Радничке новине

не препукну од верности према својим домаћим династијама, и да само неколико злочиначких лупежа чине изузетак. Царство као шго је хабсбуршка династија управо је један

апсурд. Немогуће је дуже држзги насилно'под једним кровом најразличније народе који непријатељски мисле један о другом,

Из дама у дан

(Досвећено г. д-р С. Двра/иовићу, швфу одсека за ооцијадну политику).

ОпоЗициони Блок. Јуче је дефинитивно подписан споразум између самосталацз, народњака и напредњака, о заједничком учешћу у изборима народних посланика. Тај споразум објавили су партијски ли стови, а данас ће бити упућен проглас свима бирачима поменутих политичких странака. Сад у недељу, одпутоваће одређени делегати у изборне округе у агитацију. )Ке/Ј,езнћЧка кодшсијана пру30■ Сви начелници жељезничке ди рекције отпутовали су јуче у Зајечар, одакле ће прегледати цео терен на грађењу јадранске железничке пруге, ка Нишу и Мердарима. ДОост на Дунаву. Јучејесрпски посланик у Букурешту г. хМих. Ристић, са румунским делегатима био на Доњем Дунаву, где је одређено место, за подизање моста 'између Србије и Румуније. Ревозија чореских одел»ења. Ревизор пореске управе г. Мих. Јаковљевић, послат је од стргне министарства финансија устаре границе Краљевине Србије, да изврши преглед послова у пореским одељењима. Нови поштари о тедеграфисти. Пре три дана, завршена су предавања и друге групеђака пошганско-телеграфског курса. У току 2—3 дана, сви ови курзисти, биће постављени за поштаре и телеграфисте у новим крајевима Србије. Крађе на лседозннца/иа. Министарски савет решио је; да се по тужби приватних лица, за све крађе које се врше на државним железницама, наплаћује штета од возиог особља, које је руковало путничким возом, из којих је роба крађена. Зар је то право? Рефор/не у поштд. Г. Рихард

2„ Компромитовање социјалне политике Они интереси су добили своје чуваре у привредним инспекторима и друпчв социјалним установама. Данашњз држава није зацело могла дати ј едној групи људи веће и свегије дужности него што су ове привредмик инспектора. У њиховим рукама су многи крупни интереси сла бих, н ацдје, друштва, културе и на претка . Ако полиција жмури пред ужасиЈиа капиталистичке експлоата ције, п риаоедна инспекција треба да их вид! 1 , раскрива-,, прати, објављује и сузби ја. Ако полиција зна само за парагра фе грађанског и криеичног

3. Социјално-политички значај овог штрајка Двомесечна борба лесковачких фабричккх радника и радница остала је за органе социјалне политике у Србији један обичан, безначајан, па ланачки догађај. Шеф одсека за социјалну политику изјавио је већ у Штампи : „Многи радници желе да се врате у лосао под условом да прскику са органазацијом. Многи опет сгоје уз организзцију очекују ћи поб ■љшање свога положаЈа, а за време штрајка примају из штрајкашкога фонда по неки грош дневно, што ам долази као неки ћелепир за нерад а на овакав џаба-

заксна, социјална политика требз да ј лук нис\> нивикли“. има у I зиду суштину и закоке ка Ми осгављамо овога бедниха ко-

ДД - - - »ЈИИ Ј 1 ЈЖЉАЛ.Ј — Ј . Ј Ј >• • • ■ 1 • — — — — ■ Мозелман, немачки инсгруктор за ; питалист ичкога привоедног строја. ји већ ке зна шта говори, по чи ндше поште, израдио је упутнички — ‘ I правилник, за унутрашњу службу у ио, рутиперски, бирокрагски, као|ра“ и „џјбалука

нашим поштама. Тај правилник усво јио је и Минисгар грађевина, и наредио да ступи у живот К Ј^ла ове гожине. Да видимо хоће ли бар онда доћи крај овом поштанском хаосу. Кданица у б 0т о/ву. Кеколнко капиталиста из Битоља, оеновали су акцнонарско друштво, за подизаше модерне кланице у којој ће ее клати стока из околине и вршити зрерада меса за извоз. Капитал је милион динард,. Правила су послата министарстау.

