Радничке новине
I
За заштиту ученика Радничка Комора добила је свога члана за округ
од Крагујевачки
члана за следећи извештај: Суд Добрих Људи у Крагујевцу преко свога деловође неће да узи ма у посгупак спорове између уче ника и послодзвзца. Тако на П Р И ’ сувише Н иска мер Витомир Ћурчић позлатар У ; тс ра др ИЦИ '1 *
сада!? То до сада није било, јер су те ћифтице научили да отварају своје радње наЈдоцније у 4 часа. Кзд им се каже да је то на основу закона о радњама, они веле: па где је био тај захон до сада ? кад њега донесоше!? Лончарских радника кма у Србији који су сада упослени 7—800. Ови | бедници живе најмизернијим живо| том. Плата је овим мученицима и тако да месечарн и радници 1 кл. имају највећу пл&ту
Крагујевцу држао Ј е две ГОД м Н ,„/ ј до 50 динара, а већина су ајлучари својој радњи ученика Милоша 1 - ко ј има ј е П лата још мања и која им ћа и за тим га уписао али (се исплаћује по одслужењу. Лончарпосле тога уписа отпушта ј ски радницч готово сви су на храни ше у уговору о раду, к 1 У ! код сво ј их послодаваца, која је врло ченик отпуштен по ј \ п хрђава и слаба. Од хране добијају леба или проје и поса^ пасуљ, лука паприке, а кзд стигну патлиџани, то им је најбоља храна. Месом се поједини никад и не омрсе, нарочито код „Торбара” који раде само лети и гледају да за то време скину што већу вредност од својих робова, а код сталних мајстора добија се по неки пут и меса, али и то силом радниковом. Сгансви овнх радникз такође су рђави, јер немају наро читих соба за спавање, аећ г*;е раде ту и ноћевају, дакле по радионицама које су сасвим нездраве, јер су услед земље и воде (која неби требалз у
је се ученик обратио с тужбом Суду Добрих Људи деловођа му одбија тужбу с примедбом да Суд Добрих Људи није надлажан за такзе спо рове. Радничка Комора је учинила представку Министарству Нзродне При воеде да одмах пошље у Крагује вац једног свог привредног инспектора ради инспекције или пак да пошље Суду Добрих Људи једно објашњење, да тај суд у првом реду треба да заштићује ученике и! и женскиње и да их брани од по слодавачких злочина и малтретирања и да узима одмах у поступак све њихове тужбе. Прилог оригинала тога уговора гласи: уговор о раду Закључен између власиика радње Витомира Ћурчића позлатара из Крагуј.вца и Милоша В. Милића ученика из Крагујевца. . Рок трзјања уговора 2 године; Радно време по Закону о радњама; Врста послова — позлатарски награде б) у натури: стан, рану и одело. 12 Априла 1914 год. у Крагујевцу »отписи власиик радње Витомир Ћурчић позлатар учежик Мијош 3, Милић. Уговор је отказан на захтев уче.ника Милоша Милића. Огпуштам га, данас прибележен отпуст. 8 Маја 1914 године Крагујевац Потписи власник рлдње Витомир Ћурчић позлатар учен. позлатарски Милош 6. Милић ' На основу чл. 72. Закона о радњама, овај уговор за свој у свему признали, — тврди. Председник есна*а вт. С. Вулик № 226 12 априла 1914 год. КрагуЈевацПословођа Ср. Несторовић Овакви случајеви упропашћавања ученика од стране послодаваца врло су чести. Њихови Еснафи ово све толерирају и одобравају. Није ли ово ј’звно демантовање њиховог тобожног очинског старања „за заштиту и васпитање уче ника!“ У Закону о Радњама то је остала само једна гола фраза еснафска са којом они немилосрдно упропашћују слабу и незаштићену дечиЈу радну снагу. Мерсдавни фактори треба одмах преко Судова Добрих Људи и привредне инспекци|е да овоме злу стану на пуг узимањем у заштиту уче ника и кзжњавањем послодаваца и Еснафа који над учнницнма врше и одобравају овакве злоупотребе о обавезама према Закону о Радњама.
