Радничке новине

Како је била јака сунчана светлост, то су четири изнурена војника пала у несвест и одмаа пренетн у болницу. Сувише па^кње Јуче цео дан сва надлештва нису радила због смрти .руског посланика Хартвигз.

Из партије Партијска секцбја Сава Сазива конференцнју чланова, у среду, 2. јула, у 7 часова увече, у стану организације — кафана »Евро па*, Босанска улица. Обраћа се пажња повереницима Пододбор Савеза Дрводељских Радннка одр- да обнове претплату на ,Р. Новижаће другу тромесечну скупштнну у недељу ј не“ и .Борбу* а иоиисивачима да 6. јула, у 8 сати пре подие. у Савезном стану. ц онеС у пописне листе КОЈе су ПОПозивају се сви организовани дрводел,ци да | п^ нал „ узму пуно учешће, јер су на дневном реду У ■ важне ствари. Уирава

Синдиказнк оглас??

II

Економски подожај сеоског едвмента у Новој ербији Велес, 27. јуна Зар није Социјална Демократија била у праву, кгда је ратни поклич прецизирала као један корак младе српске буржоазије, да преко лешева народних синова дсђе до што

купљивање плодних поља по Старој Србији и Македоније, јесте Једини видан знак .ослобођавања* српског народа, који јевековима водио борбу за својеекономско ослобођење. Чифчија бегов, постао најамни роб капиталиста и државе, лишен и минамалних средстава са којим би мо гао одржавати своју егзистенцију. Читава су села која немају ни груде своје земље. Беда народних маса

долази и до тих жалосних ствари да се мора говорити преко телефонског службеника. Да ли фузионаши штогод поми шљају на то да је већ и сивише са малтретирањем публике. Остру?кница 29. јуна 1914 Лепо ономад рече друг 'Душан да су краљеви компромитовали др

канцеларију Суда Добрих Људи где су били судије радници и послодавци. На један дрзак начин почео је псовати оца и матер мангупску радницима и судијама што су ту дошли и претио им да ће их тући столи цама и побити. Под тим његовим утицајем суд је дбнео одлуку да се радници

жаву а попови цркву. Ето, на при на посао и одуже дуговање које су мер, и наш поша Јеша толико је аконто започетог посла узели и да

каХала ПО Та\а а су а Тс УЛ наТивали ВО н а страшна је, а и нарочитб током Бре здајницима отаџбине, .ллаћеним з гентима*, и гризоперци из .Одјека'

галнице на коме је било највеће ратно поприште. И органи власти

на сва уста бацили су ове епитете теше народ »аграрном реформом*, нашој Партији. Међутим садашњи »милосрђем српске државе , која та’ј/ ппгаћаја. јчгма око јевтиних при ћс дати земљу народу и омогунит

ток догађаја, јагма око јевтиних при вредних добара, изкоришћавање свију могућих средстава, да се постигне ц:'љ, најбоље потврђују принципијелно, тачно и оправдано гледиште наше партије. Економске прилике које овамо постоје најбоља су илустрација буржоаског патриоти-

му да живи. И као стални пратиоц оввх утгха следује по неки нови пуномоћник новчаних завода, којиI се убаштињава на беговским чиф лицима, од којих је овамошњи иа род живео. И није никакво чудо I што је народ лишен економске могу | ћности живота, говори јавно, да му

стекао љубав сеога стада, да Ј'е у цркву нагонио људе полациском наредбом! Ова пустахија поп, превазишао је свога сабрата попа „Бурду“ из Железника. Пошто нм стадо обилази око цркве као киша око Крагујевца, они се, изгледа, решавају да оснују ]'едан Завод, па паре под интерес. Да направе спахијлуке од Остружнице и Железника, Јер је то бољи ћар. Када су наши другови ишла кроз Остружницу да обавештаваЈу преварени народ, овај црноризац, видећи да им не пали барут и да им се губи тле испод ногу, почео је ружити наше другове, али му је друг Љубисав Бранковић бацио истину у лице и казао да ће се у Остружннци 1. августа срушити црна поповска кула и подићи црвена о коју ће се разбити све црне авгти које су народ довеле до пропасти. Подигни, попе, мантију па будак у шаке, јер ти је ту место. Ко губи има право да се љути. Орловић

