збору 1. јунат. г. констатовао је да се са развитком грађезкнских .радова у Србији из дана у дан дешавају у све већем броју несрећни случајеви при раду

место остаје мртав, предусу Браћа Митровићи из

на грађеввнама, мајданима и каме норезачким предузећима. У.чрок је озим честим радничким погибијама и сакаћењима прво и прво тај, што привредни инспекшори не врше своју дужност савесно и ваљано, Друго, г. министар привреде још ни један пут није искористшо своје право и није казнио ниједног предузетника са 1000 динара по чл 153. тач. 2 Зак, о радњама за несрећни случај који је наступио његовом кривицом. 7 реће, Чл. ■60 Зак. о радњама, који говори о 10 часовном радном дану, варварски се гази и свуда траје прековремено радно време од 12-14 часова. Чл. 85. Закона о радњама, по коме је послодавац\дужан дати накнаду за сваку повреду и погибију, такођер се не спроводи. Чл. 42. и 43. Зак. о радњама на основу којих стручни одбор даје стручна мишљена односно подизања грађевина, немилосрдно се не извршује, Уопште се може рећи да невршење Закона о радњама изазива сваког дана све већи број несрећних случајева, јер предузимачи не осигуравају своје скеле на грађевиш ,а адс а.игаапп, игш НПМП II Нв ПредуШМпју НШПКе Првсправе за убијање. Овде неосетно „оробе сиротиГу дајући™‘“јсГј 'шшац ! дохране заштитне мере прирадомогу да сврше ствар: без болова и | ИИТРП ^ „/„.ЛпЈвпрмрм вима. За доказ горњнх нДвбДа саопшга-

иа и иа зимачи Шапца ; 12.) 28. маја т. г. у Ш/г часова пре подне преко пута Крзљезог Дворца а на Згрзди Банке Бошковића пада дечко од 16 година Драгутин Сганковић, радннк, са висине од 12‘Д метара, сломио десну ру.чу и десну ногу, прсла му лобања и повређена плућа. Поводом свију ових неерећнах слу-

[аша IV седница ( 10 ) М. Тимошић изјављује да жали што свом приликом није могао прећи преко ове ствари. Обавештава конгрес да је Ф. Копарец покрао савез фабричких радника. Кад је шрава била у стању да то дозна, она га је натерала дз да обавезу онакву какву Савез тражи и која може гарантовати за исплату. Савез је већ наплатио добру половину од покрађеног новца, а кад се цела сума наплати, кривац ће ипак извући достојну казну. Трепчанин прзвда своје држање и говори о томе општирно. Председннк друг Павићевнћ пита, далидруг Трепчанин остаје при своме тврђењу да се по свнма пододборима врше крађе и да то Савези и централе толерирају. Трепчанин остзје при своме тврђењу. Марјанозић предлаже дз се Трелчанину да реч да се брани. Тргпчанин се брани, наводећи разлоге. Изјзвљује да се на конгресу уверио да није истина оно што је казао и стога повлачи реч. ГЈредседник пита конгрес, ла ли се задовољава изјавом друга Трепчанина. Конгрес се зздовољзва изјавом. Председник предлаже резолуцију

чајева збор грађевинарских радни- | С м а њивању квоте на 0.05 динара ка 1. Јуна т. г. донео је следећу 1

за месец дана, кзо што сам ја био ; почео. Прво сам ја у току од два месеца због киселине од кравље мо краће сћсравно, згтнм је мој син до био тифус, па онда два мала детета знаке шкрофула, и по три месеца кашљање, главобољу и шта ти ја све знам, тако да све шго сам зарадио .дадох лекару и апотеци! Зато молим уредништво свог пош тованог листа да подигне свој про тест е да би могли ту шталу да за тарабе, да не би и друге породице свој живот губиле за љубав нечијег интереса. За доказ стојим на услузи Понизан уредништву Г Димитријевић столар

— Како београдска оишшина наплаћује аренду на говеђе месо Да општина београдска штити богате месаре, види се из следећег. Општина београдска не наплаћује на говеђе месо аренду од килограма, као што се наплаћује по осталим варошима целе Србије, а и у Бесграду на свињско месо, већ од комада, ма какве тежине он био, по 26, дин. и 40п. д. Од комада који коље једзи, од крупних месара, а који троши по хиљаду килограма меса дневно, и који комад мери 400 кг. меса, наплати општина аренду 26 дин. 40 п. д. као и од кравице, коју коље један сиромашан месар са^периферије Београдз, а које не мери више од 150 кг. меса, пошто му потрошња није већа. Кад се преобрати горња наплата аренде, од комада, на килограм износи овај рачун: Гросисту и капиталисгу месара, кошта аренда 6 и по пр. д. по килограму, док оног јадника са периферије који коље кравицу, јер нема могућности да коље теже говече, кошта аренда 17 ипо пр. д. по кгр. Због овакве расподеле, богатим месарима београдзким осгаје од аренде само, 11 пр. д. по килограму говеђег меса, јер је цена месу исга

