Радничке новине

самосгалске партије (који су концесијама и лиферацијама напунили свој јанџик, опусгошили читаве планине и оштетили Србију. Лропаст у изгдеду Судећи по расположењу народних маса, ни једна од буржоаских пар тија неће проћч добро на овим из боримз. Народне м«се почињу дз се трезне од политичкога хипнотизма у који су их биле ставиле буржоаске партије и све више почиљу увиђаги да је њихово мссто у рет.овимасо цијалне демократије. Истинз, сиромашким народним масама иије лако извући се из загрљаја буржоаских партија. Утицај који имају на њих поједине богате личности и нозчани заводи врло је велики. Масе народне су у екокомској зависности, која за собом често повлачи и политичку зависност. Али, као што рекосмо, код на родних маса се појављује једио политичко растрежњзвање, кс]е је на рочито убрзано последњим ратним доггђајима на Балкану. Народ је увидео куда га и у какву га пропаст води оваква политика која се у Србији води, и он почиње да тражи другу оријентацију. Ови рагнк догађаји су затим јасније него ли иначе отнрили ону супротност која постоји између имућних и неимућних, богатих и сиромашних. Док су сиромашни људи из вароши и из села у масама гинули и злопзтили се у рату, дотле су се имућни људи или сасвим извлачили од во]не обавезе или добијали каква склокита шеста где нема никакве опасности по живот. Па за-) тим оно тешко економско стање које је настулило пссле ратова и које као тешка мора притискује ситне људе Све је то учинило да се психоло -1 гија сиромишних маса промени и да се почињу напуштати буржоаске партије и прилазити нама. Наша је дужност да те масе обазестимо и упознамо са нашим програмом, и да оне симпатије, које код њих сад по стоје према нашој партији, претворимо у политичко убсђење које ће бити чврсто, трзјнои непоколебљиво. На тај ће начин каша лартија по-1 днћи свој углед и своју моћ и корачати стално од победе ка псбед.ч. Ци и радше ј ш « Најт^же жртве ^бсу атентата у Сарајеву подносе радкицк и социјал демокраги. У Загребу је приликсм ; нагкда руље на Народну кавану, ко- 1 јом је приликом иоврсђена друга рица Зофка Кведер, ухапшен друг Борнемиса који је, такође, б.ио међу нападмутима. Њега је полкцаја ис пребијала у з&твор/ на најординарнији начин. Другарска „Слободна Ријеч" доноси у уводнок чланку причање друга Борнемисе да је по лицнја у његову ћелију пустила још некога као бајаги затвореника који га је ноћу напао и изударао на мртво име. Тзј је затим изишзо из ћелије а полициЈа не зна ко је Шо био(\) Тај одвратни злочин загребачка полиција крунисала је казнившч друга Борнемису са 14 дана затвора и изгнанством из земље за 10 година. Српско хрватска коалиција у чије