)Кадба Радничке Ко/лоре. Ра дничка комора упутила је жалбу ^Минислру привреде, против посло- п Р ив Р еде на П0ТВ Р Д У даваца штампарије Мунца и Карића, због тогг, што се сопственици ове раање ружно понашају према рад- ј ничком особљу и не придржавају Закона о радњама

Из партије

Ссиција •оцијалистичке оргЈнизацу.в ..Дуси*' одржаВе своју седнииу у недељу 22 ов. :<ес

Одређени су нарочити инспектори еати "Р е п °д не > к °ч кафане .Солун' на

и „прекивули са што је ох памтивека вршен, при- организ<цијом". Ми се морамо обра вредна ин спехција има да врши ду -1 тити влади, скренути њену пажњу жност^ вс лику социјалку дужност на ов<ј догађај, у толико пре шго истина овх 1 аш«ена закон ЈМј али за је њени привредни инспектори, који коју је дуЈ чнсет по природи сгвари би требали да буду њене „очи и остављено широко поље иницијати--! уши“ за екоиомски живот у земљи, ви, еиергиј! 1 , увиђавносги, саосећа тако кретенасто обмањују. ње- в тахгу оних којима је повере Штрајк фабричкога радништвг у на. Овој сл ужби ништа није стра- ј Л^сковцу није од обичних привре наје од бир окЈзатског духа. Те две вла сти, ето, привредна и ј поли^иска. у Лесковцу су- измењале ] улоге у најосетљивијем питању по . - , успех штрајк а. Радничка класа ј е ј ца ) е изр ад беде ови 4>У нашла више разумевање код поли- са Р ада: У' тог Р еое Ч ак д ц "’ ције него код привредне инепекције.! сплоатацИ|е же ^.' Л«^пг^« У рукзма оних бирократа у ссцијзлно Д нога времена, фа р . Ј политичком отсеку ствари су посгав- тиска и самовзље, Р љене иа своје теме. Једна нужна и Р аднИ1<а зб,г сузбијања организова Ј Ј . Г ппм тл м ог.Р ГТ ст (Л П ТТИ.ПРМ

дних сукоба изм! ђу радника и ка пигалиста. Борбо* се вода под зна ком укадања надшце од 030', 0 40 и 0:50 - динара. А ова беднз надни

да изврше преглед псслова у овој радњи. ПравилнОк За дрогеријске ра

Моле се чланови упраее ца доду, јер • је врло важно. Органкзација у Ваљеву изабрал&је упрлеу: I председник Мирко ОбргдовиН, секретар Идија

ДЊ?. Јуче је У Министарству при- м. Илић, благајник Божа Терзић;, ч.ганзви: вреде нарочита комисија довршила ј Војислав Гојковић и Стојаћ Зарнћ„ коптрорад на изради правилника за дро I Л0 Р И: Драгутин Радовановић, Мнлорад .Сан* тг\ок Ђ и \ЛипГк}/* Плплм \-Јч

геријске радње. Сем стручних лица у ово) комисији, били су још и г. Д-р Ђока Николић физикус управе града Београда и Д р Богдан Мар ковић начелник трговинског одељења. товић и Милоје Чоловнћ. Оргакизација у Чокешин-и изабрма је уп-

корисна млааа установз, за кој,у је радничка класа поднела у борби мно то жртава, налази се у опасиостида буде потгјно компромитоваиа. Нашем „правом- пријатељу*

ња. Сви ови приередчи односи су корелативне појаве. Бедна надница је резултат у првом реду неограни ченога сатирања дечје и женсче ралне снаге, а у исго време подлога рад, I фабршангском апетиту за том рад

ника и слушзоцу „славногаи взлихога | иом снагом. А обе ове појзве, удруетарца Е>е Огее! а“гзацело иа- прети [ јкено, сурвале су радништво у по >«п„аа Ц „« ј• опасност н °јз ј е погодила њвгоаога КО р неотнорности, омогућиле фа раву: председник Станисав Адамавић, сгкре- 1 рускога колегу Мндаиловскога. Ми ; брикантско обесно туторсгво и отетар Миханло С. Ракић, благајник Антоније I му то јамчимо, Нека се не П 1 ®зши I жале организовање радн-нк.а. Над Вујовић, члановн: Драгић С. Стојинозић и чак ни денунцијацмје фабгикагчата Ј НИ ца од 0 30'дин је опшге м-ерилс Лзубомир Т. Рудиички, контролори : пред- ,-а . седник Марко Тадић, члавови нички и Јанко Тадић.

