Радничке новине
Ј4з дама у дам ОпшгОнски муЗеј. Музеј општи-! Дирекцију дз им се издзду карте.
не београдске биће смештен у старој згргди Касације, одакле ће се септембра месеца иселити глуво-нему децу. Општина располаже са већим бројем старина из историје Београда и стварима од вредности. Збор П°Л»опривредног ДруШтва. Српско пољопривредно дру
Али их тамо господа из Дирекције мзлтретирзју и рачунајући на њизавод за ! хову неумешност, задржавају их !данима док им издаду карте. Протестујемо против ове безочности господе и тражимо од министра да изда објашњење Дирекцији, да је она млађа од министарства. фабрика сорћета. Неколико ка
штво одржаће ванредан збор V не- питалиста из Београда, поднели су дељу 6. јула, у Друштвеном Дому, Привредне школе. Синоћједр-
жата седница Професионалног Савета министарства народне привреде, на којој је између осгалог решено, да се у Пироту оснује ћилимарска школа коју ће држава потпомагати. Изборни п/вусак. Јуче је још један велики указ потписан, по коме се унапређују преко сто порезника из скрих и нових граница Србије. Самосталско газдовање у опШтОна. Председник општине Београдске Ђока Нестровић у грдној је неприлицч и у грдну неприлику је довео и своју самосталску пзртију. Општина нема новзца да ксплаћује своје раднике и то их нема баш сада пред изборе кзд највише треба новаца. Отуда се председник општине лаћа разних средстава само да како умири ону силну војску самостзлску; та су средства чак по неки пут и смешна. На пример, председник сада иде код министра грађевина и тражи да се што пре изнесе грађе вински закон за општину Београд ску пред Народну Скупштину, јер ће иначе општина, ако до краја године не буде закон донешан, укочити све своје радове. Сгд су у нздмоћности фузионаши, јер они своје људе плаћају из мало дубље касе, из диспозиционог фонда, у који улаже ц&о народ. ДОзборна унапређења. Потписан је указ о унапређењу поштанско телеграфског особља. У исто.време пекзионисгно је неколико чинозника. Укзз је обухватио нешто особља и из нозих гракица Србије. Инспектор на осуству. Сима Аврамовић, шеф оделења за соци јалну политику министзрства Народ не Прнвреде, »заморен' рздом на и добру“ пролетаријата, узео је осуство и иде у бању да се лечи. За време одсуства заступаће га г. Зафир Станковић, прнвредни инспектор. Ковање здатног новца. Због оскудице злага, влада је у последњој Министарској Седници решила, да се у бечкој ковници искује један милион динзра у злату — на полеондора. Овај новзц треба да буде лримљен, најдаље до 1. септ&мбра озе гсдине. Дирекција изнаа Г* инистарства. Маса сиротих људи и ргдни ка принуђена је да бежи за крухом из Београда од ове скупоће. Мани старство грађевина изда таквим љу дима повластице за вожњу железницом и упути их у Железничку
молбу министру народне прнвреде за подизање фабрике сирћета у Бео граду, са капиталом од 300,000. ди нара
Гостивар и окодина Госгивар је, омања варошица турскога типа. За време турско у њему је седео кајмакам и Госгивар је и мао веће важности; сада је пак само среско место среза горњо полошког. Налази се готово на самом извору Вардара. Са северо-западне стране над њам се као какво огромно природно чудовиште надноси Шара још и сада цела ишарана снегом и са истока кешто мало мања Суха Гора, али већ одавно без имало снега. Између њих као каква огромна змија вијуга још нејаки Вардар кроз ос
Фабркка ће се подићи на Дунаву редње гостив. поље. Уопште пак у-
поред стругаре Прометне Бгнке Влада иН а Р°Д на Банка. У пит&њу, о изменама статута Народне Банке, између владе и управног банчиног одбора, постали су односи још заоштренији. Поред добити од 50 од сто на коју је Народна
