Радничке новине
жд год је устао да брани сво ју слободу, одбранио ју је. Ми имамо пуно уверење да ће наши бирачи, гласајући за нас,
изразити своју готовост да се боре заједно с нама до коначног укидања стајаће војске и завођења народне одбране.
вета социјалисте како они хоће да укину приватну својину, а не види да то раде баш овакви зеленаши као што је он!
Ј4з дама у дан
Право народа 9а бира чиноБкике
СамоубОство. Јуче између 7 и 8 часова обесио се конопцем у шу пи свога мајстора, Милован Владимировић, шегрт код Јована Савића, обућара, са станом на Топчидерском Брду. Суд добрпх л»уди. На захтев Радничке Коморе, а по наређењу Министарства Народне Привреде, изабран је у Младеновцу Суд добрих људи који је већ и отпочео рад. За проширење станИце. Јуче по подне одржана је седница у Жељезничкој Дирекцији, на којој је решавано о радовима за проширење београдске жељезничке станице. Овој седници присуствовали су изасланици минисгарства народне привреде, општине београдске и Трговачке Коморе. Привредни курсеви. Министарство народне привреде послаће о свом трошку 34 земљорздника на поједина угледна имања на страни, ради упознавања са савршеннјим начинима рада у земљорадњи. За питомце ће се примити ђаци
нижих пољопривредних школа. Кандидати не могу бити млађи од 18 ни старији од 30 година, а увере њем морају доказати да имају нај мзње од 5 хектара. Пријаве се морају поднети најдаље до 15 јула ове године. Уз пријаве треба послати: крштеницу, школску сведоџбу, општинско уверење и уверење величини имања. Питомци ће се бавити на страни 5 месеци, о трошку министарства народне привреде. От/лица радначких грошева. Дирекција трамваја и осветлења задржава радницима 10 од сто од зараде — плате за резервни болеснични фонд. По инспекцији министар стза народне привреде констатовано је да се од радника та сума напла ћује а у резервни фонд не меће, те је тако фонд празан а радничких закинутих грошева нигде немз. Царонско савеговање. Јуче је царински савет држао седницу у министарству финансија о подизању царина на извесне артикле.
бартово/ћа општинскога председника Чачак Председник Олштине Чачанске, Газда Весо Милекић, врши једно недопуштено шиканирање над радницима који иду у општину ради потврђивања уверења за путовање. Ок пстражује триста чуда од догичног радника: Да се мора потпи сати на уверењу један послодавац дотичне гране заната којој припада тај радник, па онда председник еснафа, и тек тада се смилује г. преседник општине да уверење потврди. Тако су радници осуђени да иду од мајстора до еснафа, од еснафа до општине и да тако изгуби цео дан, и ако према закоку о радњзма, члану 142, нигде не стоји да се има лотписати мајстор и еснаф, већ уверења потписује преседннк и секретар удружења из кога је радник. Тако пре 15, овога месеца узела је уверење од синдикалног већа другарица Драга Рајовић, радница монопола дувана, и пошла у општину да га потврди. Но пошто је била неписмена, те се није могла потписати на уверењу, то је требало да је иотлишу у општини у присуству њеном. Преседник јој потврди уве рење, но после примети ди нема њеног потписа, те развуче пером у на крст преко уверења и да служитељу да га преда овој другарици. Она не знајући шта је преседник урадио, оде са уверењем на железн:-.чку станицу и узме карту и плати воз до Београда. Дли уз пут до Краљева примети кондуктер фалсификат уверења и збаци ]е у Краљеву из