бтарим трагом Ужице Прошла општинска управа усту пила је најлепше општинско добро поље Крчагово за циглану г. Малиши Атанацковићу, а ова општинска управа проширује .му земљиште н готова је, ако је то потребно г. & танасковићу, да му уступм за експло атацију доживотно. Земљиште се у ступа

тање буржоаскидо-дборшка да услуже г. посланика. Самоггалцк/ се и овом приликом беемртгво брукају. Ј4з рсарко»а*гке опшгина. Човеку што се смеје Е, друже, сад. ј;е за смеја:ње. Од како нам поста адбормик газда Ставра Трпковић-.са „Ђурј&ва Ерда“ ми се највише смејемо, јеродкако по>

_____ # . ило "ЖХ- ,ни објашњсња са државним злдсти-[ живота у озом шлом кзпиталисгима, јер његови назори о дуж.ностима ! Ч ком ра у. ______ пркзредае инспекцнЈе теку прилично ■ у 0 вом погледу. лесковачке фа, паралелно са назорима газда Мите брихе су типичан- представник срп! Теокаревића. Потсетите се сагло како ске фабрике уопште. Сгање леско1 ОВД) чозгк пише о намерам.ч. фибри-- ваччога фабричкога раднчштва је качата да овим штрај^ом „уг>шесо огледало ужасне беде која десетлује 1 цијилистичку организацију у самош« и та мани садашље генераадје фа псчетку!'“ Он је опдакао жаггдзрскогд бричкога про .етаријата у Србији. У Лесксвцу је та беда потечци рана специјалним, опссностима текспмлне иадустрије. У томе се сла жу сви страни извештаји анкетних комисија и привредшх шспектора. Тропска атмосфера која у ткачницама об-ично влада, увек прелунз шкоаљкве прашине, чин <1 да је про» ■ленат емртности код> ткача ч«у то пупса већа не хо код руд>ара. У

каплара Радосава Неговановнћа, ала се- његова просграва „фраадускобелгигка" душа вабуви ш?о су лсд<ксзачки фабриканти бесомучно ;у ришали дз радника лвше ПЈ.ава на ор ганизацију. Онје- конзенкеаитзн, јер, послг онога „раатовора" у Шта.ши ми дадамо да тај правредди инспекгор није само дрогив штрајкашких стража зећ и протлв „социуглисхич

ких организација“„ Ми асећам< 2 >, да свима извештајима страних инсиек

„.„-'без лицитације, дакле нисго ј ста °Д б °рншс овштиш иамцзатв^ри партиски рачун. Али је вредно на- све п У теве! Леио ти «е ми.и ј> Р . ппмен^ти ла је то по признању са 1 Д нгне м°> па шетај у круг по аЕди]и ће се о» бунитљ пдотив. тога, зато ц И )а наћи ћете о ткачким радници ме општинске управе најбоље оп- !а 0А капије-ш* макнут. Браћа Јак- хоћвмсто да му објдсни^ Ко зспо- ма да су бледи, малокрвни, пода-

штинско добро, да је једино место “ И Д« П н Пст^Га]Г Чује^о дГће ™»у“ј. °«ве“ њу^очек^у великиј гам » Сешра а оштм« к браћо:.

лажу да се штине, јер је земљиште поред саме реке, а у непосредној близини вароши. Немајући ни једног разлога у од

раза радницима- средства којима ће- дули, уморни, лако подложди свима пр»нц»п организзције одбраниги, а|5олесгим>, нарочиго сгомачним, са

ко дигне онда седз] у аероплан, па лети куд знаш. Тб важ!-<| по дану..А увече дао Бог ново газда Ставрино осветлање узјогунило са па нећг да нуђени да Пб то отпљунемо светли. Бзш су и ови диреди хам

сг. своје страие нао привредн« инспектор. равнодушно пзсматрз бру, тално гоњењв- организације од фа фиканата, тај нека ка-м не гавори.о свом пријатељству према рздничким органчзацијума, јер ћемо бати гији-

брану своју општинска управа ора ј ^ ор[К Изгледа да су лрешли у фу““ ствао културном мисијом.г, зионаше па сам0 пред њидовим ку-

ни целу ствар културном мисијом. Атантсковића. Јер забога, вели оп штинска управа, њему није до за-

ћама светле. К.о хоће да зна, кол»ко има радикала нека увече дође

раде; он има мисију за великим ра- па п0 елект р ИЧН)(М дцлецама сзе довима и просто напросто жели својом цигланом да подигне ову ста ру варош

Малиша Атанасковић и културна мисија! Каква иронија! Зар има ика кве установе где је се он уплео да не служи искључиво њему? Зар културна мисија и г. Атанасковић кош тражи уништење Закона о радњама?!

