Радничке новине

јо , и да су они само најамни радни ’ ци који живе од продаје рсдне снаге. д оаај који има користи од тих пу тева и пијаца, тај и нека кулучи. Ипак им то није ништа помогло, јер је кмет претио да ће их све покажњавати ако не иззђу но кулук. Наши су другови морали платити другим људима наднице да иду за њих на кулук, само да они не буду ј спречени присуствовати овој конференцији. Тако ови лажни демократи суде у овоме забаченом крају, рачунајући да ће се тим насиљима и безакоњима најлакше ослободити социјалиста. Само им је рачун одвећ погрешан. Они су требзли Крупањ да ограде једним високим зидом, тако да нико преко њега не може прескочити са стране. Озако, радници се неће дати злстрлшити овим њиховим лупештвима да не прилазе својој партији, социјалисгичкој, где им и јесге право место. Избори су иа прагу, и нгфод у овоме крају треба достојно да се одужи овим саместалским буздовакима са лажном маском демократизме. Братство хапитала Призрен Капитзлисти пуштају нзроде да се кољу, да освајају за њих територије, па се снда удружују и братиме с капиталистима освојене земље. То је голиким примерима утврђено, а то доказује и случај којн ћемо навести. И ако је наша штампа, са бесомуч ношћу којој нема равне, проповедала покољ поганпх, сурових и дквљих Арнаута, илак се сад наши капиталисти удружују с њиховим ради заједничке експлоатхције државне имовина и српског и арнаутског пролетаријата. Да чујете сзмо: Арнаутски богаташи браћа Драге добили су још за турско време концесију за експлоатисање једне велике четинарске шуме кз дакашњој срп- ј ско-црногорској граници. Они су ту ј подигли и пзрну стругару и ваздушну железнкцу, створили, дакле, једно модерно капиталистичко предузеће. Чим су ти нрајевк пргшли у српске руке српски клпиталисти су бацили ско на овај рентабиллн посао. И фузионашки посланик нз крушевачког | Бруса, познати експлоататор шума Божа Јеличић уортаччо се с Неџиб Драгом, једним од тројице браће Драга. Још у септембру 1913, кац се про* ливала арнзутска крв и пгдали срп ски војници, српски и арнаутски капиталисти основали су Прву Косов ску Парну Стругару Боже Јеличића и Компаније. Неџиб Дргга је ко зна како добио концесвју од турских власти; српска држааа пркзнала је ту концесију кад је прешла у сво јику владиног чсвекл, Б:же Јсличића, н сад ће се на Косову пољу експлоатисати државна нмовика и снага српског и арнаутског пролетаријата ради профита српског и арнаутског капвтглисте. Па зар то нијв идеално братство капитала?

Лривредни инспектор у Дироту Од чланг Радничке Коморе за округ пиротски добили смо следећи извештај :

„Као што су сви беогрздски листови јавили привредни инспектор г. Л. Богићевић допутовао је у Пирот, али не ради привредие инспекције већ ради прегледа једног овд. новчаног завода. Овај бирократа се део је цео дан на скупштини окружне штедионице и с нестрпљењем је очекивво кад ће се она ззвршити. Одмах после свршетка скупшгине г. привредни инспектор је одјурио у хотел — у своју собу, са свам се прикрио од радничких представ ника и после дужег времена изашао је из своје собе, у фијакер ускочио и тако побегао на жељезничку станицу. ,Ми смо сви били разотарани оваким неделакатким поступком г. привредног инспектора. Ми смо очекивали, да ће се инспектор бар још један дан задржати у Пчроту и да ће извршити инспекцију у друшгву еа нама, представницама радничких организација; ми смо то очекивали од њега тим пре, што он наје инспектор новчаних зазода већ приврсдки инспектор. „Да је г. привредни инспектор хтео извршити игспекцију ради кон тролисања вршења Закона о рздњамз, он би осмах могао коистатовати страшна безакоња, ужасне злочине у погледу гажења Зак. о рад. Алч овај лажни нривредни инспектор није нашао за тстребно ни да сврне у окружно начелство, где би могао разгледзти многобројна акта о незакоклтим сксплогтацијама радничких млса. Кад сам пре кратког времемсна био код окр. начел ннка ради .преписа сзију тих аката о незршењу Законз о рлдњвма, том мч је приликом он изјазио, ба је приереднм инспекција Минисшарства Привреде ослободила од ка зне све оне послодавце, који су би • ли оптужени за гажене Закона о радња.иа. „Преписивање ових аката добро ће нам доћи, јер ћсмо се уверити како привредни инсиектори ка челу са својкм штфом г. Аврамовићем грсзно јатакују предузетннцима у вршењу страшних каииталистичких злочина“. Ево нам још једна конкретна али страшна оптужба протизу оних би рократа, који нссе лажно име привредних инспектора, противу оних људи, који су намернн да нам по тпуно изиграју нову социјалну устаиову, отсек за социјалну пс-литику. Ево нам још једат доказ, да привредни ннспектори не врше своју дужност, они не раде оно зашто су плаћени, они извршују оне послове за које су кадлежни чиновници банкарског одељка Манисгарства При вреде. Каква иронија на соцмјалну пслитику1 Привредни инспектор путује у Пиј:от, где су око 70 послодаваца оптужени званично за варварско гажење Закона о радњама, путује ради тога да буде владин комесар ка скупштини окружне штедионице. И док шеф привредне инспекције г. Аврамовић даје жутој штампи рекламаторске нотице, како тај и тгј привредки инспектор путује тамо и амо ради привредне инспекције, дотле ми нз унутрашњости до бијамо извештаје, да ти привредни инспектори седе на скупштиагма новчаних зазсда, крију се од представ