в.оза. Ола стане плакати, јер нема да плати воз а мора да путује, али Јој то ништа Јније помогло. Ту се десио један лекар, коме не знам име, и видећи ову женску уплакану сажалк се и извади 18 динара те плати за њу воз и узевши њено име и презиме, како би могао ту суму доцније потражити. И она је платила воз од Чачка до Београда 6 динара и ових 18, свега 24 динара. Тако је ова другарица псстала жртва самовоље преседникове. Радничка Комора треба овај слу. чај да достави Министру Народне Привреде, те да се овај самовољни иредседник казри што ради противно одредбама Закона о радњама. Један при/лер зеденаштва Зеоке (Драгачсво) У селу Зеокама, у округу чачанском, псстоји некакав газда Милоје Вучетић, који сгално клевета нашу партију од како у овоме селу постоји социјалистичка организација. Он доказуЈе како су социјалисте нерадници, како хоће готово, а неће да запну да зараде пз да имају. То сигурно мисли на себе и на своју ,поштену“ зараду. А како се он обогатио, показаће најбоље овај пример, ко[и није усамљен. Он је лре 5—6 година позајмио 60 динара једноме сиромаху, Марку Јанковићу, разуме се сг врло зеликим интересом. Тај интерес је свака три месеца уно сио у главницу и преправљао првобитну меницу. За ових 5—6 година узео му је 240 динара дуга! Ето колико овај сиромах има да плати газда Милоју за позајмљених 60 динара! И он још има сбраза да кле-
Не, оно не мора живети! оно не права да живи! Понова роб, просијак, нонова глад, унижење, сузе, проклетства и срам! Не, оставите ме да га убијем својим рукама! Онсе баци на постељу, и његово дрхтаве руке тражиле су невино детенце. Почела је грозна борба Болесница је заборавила на своју слабост. Као рањена тигрица, бранила је своје детенце. Полудели је нападао све бесније бедну матер. Лудачки огањ буктао му је из очију. Ужасно прастављања „стрина" из летала је из собе напоље са обоје деце, која су вриштала и дрхтала. Она је викала у помоћ.... Била је веома хладна, ветровита ноћ. Све је покривено густом помрчином. — Помоћ! Помоћ! — викалајеупла шено, али је ветар надвишивао њен запомажући глас који се без одговора губио у простору. После неколико минута „стрина* са неколико људи врати се у собу. Али већ је доцкан. Мала плехана лампица тамно је осветљавала ужасну свирепу слику: На нечистом патосу лежала је жена. Н>ена коса накострешена, рашчупана, кошуља поцепана. Њено лице модро, као код удављеника: још је носило израз ужасног узбуђења и неопростиве освете
На њеним грудкма лежало је новорођено детенце, хладно и мртво, као и његова мати Полудели убица стајао је са слуштенсм главом и гледао своје жртве. Лудачки осмејак видео је се на ње говим искривљеним устима. — Сад сте сретни! Јасамвасосло бодио, ја сгм васспасао! — узвикну он промуклим гласом и засмеја се лудачки, дивљим смејом. ТтабикЈз УисЈо
Наш велики борац ЈЈипкнехт ре као је\ Кад пролетер да свој мар• \ јаш за буржоаску штампуононда врши издаЈу према радничкој класи. ' У овим речима има много више ду бине него што се на први поглед чини. Буржоаска штампа, нарочи то жута, то је отров који разје■ да и разгриза велики пролетерски организам. Напоље с њом, пошто , нам. она нитта не треба\ Раднич\ ке Новине пружају својим читаоцима све што један журнал треба да им пружи.