ганизације и Социјалне Демократије поправити свој бедан положај. Дџугови лончарски у организацији Социјалне Демократије спас је свију нас. Јунл 1914. год. М. П. Т. Јагодина. Лончарски радник.
Синдикални огласи Савез шизачких радиика позива свс јорганџиске раднике на конференцију која ће се одржати у недељу 22. о. м. у кафанн код „Европе* у 8 сати пре подне. Потребно је да неизоставно на исту дођу сви. Управа Савеа шивачких радиика одржаће општу кснференциЈЈ свију шивачких радника на којој ће друг Живко Топаловнћ говорити о значшу социјалпстичке штампе. Конференција ће се одржати у 7 сати у вече код „Златног топа" у понедељак 23. јуна. Секција зидара за Врачар одржаће своју полугодишњу скупштину у аедељу 22 ов. м. у 9 сати пре подне са овим дневним редом: I Извештај управе II попуњзвањв управе и 111 питања и предлози. Другови треба неи зоставно да дођу те да би се могла скуп штина обавити са што већим бројем члавова.
Посдедњи час (ћпзшипи НО пппши н ГУНПћ Свс П0ЛИИИСке ме Р е 33 заштиту ФјЈШЈЈп Пс ПсЏјјј Ј 1ЈП1И1 српског посланства и његова стана Париз, 19.јуна. У овдашњим 0Ста )У и дзл > е У снази. круговима не веру/у да ће доћи Ц (1 р Ј[а р аЈ ( рр (|1|н [ЈЈрцшр до озбиљшчег сукоба између 20 |,„. 0 м.о јЛоши „оСрбиЈв и АустриЈе. Што се лнциски ксмесар Скубек из Љубљане, да узме учешћа у ислеђењу над српским ђацима. Полиција је пре-
Што пак тине кампање аустро немачке штампе, поменути кругови из/ављују, да је европско 7, р ^ ла „ сга “ ове мн0 , г 1 б „ р0)н ! >х с „ р „" ск ^ јавно мнење на те кампање\
1Г11 Ковгоес Главаог Ршпш Ша IV седиица (13)
већ толико свикло, да у по• следње време сматра, да је општи мир потпуно безопасан. „Ле Радикал’ у свом чланку између осталог каже, пошто је сада у Босни про
ђака и два ђака ухапсила, али их је опет пустила. Вугавскн Вуцет Софија, 20. јуна. Собрање је отпочело дебату о буџету. Министар I финансија изнео је непрекидни еко номски наиредак земље, којим се повећава народно богатство. Добру-
28 000 кв. км. нових територија дати огромне приходе, који ће у бу-
радисници да се спрема и да стоји) 1 увек влажне и мемљиве, услед чега I Друг Перовић говори о закону о се код лончарских радника појав - 1 радњама и о несрећним случа]’евима љују врло чесго разне болештине код грађевинара. Нзпомиње да се и од којих много њих и животом плате . 1 у унутрашњости дешавају врло мно Што се тиче радног времена оно ги несрећни случајеви, али да друје неограничено. Главно је забеле-јгови о томе не јављају.