радњкалз! кирали се! Али и ако су сви путеви затворени Виде се једна батаљеиа и раз глављена кола иа којима чучи један велики лисац а утроје упрегнуго један омршавелц магарац. Курјак и тигар вуку ли вуку право мајдзну.

оболелом џигерицом и слезичом, са лупањем срца м обнчно оглунули. „Раднигл изгледа)у као сгара деца или као млади старца“. А када тексдилне фабрике, као што је то случај у нас, не п/одлеже никаквш законским прописима за заштиту радника,. када привредна инслекција не врша никакву контролу, када се не води никакв! рачуна нд о оро ватравању, 5>и о дужнни раднога вре мсна и редовном одмору, ни о месту за ручавање и пресвлачење, оа сасвми природно шго ова рад-

Сада ће, ааљда, и г. Сјдни Азрлмовићу бити јзсно зашто смо његову несрећиу одласку у Десовад морали поклолити тздику гсажњу. Ништа наснеће покслебати његов лукав ј тоз»т'иТ Колико лирекТосвегљенвх 'Р ик «»•"«* "рипише гиеиу ; "■ Ј толико ради.иала1 Шга 1» људи, «ар- Јсвдњем “по^ГЈал "Г к * *»ј“ј' . Ј . . 3 . к зблаже шм оаљама”, посга уневЈЉничг^а класа, јер је у опасносги једна Ј установд која јој је потребна и којд је чедо њене борбе. Могу ли да увиде господа. приередни инслектори да радничка класа мора да зна: гша ли привредну инсиекцију или нема

Зар г. Атанасковић мисли даље од ^ сс ИСК р ИВИМ0 од смеја овој чусвојих личних рачуна кад у општин | ДНОВ1ТО ј заП р езИ1 ј 0 ш горим колима

ним крематориЈумима у којима сагоревају читавн поколења сиротиње. Лесковзчке фабрике предсгављају нагомилање беде, зла и опасности по радничку класу. Али на колико

ском одбору одбацује предлог школ ског одбора да се уз нову школу подигне школско купатило и то |

и вештом пашажеру, па се у чуду питамо шта ово значи. Сад ми тек Ј ј паде напамет, дз је то нова фузија,

„само* и „једино" 3601 тога да де-1 ко ј г у П р егн у та В у че С тару, ла је у

ца не назебу.

мајдану уимека. Али вешт лисац кли-

На његовсј циглани влада бесо- сн у у к0ч0шке а у маЈдан се скрмучна експлоатациЈа. Рад није надни каШ е кола преко магарећих леђа. цом већ на парче. Услед чега је ра дно време од зоре до мрака. Али капе доле! То је Малиша Атанасковић народни посланик. Он је и пре Ао хоће да се упозна са марксиодобрења општинског одбора зау- стичком науком шај нека буде сшалзео земљиште и општинска управа ни прешплашник и читалац социместо да га казни она му најпони- /алистичког часописа ј&орбз. Цена зније излази у сусрет. Још сзмо да на годину 8, за пола године 4, за напоменем да је гадно и одвратно три месеца 2 динара. било гледати сервилност и надие

. I још били снзжни бедеми који су ту и хоће ли тражити интервенциЈе од, Ј, за110Ж сВ 1 ли они ка : полицнје, као пређе, или од соци ^ ^ ’ > д 1 ’ .. морали попустити и снажим треском Јално-политичкнх органа. Мн морамо, објавити да је стање у нашој фа знати: где су жандарми, у минмстар брици постало неиздржљиво.

сгву унутрашњих дела или у соци јал.чо политичком одсеку министар ства народне привреде. Ми морамо бити на чисто: јесу ли соцнјално политичке установе у нашој земљи пале у руке бирократа и жандарма или привредних инспектора и социјалиих попитичара. Јер ми хоћемо

Штрајк у Лескоацу има тај исто | риски смисао. Што то привредни инспектори не увиђају, није никакво чудо; да ти људи имају смисла за дивну дужност која им је поверена, они би то стање ублажили спровођењем заштитних радничких одредаба Закона о радњама и до огор-

да спасавамо Ше установе за које чене борбе не би можда дошло, а смо се умели бориши да победе ију сваком случају та борба не би које су пролетари/ату тако по обила овако заоштрена. Доконадре Шребне. А пред питањсм установа мају у свом одсеку за социјалну пз нека иду бирократи до врага, па литику, живот тече; односи се намакар слушали сто Де Грефа и били гло мењају; што је јуче могуће, дарођени Паризлије! нас се већ љуља, да се сутра скрха.