део затворен, сгм у општини. Треба почети збор а чв-Илије још нема са одговором. Сељгцв почеше лупати у врата општинска и звати председника. Он се реши да изгђе и да им каже макар шта, па нек иду. Када изађе председник, граја се утиша; он се попе на једак астал и не знајући шта да каже, сумануто је бленуо час у једно час у друго лице сељана, који га исто тако посматраху.... — Шта му је, што не говорн! Није ваљда снемио, говораху сељани, мувајући један другога у леђа.... Најзад, председник подиже десну руку у вис и сам, не разумевајући зашЈО, раздера се из свег гласа: „Браћо“1... и поћутавши мало, кло да се прибрао продужи: 1. августа извршиће се у нашој оиштини и округу избори за пародне носланике... Али пошто ја нксам још добио наређењс од г. начелника за кога ћемо гласати, ја вас молим, браћо, да прачекате док стигне ча Илија и донесе одговор.. Мало затнм стиже ча Илкја сав задуван и саопшги сељанима, да је г. начелник рекао да сви гласају з» социјалв. Сељани му дадоше реч и разиђоше се, а председник ссгаде псујући ча-Илију што је погрешно разумео г. начелника.... М. Белић

Акатол Франс : ОСТРВО ШШГВИНАЦА 48 КЊИГА VI. Ноао доба Аферс са осамдесет хиљада бала сена ШЕСТА ГЛАВА Седаи стотина Пироа. — Напред марш, лупеж -или ма шта — актз Малуријева одлетеће1 После не>солико дгнк, би у скупштнни једногласно и у сммслу једиога предлога владина потврђен« јавна звслуга антипиротинаца. Одмгх савез посла у Марзинију, у заиак Шитерлинг, где је Кришо јео горки изгнанични хлеб, једно изасланство коЈе имађаше за задгтак ха принца уаери у љубав и оданосг антипиротинских савезника, Међутим, број пиротинаца је сгал но растао; сада их је било око десет хиљад«. Они су имилн своје карочите кафане на булеварима. Патрио ти су имали такође своје кафане које су биле богатије и веће. Сваке аечери летеле су од једне тересе до друге пнвске чаше, послужавници, пнксле, столице и столови. Прозорска окна су прскала. Помрчина је стварала међу онима који су се тукли пометњу, и није се знало ко кога туче. Црнс бригаде завршавале

јника радничких организација, бега-; ју на железничку станицу да их не би ко од осзкаћених и повређених! радника узиемирио својим ужасним | тужбама противу капиталистичких џелата; бегају јер им није чисга савест, они су свесни да врше своју ј дужност месавесно и они знају да су они лажни привредни инспектори. Ми ћемо и даље пратити сваки корак, свако кретање наших 7 лажних привредних инспектора; ми ће мо и даље износити на вндело дела нашег чувеног „социолога*, шефа призредне инспекције г. Аврамози-ј ћа; ми ћемо и даље обелодашавати јатаковања ових бирократа са фабрикангима и есаафлијама. 1Л1 |Ш|И Глшог Ршпш №а IV седница (16) ј Каљевић говорио скраћивањ'г рлдI пога ,*ака, о раду н» парче Да би ] постигли оно о чему Ј'е говорио друг Павле, треба ггного н много времена. Раднике гони д» повећавају р«д но време заблуда за повећовињем наднкце, а не схватају да се дуго ридно време одзива штетнонесамо на њихово здрБвље, него и ма суеишну производњу, изазив* дакле чешћу и дуготрајнију беспослицу. Душан Пешић вели да је питање штрајкачке и тарифне политике је даи велики синдикални прсгрзм. Када бн се синдикална политиха во дила без гфетходвога испитивања прилика у дотичноме месту, онда би ! пас та политика довела у једчо врло опгсно и незгодно сгање, донела бк пораз ге органнзације. Мч смо од 1911. донели решеше да се апсо лутно ни једној организацнји не одобри тарифни покрег ако нема услова за победу. Што се тнче кооперативног по-