су име све ово рздили, која нссн пуну моралну одговорност за све скандале у Загребу, ћути и ћутањем одобрава ове злочине. Али нарочнту хајку, управо исЈ требљење Срба радзика, предузела је полицнји у Босни и ХерцеговинЈ. Чује се дз су неке од њих извели пред преки суд и да их ту чека смрт. И ако је сза њихова кривида што су „трбухом за крухом' дошли и у Босну, хао шго иду по целој Европн и Америци; и ако су они дзлеко од каквих „велико-српских" пропаганди, ипак полиција њих н* првом месту уклања, зато што је њих као раднике, као пролетере нзјлахше гонити. Зл ших се неће мно го старати ни њина влада, ако су гуђи поданици, а њих неће много жалити ни њихова рођена влада када их гоне у њиховој рођеној земљи. Жртава те хајке, изгледа, има већ на неколико стогина Срба рад ника који ће се протерати из земље. Ми указујемо на овај случај, милиокити ваљда до сада, који најбо ље показује братстао пролетера свих земаља у гоњењу које их свуда пра ти. То им најбоље указујс пут ка уједињењу за заштиту праза и слободе. Из партије ЗаједниЧка седница Партије и Савеза одржаће се данас, 25 јуна у 6 и по насова у вече. Позивају се сви чланови да неизоставно дођу. ЧукармЧкид! радницима На Чукарици се троши нешто ваше ог, 100 бројсза „Радничких Новинт." и то готово све на лретплату. Свега некол.чко лица примају редовно лист на број. И ако би овај број био задовољазајући према броју станознаштаа за ма које другс месго, он ни из близа није задовољавајућа на Чукарици, зато што Чукарица и нема другог становништвг осим радиика. 10них неколи^о ситш:х бчкала, пиљара и зангтлгја сксро сви су прет- Ј платници наше* листа. Радници, због којих и излазе „Рддничке Нозине", чији су оне учитељ, ззштитник и брзнилац, нису се дазвали као што би требало: ни [ сваки десети радник не прима и не чита „Радничке Новине" и ако сваки, али баш сваки како органиЗо | ван тако и неорганизоБан радник, ј сбраћа се посредно или непосредно њима, тражећи зашгите. Овим позивамо чукаричке рздни ке да се одазову својој дужностн, а одазвзће јој се ако сви до једнога лостану стални читаоци „Радничких Нозкна“. Када њих паж љиво прате, оспособићесе н поста ти свесни класе којој припадају и несаломљиви борци за своје економско и политичко псбољшање и своје коначно ослобођење. Стављгмо до знања чукаричким радницима да су Сима Јовановић, бакалин из трговакне и Мита Гаћиновић, бакалин из Чика Љубине улице били претплатиици на „Радничке Новине" али су то престали бити.

како треба да им се одуже. ОрганиЈацкја на Убу изабрала је управу: | председник Жарко Павићевић, еекретар Љуба Јанковић, благајник Средоје Лаловић, чланови: Вуле Ракић и Марко Илић. коитролори Петар Јовановић и Малош Релнћ.

Чукаршњ-и радници ве^ сад знају рима изађу са појачаним пози- јатеља: збратимљења турског цијама у Народној Скупштини феудализма са ненаситом српкако би се са успехом борили ском буржоазијом! против заједничког нам непри- I Скопље Петар Из дама у дан Збор резервних официра. Су За председника бирачког одбора у Шовинистичка штампа и кре-^Р" У вече - убј часова у засебном Бгограду псстављен је г. Милутин 'локалу хотела Касине, биће збор ре- 1 м,г,1,по “ 1 ’ Ппжаинпг г зервннк официра из Београда, на кеме ће се решавати о снабдеаању одела из Официрске Захруге.

тенасти социјзл -политичари у Србији, који су деценијама заглушивали свет својим рецептима за решавање македонског пи-1 тања

Марковић, члан Државног Савета. Професорска Скупштина. На

Трговачки суд у вкоо/ћУ- Тр- штина.

дан 7 и 8. септембра ове године, биће у Београду професорска скуп-

ЧиновнаЧк& продетаријат. Је-

у свима његовим СЛОЖНО- говачка Комора кз Београда, предСтима, изгледа да су се задово- ложила је министру правде да се у дна овдашња фирма расписала је љили само тиме што је после Скопљу образујс трговшки суд, конкурс, за једног књиговођу. Ј !који ће судити трговечке парнице | за све крајеве у Новој Србији.

Македонија постала

два рата српска. Као решење свих проблема,

Царински указ. Јуче је потпи сан велики царинскн указ, о разме-

они сматрају да је на]радикал- шта ју царинских чиновника у старим није средство Султан Хамида: и новим границама Србије.