№ 01111 , шнрите ЈШЕ11'
Свакоме је добро познато колико народ у Србији пати од рђавога чиновништва. Данас власт није орган народа, није пуномоћник његов, већ му је постала заповедник и господар. У место да слуша и да испуњава вољу народа, власт заповеда и приморава народ да је слуша. Чиновници, нарочито полициски, врше најодвратнију самовољу и насиље над грађаними, и за то обично не одговарају никоме. Гоњења, шикане, уцене и разне друге веће и мање неправде, то су средства која власти употребљавају према грађанима, а нарочито према сиротињи, јер према богаташима то не смеју да раде. Од тих свакодневних, сталних натресања власти над грађанима, права граћана се смањују и изигравају и од господара постаје слуга, а од слуге господар. Затим поједини чиновници врше веће или мање проневере народнога новца, и мањи обично оду на робију, а већи се помоћу пријатеља ослободе. Поједине буржоаске партије врше притисак на чиновнике, подмићују их и уцењују да би постали њихове присталице, и на тај начин уносе у чиновништво највећу корупцију. На тај начин чиновници постају политичкиизмећари појединих партија и врше разне неправде и незаконитости према грађанима који црипадају друшм политичким партијама. Њихова недела покривају те партије својим ауторитетом и својом влашћу, ако су на државној управи. Данас се све буржоаске партије ослањају поглавито на два фактора, који им дају моћ и снагу: то су новац и власт. У колико помоћу новца не успеју да створе себи што већи број присталица, оне се послуже влашћу. Разуме се, влашћу располаже у највећој мери она партија која је на влади, стога се она њоме највише може и користити. Социјалнл Демократија тражи да народ сам бира чиновнике, да они стоје непосредно под његовом контролом, и да их он може узети на одговор за сваки неправилан и незаконит поступак, као и за сваку проневеру народнога новца. Кад се народу да право да бира чиновнике и да их узима на одговор, онда чиновници неће смети да раде против народа и против његових интереса, они онда неће моћи и смети да буду измећари појединих партија, већ прави органи народни. Када буду свесни тога да њихов опстанак на томе месту зависи од народа, од грађана, онда ће они морати према тим грађанима да буду правичнији и праведнији. и неће смети да врше ону самовољу коју врше сада када од народа не зависе и кад му за свој рад ни најмање не одговар*ају. Данашњи чиновнички систем је бирократски. Он је непријатељски народу. Он служи интересима појединих друштвених класа и појединих политичких партија које теже да дођу пошто пото до власти. Да се овај бирократски систем укине и да чиновници постану оруђе народа, слуге његове а не ње гови господари, једини је пут овај који ми тражимо: да народ сам бира чиновнике и да они за свој рад одговарају народу као своме непосредноме властодавцу. Посдедши час
I
[1 бугарш-ртишке рш I трибину на коју се попео извесги-
Софија, 3. јуна. Бугарска Телеграфска Агенција јавља: Официр, командир чете пограничних стражара, која је умешана у последњи румунско бугарски инцидент близу Кијенџика, телеграфисао је, да је ислитао бугарске војнике у присуству румунске комисије. Војници одричу да су ма кога изази* вали. Изјавили су, да су пошли у Кијенџик без оружја једино у циљу да присуствују једној тамошњој свад би. Румуни су једнога од њих прво исгукли па га затим вратили. Јуче су румунски војници, ушанчени близу села Клементина и Чифут Кеја отворили ватру на бугарске страже, али без икаква деЈСтва. Румуни показују непријатељско расположење и прете бугарским војницима. Бугарски официр је о томе известио румунског официра. Моп Н9 ИУВД; БукурешпI, 2. јуна. Господин Костеску и два инжињера отишли су у Циганаш, место где почиње мост на Дунаву између Румуније и Србије. Ту су се срели са српским инжињерима г. г. Илићем и Радојевићем и споразумели су се односно последњих детаља. Вш у ГоФнји лдаа к Софија, 3. јула. На данашњој седници Собрања, под изузетним околностима, посланици из већине одлучили су да резултат свога вечерашњег гласања не утврде писмено. Цнснуша о бугаргнои зајну Софија, 2. јула. У Собрању је данас требала да отпочне дискусија о | зајму. Још у почетку седнице шеф радикалне странке, Цанов, попео се на трибину и у име целе опозиције прочитго дугачку декларацију, у којој се износе рђаве сгране зајма и завршио речима да га опозиција сматра за бешчасног и веома тешког. Опозиција протестује против концесије експлоатације угљених мајдана, која је тежак ударгц за домапу индустрију и изјављује да је потпис оваквих уговора од сгране једног бугарског министра злочин против достојансгва и бугарског кредита. Међутим било је могуће закључити зајам на другом месту, под бољим условима, без жртава и концесија и без политичких обавеза. Поднашањем таквог уговора Собрању то је изазивање бугарског народа, а његова ратификација опасан ударац за економску и финансиску независност