Бгнка пристала. да даје годишње; ^ ^реме буне држави. влада још тражи и то дз у управни одбор уђу 6 а у надзорни 2 члана које влгда постави. На овај последњи захтев Народна Бзнка изјавила је: да никако не пристаје, те се садз чека резултат избооа, када ће се ово питзње и Наоодном Скупштином ре- те шумице запитао сам се: колико
зев Гостивар је по своме географ ском положају прилично важно место, јер се ту укршта пут из Тетова за Кичево и Дебар. Због тога су га Арбанаси и сматрали као своје природно и неопходно тржиште и због тога су и тако журно хитали њему но, као што знамо, узалуд, јер су успели сако да расеју своје кости дуж пута ка Дебру и да добро кагноје једну по њих сад веома страшну шуму, која је, узгред буди речено, од среске ап сане удаљена свега неколко минута. Збиља, кад год сам прошао поред
пред народном Скупштином шити. Променз у полицији. На место пекзионисаног начелника Министар
ли живота и колнко ли тајни крије ова шумица?... Становницн Гостивара и околине су Арбанаси н Срби. Овдашњи Срби
најбољи је доказ што готово сви мушки знају румунски језик. Дакле, из овог излази, да је неистина, да су Арбанаси ненавикли на рад и да су они сви живели искључиво од пљачке нашег елемента, већ је истина да су и они као и наши живели највећма од печалбе но туђим земљама. Истина, било је и пљачкања али то је бнло од Арбанаса зликоваца, који су то чинили ортачки с турским властима. Но ти, и ако су већма пљачкали Србе, нису увек остављали на миру ни своје саплеменике. И онда, држим, да је неправо због трулежи турсхога режима одрећн право и способност на живот и једном народу. И ево да ти завршнм, са јед ним искреним признањем. Од како сам дошао овамо куд и камо су ми постзле јасније ове три ствари: 1- да је сваки нзрод — па и арбанашки — слособан и има поава на сзој самостзлан развитак; 2. да је збиља једини спас свим балканским народима у федеративној реаублици; и 3. да неће дуго проћи а да ће социјализам пустити дубљег корена и дуж целог Бзлканског полуострва. Мил. Т. Тасмћ. учитељ / / Како предузимаЧи Шићаре На прузи Лајковац — Гор. Мила-
пуно истк са нашим у старим границсма, јер су ово ти, који стално живе по Србијк као млекаџије, бозаџије, пиљари и пекари. Једиао ј средство да се исхране и одрже било
ства полиције, долази г. Мзнојлс | МОГ у се сматраги као елемеаат пот- Ј новац — Чачак премерена су земљи Лазаревић упргвник града Београда. 1 1 Ј Како се у владиним круговима тврди, новн управник града Бгог рада биће г. Жика Лазић, нгчелник округа београдског, а на његозо ме-
коњем два пута преврнуо на земљи! За овим је пао и други коњ и јахач, али је овај други био боље среће, јер је мало после погрбљен устао, док је онај први несретник остао лежећи сав слепљен по земљи. Док су ови официри несумњиво из витешке пгсије учествовали па их човек напослетку ниједужан много ни жалити, дотле су они џокеји мученици који су еве то вратоломије предузимали из велике нужде, ради неколико динара зараде, јер им је то професнја од које живе. Њихов је положај збнља трагичан. Такво једанашње друштво: да би једни уживали, други морају да гину! Синдинални огласи Савез Металских Радкика. Првк квартовнн пододбор позива све браварске раднике на конферснцију у петак 4-ог овог чесеца у 6 и по часова у вече у Народном Дому. Конференција ће се бавитн унутрашњим пословима нашега пододбора и привредним приликама које су у изгледу за браварске раднике. Због тога је потребно присуство свију браварских радннка иначс Не конферснција промашити свој цил>. Опомињу се радионкчкн повереници да нзврше своју дужност. Пододбор савеза дрводељских радника у Нншу одржаће своју скупшгину у недел>у ! 6 тек. месеиа у 8 часова пре подне у друштвеном стану. Дневни ред: 1. Извешгај управе, благајие и контроле; 2. Извешгај Вер: зс Рада; 3. Избор управе и 4 Предлози и питања. Позивају се чланови да ову скупштину ! посете. Право решавања имаће само они чланови који су уредни чланови по члану 7 тачки 2 алинејн а) савезннх правила.