ћутање или јавашлук, и, што је најефикасније — чврста полициска песница и војска на окупу. Аграрно питање за њих не постоји. Као да је са нестанком турскога режима ишчезла свака противречност између бега и чифчије! Као да је овом народу

Првгдвд јкћта у СкопљУ- По предлогу одељка трговачке коморе у Скопљу, Министар. Народне При вреде образвваће у свима важнијим извозничким местима Нове Србије комисије, које ће на тржишгима пре гледхти довоз жита а нарочито оиог, које је : амењгно за иззоз. 5рој народних посданика. У

непотребна политичка равно- јучератњој седници главног државправност и слобода, за коју се ког одбора, утврђен је број народон деценијама борио! И најзад них посланика, који ће се садг би• оати. Та| бро| износи 165 ,Ј као да у овој земљи нема на- н Ј - н Ј јамнога радништва и полугладних паупера! Државни фактори, који су позвани да се тргну пред историским дужностима своје класе такође изгледају без имало воље лезничка Дирекција расписала је кон-

а не 166 као што је досздањих годнка бно. Ово долази отуда што је број по реских главау округу ваљевском смањен са 4000 гласача. То су резултати оба рата! Патомчи за рударство. Же-

и способности за решавање постојећих питања у новим границама своје државе. Као резултат постојећих привредних односа и полицијског режима ми данас видимо исто негодовање код народа као и пре. Писац ових редова уверио се више пута да негодовање међу народом фактички постоји. Нарочито је велико незадовољство због тираније општинских власти, које се огледају у наметнутим ћатама и председ-

курс зз два питомца, за изучавање рудагства. Они треба да еу сврши ли IV разред гимказије. Годинудана провешће у Сеиском руднаку и па ће се после послати у иностргн ј ство. Рок пријаве 15. Јула. Лредсвдник бираЧког одбора

Истог дана, а у року од 6 часова пријавило се 30 конкурената — књиговођа. Его доказа да и у Србији има чиновничког пролетаријата. еа/лоубиство под трамваЈем. Синоћ око 10 часовв, исп^д душевне болнице, Мила кћи Емила Кратохвила марвечог лекзра, легла је на трзмвајске шине, те ју је трамвај прегазио. Узрок је за сада непознат. Саобраћај аутомобидима Јуче је отпуговала комиси]а у ново ослобођгке кра]еве, ради прегледа и примања аутомобила. Од 1 јула почиње саобраћај за овз места: Прилеп, Битољ, Штип, Кочзни, и Велес. На свима овим линијама моћи ће се слати сбн поштански пакети и аманети. Хагкњен Ст. Ђ. Танасковић и Богдановић кажњени су са 50 дин. због бесправног држања и продаје отровнкх ствари. Из беде у сдфт! Педер Бзухер, радник мзлерски стар око 70 год. извршко је самоубистао, вешањемо један багрем, иза кафане Сгаре Србкје. Узрок о самоубисшву је немчње рсда и бедно стање. Али је пренет • .фосехтуру ради секције и сахране.

Да л и смо у

Крупањ је ваљада

ербији Крупањ

ницима. 6а> непознавањем саме ^ ест0 У Србији, и. баш зсто неће бити на одмег обавестити јавност

народне психологије и са девизом: да се што боље живи и

о приликама у овоме месту. У овоме месту олштина је у самосталским

ужива, те општинске власти из- [ рукама, једне дакле демократске

гледа]у народу, као турске субаше, чија је успомена добро запечаћена у народном мозгу. Социјална Демократија као је-

партије, како она себе радо тнм именом назива. Но, грађаиству, а у пр-

ма и социјалистима. У овим гадостима које он испољива противу наших другова резноСно помвже нмета Тонајзабаченије Д0 Р а и 0 Дб°Р н ике Ненад Југовић 1 1 1 опанчар и Драг. Росић коме нико у Крупњу не зна закимања. Ози су двојица буржоаских агената бнли присутни једној нашој партиској конференцији. Па кад су видели да иаша партија својом агитацијом врши снажан утицај како

воме реду раднницима, слаба је вајда | ка раднике овога места тако и на

сељаке из околних села, којих ]е на конференцији било приличан број,

од тог самосталског демократизма. Јер не само што се овде закон о дини заштитник народних инте- радњама најбруталније гази и изи- решс се да им напакссге. Општинреса и као културни фактор у | грава, и што се радно време про ска власт нареди кмету Тодору да данашњем дпуштву мораће и о- |д У жава до 14 и 16 сати дневно, већ ка свакк начин уклони оне сељаке ј У I се ни осгали закоки не фермају. Жа- ; који су дошли из друге кметије.