ше. Деца испод 14 год. употребљавају се на све могуће радовеуовој фабрици платна. Женскиње се врло често употребљавају и на ноћни рад. Радничка Комора је многобројне протесте и представке чинила у Министарству Привреде ловодом невршења заштитних одредаба Зак. о рад. у овој фабрици али привредна врате|инспекција ни до дан данас никаке озбиљне и строге мере није преду* зела против ових фабркканата. Г. Г. привредни инспектори више

посао доврше. Свдоци очевидци Жи _ г вадин Јанковић кројачки радник, Ва -1 воле седети у својим бирократским са Маринковић обућарски радник канцеларијама него ли обилазити фа-

радничке Судије Суд. Доб. Људи.

зма, који је имао главни циљ, ства ‘ п ' рање повољних економских окол- је горе сада него Р а “ к ' е - Ј} а носги у којима ће се рентабилно илуструјемо ова језовита факта екопласирати^капитали ио|ш»и< кои »-ског уропишћиваии. .ослобо т* 1 ГДПП/ЛГ РПРМРНТД 1

паниЈа V.

новчаних завода. И, .по | ђенос- свос^^еита, и« ће пела као тур-

штени* .Одјекови* теоретичари бра- буржогска штампа маркир нећи часност и поштењг своје пар- издаЈНике српскиХ ншересз, тије и људи у њој са патетнчним скс агенте", само да би санкциониогорчењем узвикују .Зашта се је | сала оправданост империЈалистичких народ крвио?*!.. Ово је више него апетита наше буржсазије, као оправсмешно, факт је јасзн, догађаји дзју Дан факт, .нацноналну потребу , да одговор. Када се гиче експлоатаци се економскиЈбиланс СрбиЈе подиже

питал са великим профитима, изче- нунцијацијама. Н»ена борба против завају политичке дифереиције код економске пљачке и политичке рекапиталистичке класе, нестаје поли ( акције, једини је пуг ослооођавања тичких обележја и све капитглисти- \ народа од економског и политичког чке компаније искоришћујући др- ропства. И садашња изборна борба жаву и њене органе власш крећу ј треба да буде нзјвиднији знак просе само ка једној девизи: свимз мо- легерског залагања за економска и гућим средствима што рентабилни политичка права свију обесправље1 них, а специјално за политичка права и -2Кономско ослсбођење нзрода у новој „ослобођеној" Србији.

ведница Радничкз Ко^оре Радничка Комора одржаће сво/у седницу 3. ов. мес. у четвртак у 7. час. веч. у Народном Дому. Пошто ће се на овој седници решавати врло важна питања то је неопходно потребно да сви члано ви неизоставно дсђу. Умсљава се и председник овд. Суда Добрих Људи да на ову седницу дође. ид, ио „ к . ... - , „ , Упр*ва Радничке Коморе је радне снзге и прквредних доба на више. Али СоциЈална Демокра п ђубост јепног ра када је у питању плодно поље тијз свесна своје зздаће, никада се ДрСКОСТ И грубОСТ ]едН0Г на коме се може акумулирати ка- неће заусгавити^пред ^оваквим де- кд^етз Радничка Комора добила је следећи извештај од Раднкчке Организације из Зајечара : Приликом једног привред. сукоба између обућарских радника и послодазаца око извеских спорова због којих је дошло до обуставе рааа од стране послодавацз, да би се они огклонили и постигло измирење обе спорне стране према закону о рздњзма обратили су се надлежном Суду Добрих Људи. Суд Добрих ; Људч састао је се и позвао заин тересоване спорне страче ла спорове измгђу љих раепразч- Пре него . г . .. што је овај суд отпочео свој јзЗД У Штипскомсрезу књажезачка .1 Јри I рочито пати од те неуеДности, По!по овоме, ненздлеЖМб Непозв^но и, _ _ . вредна Банка закупила је чифли- не.колико писама и карата људи пи- самовласно ушао је у канцеларнју села 1 раоовц. 1 * -

Је гомилати капитал. Све су банке и поједине компаније пласирале своје капитале у новим сбластима. Самосталци познати као добри чувари заводских трезора и њиховог товљења иду барабар