под интерес, па, када дође време за полгзак у печалбу, они су прави господарн ових људи и плаћају им само пј 20—25 динара месечно, а ређе 30 динара и више. Референт излаже грозан положај печалбара у Румунији, износећи за све примере. Маса њих и не враћају се из Румуније, већ тамо оставе своЈе кссги. Зато готово нико ником не [ одговара. (Срамно!) Таквих случајева има доста. Али сада настаје питање: због чега овај свет толико иде у печалбу? Он мора да нде, прво, стога шго он стално осиромашава, што се проле 1 теризује и што не може више да живи од сзоје земље. Он мора да I иде још и због тога што је држава товарила на народ све вгће терете. У томе се нарочито олликовала раднкална партија Ту референт износи и цифре, да 6и показао ко плаћа у ; главном порез, и те цифре су имале ј силан угисак на слушаоце. Па када су буржоаске партије, а | нарочито радикали, таквом привредЈном и пореском политиком огерали толики свету аргатлук, онда зар није дужност свих вас да се борите заједно са рЈдничком класом у вароши под засгавом социјалне демократије (Живо одобравање и пљескање). Друг Воја Марковић износи како драгомани на различите начине пљачкају печалбзре. Они нм, на пример, дају у Румунији преко лета по мало трошка па им после стављају у рачун много више После тога, они пачалбарским породицама отварају креднт код појединих житарских трговаца, а ови им жито наплаћују врло скупо — скупље него другима за готов новац — па после добнт деле са драгоманима. Тим путем су се обогатили драгомани и постали сопсгвеници врло великих нмања. Да би се једанпут стало на пут томе пљачкању, треба што пре укинути драгоманство. (Тако је!). Доуг Петар Радовановић предлаже да се створе Берзе Рада, те да се преко њих преводе радници у Румунију. Друг Д. Туцовић : Интерес сеоских маса, нарочитЈ пролетеризованих, истоветан је са интересима радничке класе у вароши. И када буржогске

Резолуцију: Злдарски, каменоргзачки радници н њихози помоћници (надничари), који раде на грађевинама, каменим мајданима и радионицама, сељаци и варошани, с ари и млади, најенергичније улажу протест зз невршење зак. о радњама и јавно оптужују Министарстзо Народне привреде као главног кривца за све ове несрећне случајеве. Заових 12 капиталистачких злочина нису кажњенипредузимачи: Горча Попсзић, Браћа Богдановић, Мих. Марисављзвић, В. Тешић и др. оии даље, захтевају одрадника, да им раде по 11 */а часоза и више дневно, не осигуравају скеле, не дају накнаде за погибије и повреде. С обзиром на ове учестале несрећне случајеве збор захтева од г. Министра Привреде, да одмах предузме најоштрије мере проткву невршења закона о радњама и да сместа упути привредне инсаекторе да нзпусте своје канцеларискестолозе, да обилазе сва грађевинска предузсћа и да врше инспекцију у дру штву с представницима Савеза Гра-

Марјановић мисли да је предлог потчуно умесан и да је управа Гл. Р. Савеза добро промислила пре него што га је поднела. У истом смислу је говорио и делегатсавеза књиговезачких радника.

вдмо следеће сгатиСтичке податке, ђеаинарских Радника. које је сакупио Савез Грађезинарских Радника само од ГАприла т.г. па до 28. Маја т. г. 1. ) 4. Априла т. г. погинуо јг Љубомир Мијатовић радник к'од Николе Лукачека икдустријалца, јер био је принуђен да сам држи усправљеиу плочу од 600 кгр. и немајући довољио снаге упустио је плочу, која га је и убила; 2. ) 2. Априла т. г. Милорад Пре шић радник код Блеха и ЈКом. повредио је при рзду ногу и одмах био отпуштен, ма да му се при ис-

Радничха Комора саровела је ову резолуцију Минисгарству Народне Привреде тражећи, да се ова пред! ставка одмах узме у лоступак и да се сматра као веома хитна и озбиљ на. Ових 12 капиталистичких злочина несмеју остати некажњена. Повреда радника 10 ог овог месеца у стругари Прометне Банке рздио је наш друг Душан Магарашевић, електричар. рад. код фирме имж. А. Ристић и комп.