глашено опсадно стање, то би иа ј е да вала годишње прихода 75 одговорност аустриске владе мчлиона, од којих 47 милиона добила велика ако не успе и сада лазе на земаљске произзоде, али ће да поврати мир и даде заштишу српском елементу. који ј, 1 невино пострадао, и не да му Буџеш досшиже суму од 251 миправедну ОШтету за упропа лиона са повишењем од 60 милиона шћена имања приликом ПО- потребних за неопходне Шрошкове ! нових шеришориЈа, пошребне војске и најзад за управу оржавних ду-
жити то, да се ради по овим ради оницама од ране зоре до мрклога мрака, иа то и сада кад је дак нај већи. У овом занату постоји тако звана „кабала“ још из феудалног доба, т.ј, зиа се колико радник мора да изради од које сорте данас, и он то мора израдити, а који је слабзји радник, тај мора и сада на највећи дан да ради дубоко у ноћ, Празтиком тзкође ови радници не мају никаквог одмора, ту се сзршавају разни послови да се сутрадан неби дангубило; у недељу гледгју послодавци да им радници разместе све што је преко целе недеље израђено; тога дана се спрема да се фуруна сложи за печење, и пуно других разнихј послова, а шегрти спремају по цео дан земљу па по некад и ноћу, тако да, тек шго је лего а послодавац или непросвећен калфа већ га зове и он мора устати. Ти шегрти су махом деца испод 16 па и 14 година, којн морају ове и сувише тешке послове — који су тешки и за одрасле а некмоли за њих
Анђелко Аћић, из Призрена говори о приликама у Призрену. Власт је увела у новим крајевама закон о по рези, о таксама и сзе друге финансиске и админисгративне законе, али није увела закон о радњама. Говзри затим о бедном стању радника у Призрену и у остзлим варошима Но ве СрбиЈе. Недељко Јовановић говори о не-
следњих демонстрација. Рвввлуднја игбн Драч, 20. јуна. Прошла ноћ и данашњи дан прошли су на миру. Служба сигурности је повећана услед крађа и обијања извршених у околини вароши и у самој вароши од Малисора и Миридита ко]и.се овде налазе. Кнез је одредио један милион^ динара за образовање страначке ј Оружање Грчке легије, која ће се састојати из Вашингшон, 20. јуна. Оклопњача ;пешадије, коњице И артиљерије. „Мен“ добила је налог да оде 8 . јула Пренк Биб Дода намерава да п0 н, вом У Неапољ, где ће узети
гова које консолидовини дуг износи до 627 милиона. Држава сем тога дугује за 132 милиона бонова државног трез ра плзсираних у Паризу, Бечу и Петрогргду и 150 милиона реквизиционог дуга. Мгнастар у <оређује Бугарску са Србијом и Грч ом, којих је економска моћ неср„вњено слабија в имоју много веће дугове. Министар ]е завршио свој говор са вером у будућност земље.
кнезу, да поново устаника са његовим који се скупљају
— свршавати брзо и пажљиво, јер | гобројне масе које долазе и прилаз:
опанчарски занат спада непријатне занате. Ргдионице, као што горе рекохда су влажне и мемљиве, још су несигурне, а нарочито „Торбарске“. То су сбично неке штале или по
вршењу закона о радњама у Пироту. ј 0В их дана дође у Драч, да лично 1 на брод П0СЛ У Г У оклооњаче „Ид.хо*, понуди против људима Љеша. Енглески нови.нар Дел из редакције лондонског „Дели Цитизна“, кога су пре три недеље при његовом путу по унутрашњости Албаније заробили уста -, . . ници у близини Елбасана, дове- новиле »“»Ф«таци)е пред срп , Ј . , ттт ским посланством, И ако 1 е поден ]е ]уче неповрсђен из Ши- . 1 п ] лициЈа предузела све нужне мере ]ака у др . заузела приступе у улицу где Сигурне вестн гласе. да Јеиз- ПО сланство' маннфесо неспоразум у устаничком: логору и да су ога 1000 уста- ; ™ н ™ С У Д0ШШ У много већем ГЈ - Ј броју и силом покушали да уђу у Паулнер гасе, тако да је по-
Д. Туцоваћ: Кад год подижемо Про тест противу кевршења закона о радњама треба да имгмо на уму и то, да и ако су мртве законске одредбе нису мртви они многобројни фактори који су бодри чувари и извршиоци закона. Ни Једној буржоаској влади неће бити могуће да искорени расположење радничке класе да се б ри противу саакога покушаја за уништење корксних одредаба закона о радњама. НиЈе на одмег поновити још један пут, да се на закон о рад њама не може гледати само по не посредним користима које он да,е. Он је још и гаранција за оне мно