сто долази г. Васа Лазаревић, члан им ј е г урб ет (печзлба) по Србији,
Ми-
управе града Бгсграда. Пуг београд—/1азаревац нистарство да се одмах извршн оправка држав ног пута Београд—Лазаревац, преко села Сремчице, и за‘ оправку овога пута одобрило кредиг у суми од 22.000 динара. За деалодстне осуђенике- ( Г. Др. Божа Марковић, професор уни верзитгта, добио је једногодишње одсуство од дужноста. које ћ вестн у Фраацуској и Белгнји, ради проучавзњз питања о поступању са малолетним осуђеницима и злочинцима, младим преступаицима, о моралиом васлитању напуштене деце. Комисија за оцену зе/«л>ишта
Румунији и Америци. Стога, дакле, и није никакво чудо, кад ти кажем, Грађевинз бдобрило је, Да и овде чак иза Шаре није реткост чути реч социјализам ла чак и срести се са „Рад. Новинама". Морам ти аризнати, да ме је необично прнјатко изненадило кад сам једаред поаевши се на врх Сухе Горе у јед ном селу до кога се готово једино магаретом може доћи нашао човека, који прима и чита „Радничке , Новине.“ Човека увек обузме боно попп осе11а11,е посматрајући овај оголели народ али и да се то боно осећање намах разблажи радошћу чим видиш да социјализам почиње дубљег ко рена хвагати у овом нролетаризованом и уаропашћено5! свету... Ароанасе пак, овдашње бар, бео-
Влада ј& образовала комисшу за екс-; 1 радски листови третирају као „о-
про фијаци]у земљиштз, за кзраду жичаке (ваздушне) пруге Јастребац —Обилићево.
Наш велини борац Липкнехт ре као је: Над пролетер да свој мар јаш за буржсаск у шшаипу он онда врши издаЈу према радничкој класи. У оеим речима има много више ду ј беогр^ду и њима по скуп новац про бине него што се на преи поглед ј давали свој патриотизам. Међутим,
п«сни]е“ и нераднике. Но мене би инЈересовалб да знам који ли је се то од београдских „патрнота“ за влачио овде и посматрао вај еле менат? Ја држим, да нећу поГреши ј да га св; ко “ ЛОСТг,вља ти кад речем да сумњвм у то даје: од њих ико овде долазио и искрено I лосматрао ;вај елеменат, већ да суј ти њвхови закључци прављени по
шта која се имају експроприсати за зидање пруге; како је наступио рат сума за одузето земљиште није им исплаћена. И шта сад бква? Грађење пруге кеће се одмах почети и сељаци су хтели да покосе траву за ову годину, са имања које им се има одузети, те државу не би штетило, а сељацима оштећеним урату то би била прилична корист да прехрани оно мало стоке што му је сстало, Али сад паједзипут појаељују се предузимачи — акорданти, сељацима не дају да косе траву већ они ту траву косе и сено продају, Буни ме то, какво право имају предузимачи да скидају приход са земљишта које није њихово; то земљиште или је тих бивших сопственика сељака или је државно. На тај начин они пљачкају или сељака. или државу. Треће не може бити. А то све на рачун сељачког рад ног нзрода, а 1.авг. је близу па нека радни нзрод окр. ваљевског и руд ничког покаже да ли ће дати свој глас за једнну његову заштитнииу Социјалву Демократију или за буржогске нзртије, које ће дозволити и шиканира. С.
(Фнш [оцијадиаа Париз, 2 јула. Конгрес Уједињене Сои,и]алистичке Партије састао се данас у Паризу ради припреме за интернационални конгрес у Беку. На Конгресу присуствују вшие страних делегата.
