Радничке новине
Бр. 156
Београд, Субота 5. јула <314 године -
Идеезе свлки дап сек ■-•дев-е. — Цена: на »оенну 12 дпнара, на во.-а годнпе 6 синара, М 3 мессил 3 аннара, «а кесси дапп 1 дин. $а анострснство 30 динапа годишше.
5
тт ор^сне соивјмне демокрш:е
Уре !К Лјш.министраии. •1ИС7ИЧКОМ ДоТ5/1Е4 Ј Ршанај!* 146 ИдничшанЈЈ Ш Рукопнсн се нс враћаЈу. Огласи се штампа;у по арло јефтнно; иени
\
Наше партије
(|)
'промис са двема старим партијама, као што је до јуче преко
Данашши партиски односи у За разлику од обеју старијих Србији сталожили су се под партија, радикали су ушли у 1 уставом од 1888, нарочито по- нови режим из опозиције и са, сле његове коначне победе 1903. зеликим политичким капиталом. Све три старе буржоаске пар- Они су представљали не побетије надживеле су личии режим; ђене већ побед^оце. Али побенадживеле су га чак и оне пар дилац не личи више на смела тије које су му служиле, напред- јучерашњега борпа за победу. њачка и либерална. Али улсга Од изразито ситнобуржоаске тих партија је према новим при- партије, каква је била у почетку, ликама знатно измењена. радикална партија је још у сво Са пропашћ^' личнога режи- јој доста дугаччој опозпционој
коал^ције са радикалима обезбеђирала себи један делић власти.
брзу
ноћуиз Фишеклије преко зида д-оо- '• ције и другови да набаве у весче баиппе или увлачшии се у двор ликим количинама и да приликроз оиак. Незг>. он? и /едно и доу ,, г к го. За Иавла МаринЈаићс и које ком избо Р н е агцтациЈе растур; како, јер још :.ије заборавио Ире Ј бирачким масама. Цена јој ј скакање преко плотова ; али клко 20 пара динарских. ће грешни г. Јаша Пробановић са\ џ својим ишијассм? И шГиа ће ува- 3,_ор на »Три. ђ/БуЧа жена и сгда старг.на г. Паишћ : Ссцијалкстичка Секција „Три К.није њему седамнајесп годани па ча“ поаива пописивзче да сии н да би могао да сг ломи преко зч \ зоставчо дођу у Недељу 6 ов. г ЈЈТужхсг оесШ дова и тираба, него брате пуних 9 ч »с. пре подне у стан, нпф. Има-'о да саошитцчо српскои ссдамдесет! _ ј рибалди« и понесу формуларе народу једну Шужну ве]'т. Капиџик Због ове нрупне промене у по су попунили. кроз која се и- Кр\н\ке улице , у лишици Срби/е: због зазидснања ка- Другортмз. са „Сењака* ј"вл лазило у Авор не поскоји зише. Он 'тџика, извршића се крупне проме је у том крају, — каф. „Јосип је зазидан ина ту сгпрану не мо не 11 на чел У сва ЈУ нашах буржог основан Изборни. комитет к Ј Ј - ских ггартит. Сви сшарији љ\ди овако конституисао: председс
: же сс уопшше никако улазишс.
- [уклониће се са еођсшва и из глав дра Кпежевић; секретар Др.
ма напредњаци и либерзли су каријери постала представником ^Ушку^ест “наста&Је пшшка них ° ,бога ’ 11 ка ‘ 1ело ' ,е се С1иаг С".иковић, благајш:.,- Лазар Б - ■ ----- • I— -г 1 -Ј—: I сш.рашк\ весш, насис; Ј вити млпђе снаге. Буржоаске пар чланови упоаве: Миша Доориловић
Онога Оана кад сг џуло за - . .‘ лит ] страшку нест,■ настаЏг је па\ изгубили свога мецента, чији су имућнџје буржоазије. Њој су ,. Ре( Ј О0!1 џа бемрадсмАк политича- - . . , - , _ г , Г ■> _ ’ о 1 .. \ у и.игуи ч ш//;? расписаће, V духу демокраши/е; 'И Мчлаи Спвовић. Стога нека се сукоб са радикалном већином најпре пришле мас^ ситних се-\ ра . а чарочпшо у педтсма демо- з , С а6је шефове и гла- другоаи сд тога коаја обра ију за у народу искоришћавали пуце љака који су трпели зеленашку крлши/е. Сшојана внл услови ће бити ово: -- ‘ — ' — 1 две деценије. Они су стзјали у народу тако рђаво да на власт
задобрвечу његовим поаерењем
““Ј« А «- „ р .- Ј „ онл услиал по I /ииш иао: уЛОГС, уПИСе И ОСТЗЛЗ об.ЗвеШГаВЗ' пљачку сеоских газда, затим м \- Ј е а Јруоада« г ', а) да к . ш дидат буде испод 30 ња г орњој уираез чиЈи се дежурнн се зааатлија које ]е давила стра- Лак-Т, ЛПпЈЛ* Н “X™ ^»«« »*** •»“*«•« •“» ч ‘ с - “ ка конкуренција. И дскле Су! саш-с^алсаг. с~Ј 6 Л .“‘"Ј... *ој /е Ј« недељом «9-11 час. пое подне. ,-1 .. « ли | с ) да Може дзбоо да се имже и да , „ Фузионашка мудрост :
нису могли у блнжој будућно- ове економске угрожене ситпо- предузимач, ^ајУсамжШал^', а може добро °' х се ауже а да сти ни помишљати. ,Г1а ипак су ^уржоаске масе чиниле главну дногласч-: н.ључениз страчкезд^ 0 ^Преенство ичају она ксји су по ојску радккалне партије, дотле Пг ? !! у ао кпн; :џ.ик и. ши.<-\ ццркусииа скакали у мреже или иателигенција седамдесетих ‘ ‘ ->вреди> начела и арограм^ КОЈи С]> била неколако гздина оџгсрпић^ б'амокпа'Л •;/>. . .