коЈа ће се предати Грчкој. Оклопи ^ е њ ча „Мисискпи” предаће се Грчкој идуће недеље. Америчко министарокојство марине примиће сутри чек од 12 милиона дола^а као цену за обе ратне лађе. Напад ка српско посланство Беч, 20. јуна. „Фремденблаг“ пише: На жалост синоћ су се по-
у најтеже и | нама, Суд Добрих људи је један ве лики кооак у напред. Привреднд инспекција не одговара нашим нити општим иктересима које предвиђа Закон о радњама. Потребна је нгша јака акција, па да се закон о рад
СИНДИКАЛНИ ПРЕГЛЕД
Штрајкбрехери У решавајућем моменгу одбран беног штрајка столарских ргдника у Београду постали су сисвим све сно штрајкбрехери: Мирко Милићевић звани „Чун“, Светозар Ђикић, Раја Стефаковић „Ваљевац*, и Мирослав Љубисављевић звани „стоиц“
друми или су неке старе кућерине I љама могне у погпуности извршити. које су склоне ладу. Напсмиње да Закон о радњама Из свега горе наведеног налазим, лредв! ђа још једну корисну одредбу, као што и мало пре реко, да Закон ! а то Ј е чл - 85 који говори о несрећ о радњама није продро до лоичар ним случајевима. Мисли да ће скоро ских рздника и да послодавци не и то питање бити приведено у дело. знаду ни да постоји. Услед малих Ззкон о зашгити деце се не применаграда, рђгве хране, неудобних ста- њ УЈ е довољно, али и то зависи од нова, опанчарски радници принуђе-I нас и од нзше борбе. ни су да траже бољу иаграду и у- ј Ф« Филиповић даје завршну реч добнији живот у инострансгву, тако ! п ° св.ме реферату. да у овој години отишло је у Ру- 6/1. Јимотић саопштавз резултат м.нију и друге суседне дркаве пре- 0 избору Управе. У Управу су ушли ко 150 радника, а њих 36 отишла °ви другЈва: Павле Павловић, Ми су чак у Швајцарску, а има их доста |лош Тимотић, БлагоЈ‘е Брачинац, Ду и овде у Србкји који раде разнешач Пешић и Милош Илић. УК н
био
ника вратили се на своја огњи шта. Услед несугласица ономад је дошло до међусобне борбе између устаника. те је погинуло њих петнајест. Ахмед беј Мати још се непрестано налази у Кроји.
ФиЈтај
шим у
пословг Да би и локчагски радници до билн побољшање своје које им За кон о радњама пружз, апелујем на сва Синдикална већа у Србији где год их има (а лончарских радкика
тролу: Негослав Илић, Драгомир Мзрјановић и Никола Величковић. Лука Павићевић изјављује да му по слови не дозвољавају да рзди у Управи. Председник отвара пету седницу
има свугде,) да се заузму и принупе конгреса. Предлаже да се данас ради '— — - -- 'до двз сата, како би после
По/!о?кај лончарских радника у Србији
све раднике, обавесте их о своме | д0 двз сата, како ои после подне бедноме положзју, објаснити им дз I ^ или слободни. Конгрес прима тај постсји и њихова организација и њи нрсдлог. | хов Савез т.ј. Клуб Керамичких рад ”””* Концерат СочијадистиЧка органнзацбја ЧукарЦца ради извођења агитзције рамичких радника пошаље бар по У 0 К РУ Г У беогрздском прирсђџје у
ника у Београду, приступе да ор ганизовању тнх радннка и створе свугде повереништвз, како би се и тн радници просветили у смислу Социјалне ДемократиЈе. Да клуб ке-
Париз, 20. јуна. Јучерашња скуп-: штинска седница била је врло жива. Усвојен је са 544 противу 16 гла- \ сова предлог Беноа којим се утвр- \ ђује решење Скупштине да изгласа | изборну реформу, али одмах загим | је рсшено, крај све опозиције про порцноналиста са 293 противу 254 гласа да се усвоји додатак Бретоновог предлога којим се специфише да реф рме морају бити извршене од сједињене републиканске већнне
лицијц морала да издржи формални напад манифестаната. За жалење је што се бол становништва на овај начин изражава а нарочито од стране бечлија кији су увек били резервисани и строго одржавали дисциплину. Надати се да ће се и код њих мир и хладнокрвност повратити и да се нереди више неће поновити. НОЗА 5РОШУРД У издању Социјалистичке Књижаре, као 5. св. Синдикалне Библиотеке, изашла је овихдана нова брошура: Јединство покрета, од Д Туцовића. Садржај : 1. Зашто је ово лигање
обз Дома. Затим ]е Скупшгина са , Р ешено 323 противу 245 гласова изгласала други део предлога Беноа, који гласи, да ће се реформе извршити пропорционалним предсгавннштвом.