може да корегира пододборе у унутрашњости, ако они у будуће не би рздили на просвећивању својих чланова, на квалитативном јачању својих организација. Неопходно је нужно да се кида са старом праксом. Б. Бранинац: Наш синдикални покрет после догађаја на Балкану налази се у једном врло незгодном положају. Ми смо у ранија времена пргвилн толике скоково да смо и без борби добијали колосалне успехе. Данас више тако не стоји’ Наита данашња борба мора бити друкчија. У будуће треба стајати на једноме I гледишту, а не на гледишту тре нутнога искоришћавања. Ми нисмо упућени да воднмо само рачуиа о стварима у земљи, о успеху нашега покрета код нас. Нама је неоцходно потребпо да водимо рачуна и о нашим друговима на страни. Нама је та сгвгр после балкансаих ратова још потребиија. Драгиша Стефановић вели да ће се секретгријат жена социјалдемократа најпунвје одазвати у саргђи вању на кооперативном покрету. ] Секретаријат ће радити онолико колико има снаге за то, али то нене бити довољно ако и вн са нама не будете тгрихватили рад. Друг В. Букшег: Тарифна политика није постављена на господском мудровању, већ сг она састсји у практичном ргду према нашим приликама. Ми видимо да се тарифна аолитика одвлја :,о појединим земљама. Али сс- она не разликује у главном својим питањама, већу прак тичним лрименама које одговарају томе месту. Говори даље о последицама скраћивањп раднога времена, о усавршавању технике и о нашем прилагођавању према њој. Затим прелази на штрајкачку и тарифну политику у Хрвагској и о њиховој пракгичној користи у минулим годчнама.

крета, треба да кастанемо да га што пре створимо. Неопходно је потребно да нас наше другарице у томе помогну. Драгомир Марјановић велк да дру жина типографских радника није толико свестрано гледала на раднички покрет. Несумњиво је да ће се та организација у будуће култиви сати. Она већ осећа ту потребу. У гој се орган.чзацији у последње време већ гледа бодрим оком нз раднички покрет. Она је стала на то гледи ште да и неквалификовзне радиике у тој кдтегорији организује, уведе у своју организзцију. Вели да је лотребно поред просвегке улоге ра дијги и на тарифно) и штрајкачкој политлци. Лазар Стефановић: Неоспорно је, да су нгши савези за ово извесно време поправили услове рада, повгћзли надницу и скратили рздно вре ме. Али је неопходко потребно да се штрајкачка полктика код нас модификује. Погребно је прекинути са овом праксом коју ми у пбследње време трпимо. Сасвим је природно да кад свега 20 од сто прате социјалистнчку лигературу, они не могу схвладати и толики утнца) учинити на онкх осамдесет процената. И пре ма томе наша тарифна политика постаје опасна. Ниједна централа не

| су рат, тукући борце и са једне и са друге страие. Када једне од тих славних ноћи поииц од Босеноа напустм, са неко[ лицином пратилаца, један такав ре сторан, скрену му Господин од Ла ; Тримела пажњу на-једнога чупавога ј човечуљк* са цвикером, без шешира, којем је капут имао само један рукав н који се сл муком вукао преко калдрме посејане рушевинама: — Погледа]' онога! Оно је Коломбан! Поред снаге, принц од Босеноа ј имао је у себи и питомости; он је ; био пун бл*гости. Али га ипак име I Коломбаново разјари. Он скочи на ј човечуљха са цвикером и, једним ударцем по носу, сруши га на земљу. Тада Господан од Ла Тримела примети да се принц од Босеноа био преварио: он није ударио Ко ломбана но Господина Базнла, не кадашњег адвоката, секретара антипиротинскога савеза, једнога жзрко га, пред«нога пријатеља отаџбине, којн је јахо личио на Коломбана. Принц од Босеноа био је једна од оних античких душа које се никада не сагибају; али је ипак бно спосо бан да увиди да није имао право. — Насташиће се —