вога пута да се сама бори како за своје додељене улоге, тзкође и за туђе, као што су ови проблеми у Македонији. У то име ми радници у новим крајевима поздрављамо дру

лосно је то кад се дође дотле, да Тодор позове одмах ове другове: сами грађани шгите закон од пџед- ; Жнвојина Николића. Војислава Лоставника власги, и да се брину за мовића, Живојина Шамановића и

његово примењивчње! У брутал ностнма и насиљкма нарочито се одликује кмет Тодор, који у свакој прилици воли да испољи своју мр

Љубомира Обздовића, к то сво оне који су допутовали са стране, н саопшти им да иду на кулукда чисте калдрму и пијацу. Другови су протес-

гове да у предстојећим избо- жњу прем* организованим радници твовали, наводећи да је то незакони

Ф Е Љ Т О Н

31 М ШЕ \ШШ У једном забаченом кутку сиромашног села Б лежњ- заваљена као какав заробљен болесник нај виша законодавна и правна инстанца у селу: Општина. Она је саграђена од прућа, олепљеним блатом. Кадг живот тече без догађаја, у општини је све равнодушно а сваки лењ. Председник је ретко . кад одлазио од своје куће. За све где је потребно његово мишљење и његова реч, одлазио се код њега „на ноге”; чак му је и тако плата издаванз. Деловођа и ћата: пошто смиришу прашњаве, и масне спискове, не двоумећи се дуго, предајусе, „слатком санку“... И после тога у овој мрачној избици, са једном рупом у место прозсра и без патосаног пода којиззмењује земља, завлада самртни мир кроз који се виде две тиквасто- о кругле и неочешљане главе, како се загњурене између хрпе спискова који леже на дугачком сголу као аутомати, тамо-амо крећу, под врелим зрацима јунскога сунца... То деловођа и ћа*а спавају Ча-Илија и Мирча, дугогодишњи и у селу „уважавани” пандури, по што би услужили *ео општински т. ј. „господски* персонал, увукли

би се у „апсеничку ћелију“ и тамо се излежавали на једном искривље ном креветићу Ако пак не би спа вали, онда би узимали старе умазане карте које су — посумњао би човек — од какве циганке гатаре при дигли — и играли би „табланет“ — како вели Ча Илија,,.. И док ЧаИлија за време игре час-по па гурне малчице прашине од дувана у нос и поцрвенивши кија, дотлеМирча цевчи једну иза друге часицу „ракијине мајчице" (љут<) и задовољно пљескајући устима узвикује: „Охо-хо — Охо хо!: Да кра:не ми ракијце. Бог је благословио"! Ето, од прилике тако се живило из дина у дан у овој општини, али се све изменило од онога дана кад се расписаше избори за народне посланике. Председиик по цео дан никуд не измиче из општине и по цео дан „ради“. Деловођа и ћата и не помишљају на спавање, а како би змогли спавати кад им је г. председник једнако ту над главом! Ча Илија и Мирча уступише “своју ћелију* једноме тазе госту циганину, који је просећи по селу украо газде Трајку једне гаће и кошуљу са конопца. И за чудо, не само дз се живот интензивније кренуо у општвни, већ и у целом селу чија душа, рекао бих, спаваше заједно с осталима у општини. Тек што Ча-Илија и Мирча дођоше од некуд из села и предадоше г. председнику “ра-