Докле, по богу< Сваки дан мзм се жале на неуре-

са радикалима у овом пљачкању ма- ј дности у пошги И телеграфу па и сних концесија. Неколико при.мера. телефону. Публика из» Врњаца н а -

ДСалостан резервни наредник Младеновац, 28. јуна. Друже уредниче, оиростите што заузимамо сада, за време изборне борбе, место у листу и таквим ства рима, али морамо. Некакав Миодраг Голубовић, резервни наредник, иначе ликвидатор Есконтне Банке из Београда, овде }е на служби као командир стражарског одреда у Младеновцу. Тај жалосни господин, обукавши војничхи копоран, постао је дивљак. 13 јуна, око 10 часова ноћу, напао је као звер нз каплара Ивзна Лазића и испребијао га на мртво име. Каплар је тучен предсвима осталим војницииа без икакве своје кривице. Очевидци су: Рајко Вукићезић; Љубомир Давидовић, из Кораћице; Во јислав Дамњановић, из Ковачевцз, ј јасекички срез, и Јован Радовано-ј вић, из В. Моштанице. Тај херој са младенозачких шупа напао је 15 јуна друга Глишу у младеновачкој Касини, кад му је овај тражио да ллати 5 динара потрошених у кафани. Он је испсовао најгорим речима кафеџију и затим одјурио у сгражару и довео једнога стражара са пушком у кафану. У кафани је узео пушку од војника и стављао је под гушу кафеџији псујући му оца и матер и претећи да ће све побити: јер је он, вели, коман дант места н бог у Младековцу. Ззтим је тог истог стражара поставио на вратима собе и наредио да сваког убије ко хгедне уићи унутра. Вошиксезовс Пгтар Нихолић, из Марошевца. Овк дивљачки испади у толико су више за осуду што их врши један грађанин и вгјки школован човек.

брике и радионице ради контролисања Закона о радњама. С тога и за ову другу радничку повреду главни кривци јесу привредчи инспектори, који још ништа нису предузели да би се што пре отпочело спроводити радничко осигурање у случају повреде и болести и тиме смањити број несрећних случајева. Г. Г. лажни привредни инспектори, имате реч.

15 сати рада Дирекција Српских Државних Железница није ништа друго него држава у држааи! О.ча гази закон о радњама који је потписао краљ а премапотписали сви минисгри краљевске владе! На прузи код ,шест топола", више савске ћуприје, ради настојник Војислав Јевтић са великим бројем радника од 5 сати изјутгра до 8 увече. Ономад ми се жале радници на нечовечно поступање настојника Војислава. Исто тако настојник Милија Аврамовић на спољној београдској станнци нечовечно поступа са радницима и тера их на прековремени рад, али све пц наредби Дирекције. Само не знам да ли је Дирекција нзредила да код овог Милије раде неколико редника његове кућевне ствари. Ови бедници који сисају крв радничку и сами су по своме положају бедни, јер и једни идруги имају 12 гроша днезно. Како гоц поступају ови настојницн са својим робљем, тако и Дирекција шиканира све своје особље. Али иекз: иде време носи бреме! Жеаезничари ће умети казннти гослоду из Дирекције. Неће им помоћи Милош Голубовић, који гони рзднике магацинске као марву. Иде 1. август! Нека железнинари одмазде кривцима по зеслузи, а то ће учинити тиме што ће сви гласати за Социјалну Демократију. Железничар

СИНДИКАЛНИ ПРЕГЛЕД Два нова здоЧина На полицијској грађевини у Сви• лајнцу, коју подиже предузимач Светислав Антић, пао је услед рђаво сирављене скеле са висине од 4 ме шоа друг Јанир.ије Богдановић нз Пзд је био тако ;ак,

;д. је другБ„'гд,»^‘ ЧГ&Д&

ке неколико бегсва, годишњакири- шу својима у Врљце, па ниједно Ј Суда Добри Људи члан оЛштинског ја по ектару 14. динара. Нз.нјепу- писмо и карта не сшгне у њихове | Суда кмет Јота Бошковић М на јеномоћник председник банке, само руке. А нема потребе да наглаша-1 дан дрзак и недостојан начин ??очео лечењу. И док је друг сталски првак у заглавском срезу. вамо како је важзн и непоходно је псс взти грдити и вређати рчд ” ^