Јрп, чнтајте Јоцбу

Павле Павлсвић : Мени је, друго ви, мило што могу захзалити нашем делегату, другу Букшегу, који нам је овгко лепо изнео тирифиу и штрајкачку политику у страним земљама. Затим одговзра даскутангима. Вели да мч треба да рачунамо са тим да у свакој професији — категорији радника — има диференција у практичној примеми штрајкачке политике. Ми бисмо се могли послужити и берзгма рзда у поједчним момен тчма. у место штрајкашке политике. Има више тгквих ствари које би могле бар да редуцирају штрзјкашку политику. Мз се такође можемо користити и приврецном инслекцијом, као што наномену друг Недељко кзко су то они искористили. Ја вас молим да о овоме водите рачуна, а ке само да гледате на успех у тарифној и штрајкашхој политици. Учините да се досадање искустзо исхористи. Председник д&је реч другу Димитрију Туцовићу, који реферише о оснивању синдиката у новим кра\евима. Тај ће реферат изићи у Борби. Упућујемо читаоце тамо. Председник. изјављује да се поводом овога реферата нкје нико јавио за реч. Затим предлаже конгресу ову резолуциЈу: VII Синдикални конгрес о оснивању синдиката у новим краЈевима. Обавештени о привредним одно сима Старе Србаје и Маћедоније и условима за организовзње радничке класе, синдикални конгрес препоручу)е свима организацијгма и друговима да распростру своју делатност и нате крзјеве оснивзњем пододбора, повереништава и већа у свима мести м» у којима за њих има услова. Затим председник даје реч другу Драгчши Лапневићу, који реферише о рударима и праву коалиције. И овај ће реферат изаћи у Борби. Нека га читаоци тамо потраже. Пошто се ни поводом свога реферата није ннко јавио за реч, председник ^бјављује да је рад конгреса свршен. Пошто јс друг секретар про читао поздраве и ноздравио конгрес, председник закључује конгрес са из јавом да је он свршио онај посао ради кога се састао. Вели да је овај конгрес и по појимању ствари и по разумевању био најбољи до сада. За ове две године, до идућега кон греса, треба интензивно радити на јачању наших организација, на ћемо идући конгрес дочекати најмање са 3 — 4 хиљаде нових бораца. Закључујући оваЈ конгрес, ја узвикујем: Живео пролетаријат Србије! Живео пролетаријат целога света! Са громким узвицима: „Живео!‘ делегати се разилазе, са чврстом одлуком да још јаче и неуморније раде на делу ослобођења пролетаријата, иа делу ослобођења целога човечанства. Резолуција VII Синдикалног кон* греса. Примајући извешта/ о раду, VII конгрес Главног Раднинког Савеза одлучу/е: 1. ) да свеуправе централних организација измире сва своја дуговања Главном Радничком Савезу у року од шест месеци; 2. ) да квота Главног Радничког Савеза, рачуна/ући од 1. јануара 1915 године, буде 005 динара месечно; 3. ) да све важније послове агитације и ревизи/е, који имају општији карактер, по споразуму финансироју заједнички све синдикалне централе, сразмерно броју својих чланова и величини капитала.

Хаг, 24. јуна. Миннсгар војни добио је депешу од мајора Слчса из Авлоне, у којој Слис изјављује да је невероватна и непотврђена вест да су устаници заробили више холандских официра.

99 19 В Н!|М [јГНОбв Софија, 24. јуна. Да би се избегли у будуће нови погранични сукоби, бугарска влада је на захтев министра војног предложила владама Турске. Румуније, Србије и Грчке, да се утврди споразум, којим ће се регулисати да у будуће све војне стражаре буду саграђене на одстојању од 100 метара од границе.

Беч, 24. јуна. Из Прага јављају да је гамо извршен претрес станова свију југословенских студената родом из Аустрије и из Сронје. Полиција је ковфхсксвала велики број до/.умената. Будим пешта, 24. јуна. Више посланика владине странке као и из опозиције поднели су председништву Сабора разне иктерпелације. Међу тим интерпелацкјама вреди поменути ннтерпелацију Ловасиа о страној штампи, грофа Андрашиа о сараЈ'евском атентзту, грофа Апоњиа о сахрани надвојводе Фрање Фердинанда и Стевгма Раковског о београдској ззеери. !НЕ! В91 01191« Беч, 24. јуна, Из Драча јављају да су Епирци заузели Горицу и да покушавају да се саставе сл колоном која је заузела Коору па да затим наступе ка Берату. Енглески адмирал отпочео је поново да преговара са усГаницима. Закључено је ново примирје од 10 дана. Пароброд Лојдовог друштва „Херцеговина“ спремљен је да на њему путује албанска кнегиња са својом децом, која иде у Румунију. Држи се да ће тим паробродом отићи и кнез. 9тат н Дшинја Беч, 24. јуна. Из Милана јављају да „Коријере Дела Сера* напада Аустро-Угарску, што би ова хтела да заузме Ловћен у случају сјединења Србије са Цриом Гором. Италија, вели тај лист, не може примити хладнокрвно заузимање Ловћена од стране Аустро-Угарске, јер би ова добила важну поморску основицу, а треба рачунати са тим да једнога дана Италија и Аустро-Угарска могу постати непријатељи. Италија мора спречити ово заузимање и не може трпити ону владу, која се не би старала о одбрани народних интереса.

Лрјгш, читајте