порт“ па затим онако ознојени и прашињави од велике врућине и пута седоше на праг од „ћелије* да се олморе, и поскидзше прљаве капе којима се почеша брисати по лицу и врату, када их опет позва председник. Скочивши лако као деца, они се одазваше као кз једног грла: „Молимо“! — Слушај Илија, поче председник, машући десном руком, ти ћеш овога часа отићи у село X.... у село Ф и у село П ; и рећи ћеш људима да сви који нмају право гласа дођу у недељу у 7 сати у јутру на збор свде, у опшгинску авлију! Јеса ли разумео, а? Јесам, г. председниче, разумео сам, одговсри Ча Илија и оде. Затим се председник окрену Мирчи и њему издаде истунаредбу само за друга 3 села која припада ју њиховој општини Увече се пандури вратише и „рапортоваше* г. председнику да су наређења извршили, и да ће сви сељани доћи сутра ујутру на збор, а Ча- Илија се кроз зубе гунђајући ло жали председнику на „бироа“ који се цео дан „башкарио као књаз“ а није му хтео помоћи у позивзњуна збор!? —Шта рекосте... Сутра! продера се председник на пандуре, као дз су га полили ладном водом. Како сутра? Ко ваи је казао сутрг? Марво једна, стоко, будале, одговарајге ко вам је каза сура?? — Па ти си нам казао гозподине

председниче, и ми смо те послушали, одговори Ча-Илија бојажљизо. Ћут, не лажи, матора будало1 Ја нисам сутра.... У недељу са?а рекао, у недељу-у, рззумете ли магарци..?? А недеља је сутра, председниче, рече деловођа. Зар ти нисизнао? Ма шта је и теби сад, човече, јеси ли ти полудпо? Зар је сутра недељг? раздера се председник на деловођу и приђе да погледа у календаџ на зиду... Бог са мном, тако је!! О! о! како је то било могуђе? — И ја бих волио, председниче, да је нешто сутра четвртак, те да аоново примим плагу; али није! узвикну голобради ћата. Ух, ух, то је ужасно! Ја ћу морати да бежим одавде. — Его, ето — доћиће људи из свих села, да ј Ч УЈУ М0 ЈУ реч за кога треба гласати I а ја, и сам незнам за кога... — Како не знаш, председкиче? па за кога и до сад: за капредњаке, рече деловођа. — Јест, за напредњаке, када би ) ми били опет сами. Слд је решено да се са још неком партијом удруI жимо, те да можемо добити владу. Па чак ако будс могло да се са свима удружимо који нису на влади!? — Зар и са Социјалнма? упита ћата. — Са социјалима нећемо, јер су они нротив краља и Бога, а и прошив власти су\ Али ја још ноћас Ј морам знати за које да кажем љу: днма да су добри и да их гласаЈу

! а за које да су рђави и да лх не гласају... — То морам знати! — Паслушзј, председниче. ја бих им, славе ми моје, рекао: „Гласајте за кога хоћеге, само немојте за социјале, јер су они и онако „против владања“, рече му ћата. — То ћу и учинити, ако немаднем куд, рече председник; али опет морам питаги г. начелкика; ваљда ће он шго год знати рећи прогиву кога треба гозорити?.. Одиах ћеш, Илија, отићи у К.... код г. начелниј ка и запитаћеш га: за кога сутра на I збору да речсм људима да гласају, за кога не. Јеси ли разумео? Ајд’ одма па се пожури да донгсеш одговор до ујугру... али пре зоре!! Још пре 7 сатн опшгинска је авлија била препуњена сељацима који грајаху као пчеле у кошници, здравећи се и разговарајући један с дру[ гим. Сви су се готово жалили на рђаво сгање и говорили о сгарим бољим данима. — Сад, брате немош ни живети као човек, па макаџ се убио радећи! говорилн су неки. Не можеш дабоме кад ]е оволика дажбина наметнутд на леђа: те порезу, те трошарину, и онда дед’ живи ако можеш — говорили су опет други. Прође 7 сати а још се не почиње ни збор. Почеше гунђања и протести. Што се не почне. — Гдс је тај председчик? Хоћемо ли цео дан овде дремати?... Председник је пуцао од једа и се-