.... чи V болници ни кош и сада се нал«. 1 ' 1аМ ,, ћи ј е на лечеау. И док је друг ЈзН ,^ а у болници, дотле његова фам . ч

Др.уге банке закупљују у бсзусте, потребан поштанско телеграфски и н’нчке судијб и радннке који су дб-' скзпавз формално од глади, јер «... ло 8,10 дин. поектару годишње ки телефонски сасбраћај по бањама. | шли у заседање Суда Добрих Људи,, Ј е он био једини хранитељ. Преду- 1 рије. Готово је ретко који шфлик, Телеграфска веза са Врњцима та -! псовзти им оца и матер мангупску ј зђмач Свет. Антнћ неће да чује ни који није у бесуста купљен или узет кође је испод свње крнтике. Лица. што су се ту искупили и претећи < за -* а кву накналу по чл. 85. Закона под закуп. И ово куповање и на- 1 — 1 ■ • ~ —

Концерат ,,^1брашебића“ Радничка социјалистичка уметничка група „Абрашевић* јавља да је концерт који се требао одржати 21 пр. мес код „Смутековца* због рђавог времена одложен зз суботу 5 јула ове годике. Умољавају се другови и другарице да овај концерт што обилније посете и за њега агитују. Циљ и програм овог концерта објављен )е накнадном плакатом. ' Управа

сте и мени причали.

онако, како Је ли добрс? — Добро — одговори Тања, али у тој послушности звучао је онај само њему познати страх, којим је било прожето све њено биће. Процес отпоче.

која говоре не чују се и честс пута|им да ће их столицама тући и исте рати из канцеларије

о радњама. Ова/ аесрећнн случај јесте после Благодарећи председнику Суда ј Д ина варварског гажења Закона о

рима признатог сутенера. Говорио . Л . „ . је не журећи, бирајући изразе и Добрих ЉуДЈи који је у исто време ' рздњама. Иа овој грађевини ради изгледајући тако, као да је добропрелседник Општ. Суда, којк својом се дневно п '° 14 часова, ма да се по свестан своје надмоћности над око озбиљношћу и увиђавношћу удо- чл - 60 Зак - 0 Р ад - мшке највише ра лином и као да се стиди испољити стојава почаствовано му председни- дити п0 1( Ј чаСова. О овоме неврје сасвим јасно. Из његових речи 1 штво овога привредног суда, те је | ше њу Закока о радњама у Свилајнје излазило, да су сво троје имали од мзх спор узео у надлежност због Ц У Р адни чка Комора је неколико Кад се отворише врата која су подједнако учеш^е у извршењу у чега је кмет Јота из канцелзрије Ј п У та упућивала предстсвке Миниводила из ходника за решетку, иза бнствз. Он је држао непознатог за п °сле грдње и увреде ауторитета старству Привреде и најенергичније

улагзла протесте, пз ипак меродав

које се намештају опгужени, и кад руке, Тања му је набацила замку ^УД® Добрих Људи изкшао . . су они почели улазити један за дру ка враТ1 а Хоботјев је давио. Хобо- Радничка је Комора здову грубу ни Ф акто Р и У отсеку за социјалну гим, публика, којој је додијало че- тјев, човек у свзком погледу нео- Дрскост кмета Јоте Бошковића оп полити^х/ кање, усколеба се. Звекнуше жан- ригиналан, поновио је ту исту причу, т У жила Министарству Унутрашњих заси ј 2ше њихови разилазећи се с Горошкиним сзмо Д ела и тражила да се најстро

дармске мамузе,

политику не узеше ни на одговор овог предузимача а камо ли да казне. Природно је, да се при нсвр-