лац и прочитао мотиве законског пројекта. За све то време ларма је Све јача, посланипи из опозицијебацају књиге на клупе министара и посланика из већине. Ози им истим начином враћају. У сред ове ларме председник позива записане говорнике да узму реч. Његов се глас и не чује од галаме и пошто се нико није одазвао председниковом позиву, председник ставља пројекат на гласање. Цела већина диже руке и председник оглашава да је пројекат усвојен и одмах затим закључује седницу. По ланици већине пљескају, док међутим опозиција виче. После седнице дискусија се продужује у сали и у ходницима Собрања. Вцед падом Валоне Рим, 2. јула. |Агенција Стефани јавља из Валоне: Бегунци из Корице причају ужасне сцене о злочинствима и паљевинама које су Епирци починили код застрашенога становништва. Нуредин беј, који је дошао из Берата, тврди да јс судбина Валоне решена. Она ће пасти у руке побуњеника, пошто није брањена. Грађани Валоне на једноме скупу решили су да телеграфишу европским кабинетима, молећи их да се заинтересују за судбини Валоне и пошаљу међународне трупе. Председник валонске општине и пред : седник албанског народног комитета телеграфисали су „Трибуни“, како су грчке регуларне трупе преобучене у Епирце прешле границу и палећи натерале око 100.000 Арбанаса да оставе своја огњишта. Ови се људи налазе у близини Валоне и умиру од глади. У депеши се моли за интервенцију Великих Сила, како би оне учиниле крај овој несносној ситуацији. Јунаци у Драчу| Решено је да се у отпору иде до краја, ако би устаници напали варош. Многи жандармериски официри, који су побегли из освојених вароши, стигли су овде. Бегунш в Кориде Драч, 2. јула. На равници између Валоне и обале, дуж пута, налази се око 12.000 бегунаца, који су оставили Корицу и пошли за Берат.
земље и почетак потчмњености страним државама. За време читаља овог документа некн посланици из већине енергично су протестовали. Чим је Цанов сишао са трибине, устао је вођа социјалиста реформиста, Пастухов, и прочитао нзјаву у којој се влада оптужује да доводи у земљу странце и уступа им: грађење пруге Хасково-Портолагос, подизање пристаништа Портолагоса и е^сплоатисање рудника Перника и Бобовдола. За то време ларма је све већа и већа. На послетку Благојев.вођа доктринарнкх социјалиста, чита и трећу изјаву у исгоме смислу. У том се моменту десио један инцидент. Благојев је рекао да протестује против мешања рускога посланства у унутарње ствари Бугарске, док је ме ђутим већина пљескала. Министар просвете Пешев довикнуо је, указујући руком на демократе, да су они криви што Је се руско посланство умешало и да они, демократи очекују наредбе из посланства. Шеф демскрата енергично је протество вао. Пешев одговара да је Малинов странац. Одмах затим устаје цела опозиција, а Малинов довикује Пешеву: КукавицП Посланици лупају, настаје једна паклена ларма и председник обуставља седницу. Кад ј'с седница поново отпочела ларма се продужује и седница је морала опет прекинути. Кад је и по други пут отиочела седница делегат опозиције поново протествује против зајма, изјављујући да опозиција неће престети са опструкцијом све дотле док влада не повуче уговор о зајму. Тада је се дигао Радославов и позвао посланике, молећи их да хладно дискутују заЈам, иначе ће председник применати мере, предвиђене у пословнику. Затим су посланици из ве
Јуриа в Јрчка преговзрају Париз, 2. јула. Атинска Агенција саопштава: Како је и једна и друга страна изразила жељу, да Веницелос и велики везир претресу још нерешена питања између Грчке и Турске, преговори су започети у циљу утврђивања места и времена састанка. 1®рв 99 Галицију Беч, 2. јула. „Званичне Новине* објављују декрет којим се распушта Дијета у Галицији и наређују нови избори. Распуштање је дошло што нова изборна реформа за Галицију ступа у живот. Француски буџет Париз, 3. јуло. Буџет је дефинитивно мсвојен и у парламенту и у Сенату. Седнице су закључене. Министар финансија Нуленс поднео Је парламенту буџет за 1915 годину. Восета врвавек иару Париз, 3. јула. Председник француске републике Поенкаре, у пратњи председника министарства Вивиани-а, отпутовао је у поноћ за Диикерк. У Цинкерку ће се укрцати на брод за Русију.
Доуговн. чнтајте јорбГ