да в ирмшЈ
Гдадијатори....
Милано, 2. јула. Како „Аванти“ дознаје резервисти су позвани због позитивног припремања Италије за експедицију у Арбанији, која ће се извршити у споразуму с Аусгро Угарском. По општем мишљењу сад је куцнуо час за италијанску експедицију. Заузимање Берата од сгране устаника и улазак Епираца у Фјери пред Валоном јако загрожавају талијанским интересима у Јужној Арбанији.
чини. Буржоаска штампа , нарочи то жута, то је отров који разје■ да и разгриза велчки пролетерски организам. Напоље с н>ом, пошто нам она нитта не Гиреба\ Радничке Новине пружају својим читаоци ма све што један журнал треба да им пружч.
овдашњи Арбанаси ничим се не раз ликују од овд. Срба сем вером И они се закимзју као што су се и раније занимали згмљорадњом и сточарстаом али и они највећма чечалбарењем по Румунији а затим по Турској и Америци. А да су се и раније збиља занимали највећма печалбом
ку начуљили уши, после првих фраза псчеше да крећу, гледзју у ча совник, зевају. Вештачке, н^природне фразе кду једна за другом, на влачући досаду на уморне суди^е. Шаблонско, често понављање стоти-
Старешкна читз, с муком разумезајући нечитк>! рукопис! — Да ли је с-.љанка из Мссковске губерније, Броњицког среза, Татјана Киканорова Палашова, оддвадесет и једне год:ше, хрива у том,
ник пре.нрестаде да прати говор и дошаптава се о нечем са чланом су да. „Да ја бар в:то пре завршим/ — мисли Колосов. Поротници одеше у Еећницу. Ка
на речи које су слушали. Председ- што је ноћу између 8 ог и 9-ог децембра.... у намери да се користи туђим имањем... у друштву с другим лицкма... угушила... — Да крива је. Л _ ^ Да.ли се Колосову учинило, или ко се ужасно отеже то пола часа!ЈЈ е Тања заиста посрнула? Или јс то он сам посрнуо? Треба чекати још пола чзса, док суд изрекне пресуду. Андреја Павловић није у стању да остане у тој живахкулој гомили и одлазн у да леке, празне и слабо осветљеке ходнике. Полако хода горе доле, ко-
Хоботјеву. Колосов је одговарао кратко и нерадо. Код куће се Колосов полако свукзо, упитзо, спава ли жена, и, пролазећи поред дечје собе, махинално се ухватио за кваку на вратима, да по обичају, по љуби децу, али промисли и оде право у своју собу. С руског, М а л и
Колосовсе труди да избегне другове и разговоре, али један, млад, весео, дебео, који ни]е разумео о чему се може глворити, а о чему не, стиже га. — Што то ви, брате, данас тако рђзво? А ми нарочито дошли да Чујемо вас.
Колосов се љубазно осмехује,мрм- Из^^сале ^ ^ >ЗЗЛеЖ ^ под СВОДОЕИМа>
ља нешто, али овај, спазивши Померанцева, јури к њему, внчући из далека. — Здраво! Сергије Васиљевићу! Здраво!
се чује топот ногу, шум, гласови — све се свршило. Колосов
Изборни листићи Позивају се секретари свих пар тијских секцчја да доћу у администрацију „Р. Н.“ и узму Изборни манифест. Нека секретари раздаду пописивачима и повереницима манифест и растуре га у току дватри данз, како 6.4 се други изборни листић могао растурити чим изађе из штампе. Организације које нису узеле
брзо иде кроз гомилу, чује гласне, растуриле први изборни лисгић Накао радосне узвике „десет година! родна Права, нека узму и њега и робије!..." и заустазља се код вра- растуре заједно са мгнифестом.
та, из којих излазе злочинци. Кад
Ето и звона. Публика која је ћгс- Тања пролази поред њега он јој у кала, шетала и пушила гомилама у- зима мртво спуштену руку и говори:
Ценгрална парт. огранизација за Београл.