шапат ше, да бива измена утисака

нарна спољашносг Ивана Горошки Ивану допао лавовски део пљачке. ^УД 3

* " ■* V. X иП1ЈШ[\ПП1Ш V« и ШЛЈ ^ ’ Г Ј Г ^ О Г извучени тесаци, и гледаоци разу-1 у безначзјним појединостима што жн Ј е казни 33 ова Ј незакоииги испад шењ У Зак - 0 Р ад - Р ад ничке повреде меше, да драма почиње. Шушањ и се ТИ Г, Р део бе новца Спокојан пред и У в Р ед У достојанства радника и чешпе догађају. Према томе главки .т.опат ко ј и проћоше силом показа- побијом која га је’чекала 0 н се њихових представника и убијаље К Р ИВЦИ овог несрећног случаја јесу бива измена ^тисака. Орди „ије могао помирити с тим,’ што је ! У гледа и ауторитега °вог привредног ; "Р ив Р едннх инспектора на челу са -- * ’ ‘ < с '— својим шефом г. С. Аврамовићем. И докле год ова господа буду не савесно вршили своју дужност и докле год буду толерирала гажење за_ . _ . штитних одредаба, догле ће се све Спор између обућарских радника | чеш ће и чешће догађати несрећни послодгваца у Зајечару избио је случзјеви. ов. мца. Стеван Рајин, машиншлосер, стар Спор се нијс мого расправити већ 23 године, радио је у платнари И" иабио ттпаис. .. и- / _ К *•

на и Хобетејева изазва неласкаве примедбе, али Тања се допаде права драмска јунакиња. После обичног питања оптужених за њихово име и занимање Тања, на питање о њеном занимању, одговори: Проститутка!

Дође ред на Тању — Наставиће се —

Наш велики борац Липкнехш ре - као је: Над пролетер да свој мар И та реч, бачена у средину ки ■ јаш за буржоаску штампуононда

Штрајк опанчарских рад ника у ЗајеЧару

је избио штрајк Гз™ов°Г„ В „Т™ " СГМ жена ' С “™ Г“ и3д ° ,У Према ИШ. |.вљ« 3 од тЖмца" И ,.Дв} ор! и задовољних људи, одЈекнула јс У овим речима има много вишеду > ганичаитр Н У Џ бине него што се на први поглед чини. Буржоаска шшампа, нарочи Шо жута, Шо је ошров који разје• . - да и разгриза велики пролетерски ИОА „„ ла „ , 1и с„и* оп .,и«. *<.л<гд не \кеи* твт „ ^ „ °шћу - опту- организам. Напоље с њом, иошшо нзравнати рачуна између радника и жена тако лепо изводи своју улогу . нам она нишша не шреба\ Раднич- послодаваца и с једне и другестране Први се почео изјашњавати Го- ке Новине пружају својим чишаоци- обратили су се надлежном Суду рошкин, црнпураст, доста леп му- 1 ма све шшо један журнал Шреба да Добр. Људи. ^ ^ шкарац са самозадовољним мани- им пружи. Нмеш Јота Бошковић ушао је у

одјекнула је као посмртно звоно, као грозно прекоревање свих живих од страке у мрлога. Али ничиЈа глава се не сави, нико не сбори очи. Оне засијаше

ганизациЈе, Због таког моменталног искључења радника прекинути су сви рачуни н односи изм.ђу појединих радника и послодаваца. Услед не

лића и Комп. и при раду био јепо вређен 5, јуна тек. год. у 5 час. после подне, грозно му је осакаћен велики прст. Овај рлдник одавно већ болује и ништа не добија од фабриканата на име лечења, тако исто до данас никаку накнаду није примио. И ова радничка повреда јесте природна последица невршења Закона о раджама у платнари, Ту се ради противно Закону о гадњама по II часова дневно н веома чесго и ви-

Драч, 1. јула. Према сигурним вестима дошло је до борбе са побуњеницима у околини Валоне. Два итглијанска брода отишла су за Валону да заштите талијански положај. Тврди се да ће један део флотиле, која се налази пред Драчом, отићи сутра у Валону. Војаа шбоп Фраоре Париз, 1. јула. У Сенату, прили. ком дискусије о кредитима за народну одбрану, известилац Ембер критиковао је војну администрацију, указивао на инферијорност француске артиљерије према Немачкој, да је муниције недовољно, да су утврћења на граници и сувише стара, да су потрошени милионн без рачуна. Министар војни признао је да је већина критика тачно, али нпак изузетно. Г. Клемансо констатује да је ситуација страшна и вели нити имамо влзду, ни одбрану. Сенат је решио да сутра по подне саслуша изјаву владе. Критика г. Ембера учинила је на парламенат и јавно мнење врло велику импресију. Тврди се да ће минисгарски савет дааас до подне израдити изјаву, коју ће влада дати пред Сенатом.

Јлпи чнгајте јо