А кзда 1 их страшан тресак тргне из пријатног дремања, они, место да се потруде да уђу у узроке појава осећају срцем фзбриканта и мисле главлм жандарма, са овима се дивно ргзумеју и на штрајкаше вичу. Ако влада буде веровала у глу паву диагнозу свога првога инспектора, сазрело питање поправке сгања у фабрикама тражећи решења у упорним и дуготрајним штрзјковима. Нова равкотежа односа у фабоичком раду мораће бити сгворена борбом и напорима радника који су остављени самима себи. Садашње сгање они даље не могу подносити; оно је неподношљиво у буквалном смзсау речи. Наглим поскмп-љчвањем живота направљена је неподношљгва разлика између надчице и миниму на потребнога за живот. Када не би било ничега другога, ни културнога уздизање маса, ни повећавања потребе, ни тежње за груписањем које захвата све класе, при данашњем стању нема ваше мира у фабрикама ни из тога проста, осигледна, математичка утврђења узрока: што |е поскупљивањем жиаота досадашња минимална надниаа оборана испод границе за најнратковечн»је физиздошко одржање жиаота. Дшашњи штрајкови фабрич .их рааннка су бзрбе за олстанак у најбуквални|ем смислу речи, борбе за попуњавање празнина које су у самом желудцу створене непрекидким поскупљивањем живота. У овом класном рату изме^у радничке и капитдлистичке класе влада је двојако ангажована. Сгвзрајући сзојом привредно фи чансиском политиком- мочополски положа / капитгла у земљи, влада је не само измезила услове опстанка радничке класе, већ је силно погоршала изгле-де радника на услех у непосред нзм борбама. Иза бедема „зашгитних“ цаоииасзаки фабрикантсе осе ћа и премз радницима ка о у тврђзви: он зна да му |С пијаца осигурана, не плаши се конкуренције и не жури се да св је одн )се са радницима изравна. Рјдницк су унапред лишени глав нога фактора у борби, конкуренције у логору фабриканата. Због тога они су принуђени да борбу воде док проти&на страна не осети знатне губитке у самом капч^алу, зато а борбе фабричких радника у нас мора]у да буду дуготрајније него обично што је. Својом привредно финансиском политиком влада је повласгила положај капитала како према погрошач„ма тдко и према радницима. Те позласгице радници осећају и као погрошачи и као произвођачи. Једним истим привредно фанансиским системом убијана је вредност њихових надчица и отежана употреба 1 љиЈОвога главног борбенога средства. Али број штрајкова неће бити мањи веп већи. Где би једна борба била довољна да поново вастосгави равнотежу у односима између рада и капнтала, у Србији ће се та равнотежа моћи јавити из низа покушаја, пораза н успеха, из једнога перманентнога стања немира и неси-гурмости које ће фабриканте више коштати него шго би их сгале веће наднице. Привредни иислектори нарицаће за „аросутом жандармском.. крви“, уместо да врши д>жност. Полиција ће опасивати фабрике жавдармеријом и чуваги те омрзну те чупе од људн који сј у њима одрасли, Фабрнканти ће се ограђивати к Јмитама, као што су се некада омрзнуш капегани ограђивали пандурима. Сзака ће паидурска калаштуоа гледати да „_умири“ раднике, а свака ушгва да оклевета соцнјалдемокраге који се са њчма боре* Али мира бити неће,. јер под данашњим стањем нема, услсва за оп станак радника. И ко желн мир и редовно стање у фабрикама, таЈ треба да- „умиру)е“ фабррканте а не раднике, и дд бед оклевања прионе на посао да се данашње несносно стање по фабрикама што пре отклони. То је наук штрајка фабричких радпика и радница у Лссковцу. Га зда Мата Теокаревкћ и господин Счма Аарамовић су дали сведсџбе о својој „увиђавносги*. Зато је ова наша трсћа реч и упућена влади, од чијег ће држања према нуждама фабричкога радништва зависити одржање мира и редовнога стања по фабрикама. Погрешком сарадника при преламању листа изосгављен је у јучерашњем броју завршетак чланка Лесковачки шшрајк и држав на власт. Та) завршетак мзноснмо у овом броју, молећи читзоцв да ово имају на уму-

Липш, чнтајте ЈЦЈНШII"