лази у салу, гурајући се на вратима. Из већнице излазе један за другкм поротници, и сала замире у очеки-; безизразне вању. Уста су полуотворена, о:и с даље. жељном радозналошћу уперене на
— Тања! Опрости ми! Тања подиже на њега потамнеле очи и ћутећи
Наша прва реЧ Изашла је из штачпе „Наша, прва пролази реч“, нова књигаизбиблиотеке за из■ борну борбу Соци/алне Цемократије. Позивају се организације из уну-
Колосов и Помераацев живе у | хартију, коју председник спокојно ј суссдству и зато су се возили кући трашњссти да одмах поруче колики узима од поротничког старешине, на једном фијакеру. Успут је Поме- им број треба, пошто :е брошура куса! равнодушно чита и пртписује. Коло- ранцев врло много говорио о да- _ гледа нетре- нашњем процесу, жалио Тању и јан>ин. дсвао се благости, која је указана
На прекјучерашњим тркама пало је седам људи. Четворица су делимично повређеин, а тројица тешко, од којих двојица вероватно неће ни прежизсти повреде.... Коме је трсбала ова иесрећа? питамо се ми. Зашто ће ове варварске оргијс? — Кад на њима морају да гину људи... Какве су то краљевске про славе, које се морају завршавати људским жртвама?!... И напослетку каква су та божанства, која гоне да се свирепа убијања људи тако јавно и бестидно врше?!... А збиља је страшио оно што се на овим тркама догађало. Млади витка момци, џокеји узјахају товне коње, ставе се у ред и по команди махнито полете коњи. Док избуљене очи посматраоца прате помамни I трк коња, на мах се ускомешају ; тркачи, дигне се облак прашине нз влажне земље. И док остали вратоломно лете размахујући корбачима и прескачући препоне, тамо позади на одстајању од неколико стотина метара лежи испружен младић, са изломљеним рукама и ногама, са испалим зубима или прегризеним језиком, са изломљеним ребрима или сасвим убијен. На њега се још нико и не осврће, јер трсба прво видети ко ће добити трку, ко ће стићи први. И док оиа] тамо, мало даље од лепога повиљона њежних госпођа и госиођица, високе и отмене господе, издише, овоме овамо као победнику пљескају и разлеже се хистерични узвик: ура, ура!.. Нијели ово оно исто што су биле гладијаторске арене у морално пропзломе Риму, пре двадесет векова? Не личи ли ово у сзему на ону једину жељу римскога лумпа и бла зирање арисгокрзције „хлеба и цир-
Париз, 2. јула. У парискии дипломатским круговима се гсвори, да се између Петрограда и Агине воде журно прегозорп о Дарданелском пигању и о грчким погледима на њега. На саетанку у Констзнцн између Русије и Румуиије питгње о отварању Дарданела решеко је онако качо је Русија предложила, ^сгало је било само да се и Грчка придобије за руско гледиште. До сзда ово питање још ни;е решено, међутим, влада уверење, да ће се оно за време бављења Поенкареовог у Петрограду решити.
Париз, је усвојио тив 126.
II 2. јулз. Парламенат са 373 гласова пробуџет у целини, са неким изменама због којих га је требало вратити Сенату. Парламенат је усвојио законски пројекат о непосредној порези за 1915 годину. Са тим пројектом је усвојенаи резолуција којом се позива влада, да у идућој сесији октобра месеца поднесе законски пројекат о ослобођавању личне порезе и на непокретносг, као врага и прозоре, и то у подједнакој сразмери са приносом од пореза на приходе. Ко хоће да се уаозна са марксистичком науком тај нека буде стални претплатник и читалац соци/алистинког часописа ђорбе. Цена иа годину 8, за пола године 4, за три месеца 2 динара.
I
сов стоји на вратима мице бледи лрофил
штампана свега у 10.000 прнмерака. Цена је брошури 0,05 дин.
Тако је на последњој трци код препоне, при прескакању пао један сфнцир, који се заједно са својим