плати увек одузнмало за болеснички у 12 час. пре подне кад је био цафанд 3%; 3.) 19. Априла т. г. Љубомир Стојановић зидар пао је са висине од 10 метзра на грађевини Васе Теши ћз предузимача у Студеничкој улици и веома се ташко повредио; 4) 21. Ааприла т. г. Ђорђе Спа сић каменорезаччи радник погинуо је у каменом мајдану Станка Дими ћа у Топчидру, зато што је се сру

дом преморен пао је са једне даске на којој је, у место на скели, стајао и радио. При паду са те даске до хватио га је каиш од машине и бацио у сутерен, повређен је по глзви, ј у обе руке, по десној нози и повређена му је кичма, Повређени је пренет у болницу и стрпан у оделење за туберкулозне. Овај се злочин неби десио кад би

Сарајево, 15. јуна. Над^ да Фрања Фердинанд са с> гом војвоткињом Хохенберг зио се на аутомобилу у општи ску кућу ради пријема власт када је од једном бачена бом пала на мишицу нрестолонасл ника, који је бомбу одбис кретом руке. Бои*ба је ек довала пошто је аутомобил столонаследников прошао нила је лако две особе. се налазиле у другом билу, а шест лица из тешко су рањена. Ар један типограф родо биња, а зове се Каб* ухапшен је. После свечаног приј штинској кући, надво, враћао у двор, када је 1 и други атентат револвер внинговим. Надвојвода је ђен у лице, а војвоткиња бух. Обоје су пренесени у д где су одмах умрли. Атентг је ђак осмог разреда гимна' зове се Принчип и родом јс Грахова. Атентатор је ухапц Свег је хтео оба атентатора линчује.

шио камен од 3000 кгр. и кривицом ј послодавзц узимао стручне људе за

13 И ШУШ

настојника убио га на место; ! подизање скела на овако по живот 5.) 23. Априла т. г, Добрбсав Пи- I радника опасним местима. У место перац малтерџија пао је у кречану, * тога, он их још својим примедбама ј у којој се налазио вр)ћ креч, чана није била ни почривена; 6) 24. зприла т. г. Мића Недељ

кре-

ковић ргдник на згради Нове На-ј изгубити.

да споро раде гонн да ови млзди људи пењу се на опасна места и раде где се свакога часа може и живот

родне Скупштине лао је услед то га, што му се даска, која је била трула, преломила г 'ОД ногама, и то

Послодавац у тежњи за што бржим богаћењем нема обзира према жи вотима својнх радника. За товреме'^

Букурешт, 15. јуна. Министар зс ни примио је једног капетана и дц резервнз поручника, који су тражи ли да као добровољци иду у Албанију. Министлр нм је одобрио да могу одмах отпутовати. Господин Миклеско, конзервативац интерпелисао је министра иностраних дела, поводом вести, да су Румунији образовани батаљони с висине од 10 метара и угрувао се: привредна инспекција и даље ради ће б Р аниги албански престо. 7. ) 26. априла т. г. Леополду Зав бирократске пгслове у канцеларији П0МИЊ У* 1И одлазактрожелу пребијен је једа.ч прст на ру- Министарства Народне Припреде, у ,и " р цч, који је морао бити одсечсн; 8. ) 2. маја т. г. у каменом мајда ну Сретена Којића у Џепу (округ врањски) сурвао се један камен, однео стопалу и чашицу на левој нози Вукашнну Ристнћу, раднику; 9. ) 6. маја т. г. пао је са скеле Тома МилановиН, зидарски радник и тешко се повредио; 10. ) 14. маја т. г. Ранђел Милчић, зидарски радник пао је са висине

1 ице РУМЈНСких официра, пига миниг место да стално обилази предузећа ст Р а: да ли Румунија има других бри_ Г Ј го Г\Г* II \Л П О ао ПГМЈГ 1 П.Т1 оалиплппнл

и спречава убијање радннка. Али ко те за то пита у овој земљи Србији?!

Синдикални огласи

Са1ез берберсках радника позива све берберске раднике да дођу на конферениију која ће се одржати у среду 18 ов. месеца у 9 чисова у вече. Сви берберски радници треба неизосгавно да дођу на поменуту конфеОД 10 метара на згради браће Бог- ј ренцнју пошто је дневни ред врло важан: дзновића предузимача; 11.) 28. маја т. г. у 11 сати у Ба- Питж»п "««;.« Г..С..И њи Ковиљачи пада са скеле Жино- 1 јин Стојановић, дечко од 17 годи

ш. 1 нтаце „

га, осим да задовољи бесмнслене прохтеве једног малог кнеза. Интерпелација је дала ловода великој ма* нифсстацији Скупштине за краља Карола. Посланици су устали са својих места и неколико пута узвикнули „Живео краљ“. Лротив кнеза Зида Драч, 14. ј>на. Јуче, прилиспм преговора са пуковником Филипссм, побуњеници су изјавили да они и даље остају при томе, да кнез буде Мухамеданац. Сматра се да су преговори прекинути.