Од како је ступио у живот Закон!Ј едан примерак својих правила свч
о радњама равно Је три године. У току тог времена радннци сзију професија рада осетили су (неки више а неки мање) да постоји закон о рад њама, само Је једна професија радника у овој земљи остављена Богу иза леђа, а то су лончарски ргдници. На њих се до сада није нико ни осврнуо; за њих се нико није заузимао. Ови радници и не знаду за закон о радњгма, па чак шта више
ма Синдикалним већима. Да Радничка Комора учини прелставкуГ. Министру Народне Привреде, да привредни инспектори загаире и по овим рвдионицама и проконтролчшу их, како би се и код њих увео у живст Закон о радњама, јер смат-
корист своје кзсе, у недељу 22 )уна 1914 год. у Башти кафане „Михај ловпц“ на Чукарици: Концерат са игранком са овим програмом : I 1. Поздравна реч, друг Мирић, 1 2. Зинтер „црне очи“ пева хор „Абра А
8ар 1ии I Фим Јшф Беч, 20. јуна. Цар Вилхелм ће ускоро отпутовати у Ишл да посети цара Франца Јосифа, и да му лично изјзви своје саучешће. :је рш шм
• |Шевић“, 3. А. Костић, продукција. рамдаи тиљуди живеуовој земљи, [ 4 . Ђорђевић, „у рану зору“ пева хор а као најглавниЈе да се радно време „Абрашевић*, 5. А. Костић, продук/ „пг^ос- да се загаран-1 ц И ј а . 6 . И. Бајић, Морнарска песма,
сведе на 10 часова\ тује недељни одмор и да се нскључи
има и послодаааца који до сада па спавање ио радионицама. ни сада незнају да постоји закон о' Лончарским радницима препорурадњама. Кад се пронесе глас или I чуем да се не заносе послодавачким
каква пелицијска наредба, да се радње отварају ујутру у 6 часова, они се питају у чуду, од куда то
заварззањима већ да приступе својој организацији, клубу керамичких радника, јер ће само преко своје ор-
пева хор „Абрашевић*. II Игранка Почетак у 3 часа по подне, улазница 0 50 дин. од особе.
Бен, 20 . јуна. Пред овдашњим српСким послаисгвом, синоћ су трајале манифестације протиа' Срба све до пола један сат ноћу. Посланстзо и приватан стан српског посланика чува четвтрсструки кордон полициске пешадије и коњице. Демонстранти су једном полициском коњу кзбили око и навалили штаповима на полицију, али полиција је ималанаредбу, да према демоистрантима посгупа шго пажљквије, и да игбегава св;ко крволролиће.
2. Нужносг сивдикалног и политичког рада. — 3. Узајамност синдиката и социјалне демократије. — 4. Класни значај синдикалне и парламетарне делатности. — 5. Неколико примера. — 6 . Заогдтравање класних супрогности и акција маса. — 7. Резолуција. Ова брошура садржи главне мисли оних рсферата које је друг Туцовић држао на партиским и синдикалним конгресима о ЈгдноЈ централчој инстанциЈи зг све опште класне акције покрета. Она додиру]е сна главна пигзња о улози синдиката и пзртије у класном покрету пролетаоијата и њихов међусобни однос. Цена: 0 - 20 дин. Препоручујемо је друговима најусрдније. 11 . [
[1
Л ИЈ01РВ! ШцИј