и једнп и други били принуђени да своје јав.чо држање по-
дамократ _ ’ с ‘.иају сад само два. пуша за до-
десе према Ј|)ррмама"Шрламен- година могла у њој наћп одзнтгЈМ-оГа режима и да се у' Ж; ;ва_са својом проповеди спшо- ла^каТлкњ"и.% ^скакати ;4ј агитацији спуштају оним ма-'>?урж'63€К.Д[ а социјализма. Чи- _ . „„__
ШТО С! СН51В
сама коЈе су до Јуче презирали. ј шћење од сбцНЈааизма ишло^е У улози »династичке лојално-! напоредо са цргов.љ-ђЈШЈКм у сти“ и „чврсте. руке“ лпберал- партији имућнијебуржоазије над не газдаше и напредњачке по- ј ситнобуржоаском масом. Социтомке полицискога апсолутизма јалистичка струја оеамдесетих одменила је радикална буржоа- година, чији је главпа' представ зија у толико успешније штојник био Мита Ценаћ. имала је је то могла чинити ;.е ча ра-'да издржи уаорну борбу прочј/, круне већ сзога угледа у :;»в рс кцлје у дожав: л опорнЗСрду. А са својим „де :окра- туниз ти:Шом“ ози стари реакциопарн ј мохикаиар
Чс §орна ^орба
Партнскиул секцијама и ј ше Г1арти\е за окр^ ј*РУшева«- ■гдаплиматске г синдикадним секретаридеа!ку утврђени су : \ ■,. ,ши " а У Зеограду. Душан Поповић, новИнар \ |љу Л ских Ј ж° ■ 1оЈнвоју се друговл да неи- Стоја« Мчлошевкћ, ксменор \ондродв зостав .о дођу 'лз зфдацчну с а- зачка радник >г 4 " ■ ма у паргији, а последњч Д^кцу с.° учралом центоалне ор- г санац Д р Драгшп?. Ста ганиз^- учЈС р*-»ја ..е се одржатг, радник
Фузионзши се непрееттно хвале како Срб.чја '- ма њ, ма да захвали што постоц:. Те сре. -.ла и «јач фин нсије, т подиглр. \? п те подиглн жес;“' зви-гк иидусгр |и ваздан такви Мн смо Ее' л цео свет зн,! фуз иоаа ижој ' 1 уј. ?7г1Г С
тешко могу проклпсати, јср „.с-! ноЈевић, гјбгде потпуна неурпе -'У Д° м /> лана: у 7 сати у вече. Магопђа дачас тешко може к'з ха да зпснизгњем Партије Рлдл Д- ?евни Р«-'Д : аргн«изација издржати. конкуренцију са корупцијом коју владајућа партија развнја с;> вл'ао?ти и средствима власти, притнском, тргевином са држлвцом службом, раздавањем нароЛних добара, поткупљивањем државним средствима. Па ипак су била погречјна предсказивања о неминовној пропасти ових п.артија. Та прори
свсррка су с.:ожен« , ( њ;;ма још ,ч §ог:'? пкСи.
спасе социјалистичке традицнЈе радикализма, повлачи се из полмтике и одаје поезији. Дсжле је радикалњ: лпртпја војевала за опигте цнљеве уставностн и парламентарности, скономски . угрожене народне масе .су остале уз њу. Што је та
Бишчо Сав 'л^,*абаџија мо се.з#држ јг.» ш»мо н Алелса Бабовић, земљоделаи 3: '\ љ / г »Самоуправине оорне ггитиције и падиошење! Вледимир Санлић, челар. Ј 0 ,' •—т . 1 I роД^лс.Л|Ц.Ц. -.Ја V'* ПотреО г ' Је нрисуство квшификовашг |иосле 29 маја ‘,кзоу>---. сних другоиа. ' .—М. М'ужа, професор јство незкчн,. ујикд чз Ам Улрава централне органпз.тције. ЖИВКС Тспг.ЛОЗић. пдвОКпТ. М1 .Упр«ва ‘ С.‘ брзкк пр ска олада поПрааала Какдидати за округ бео- Кандидат у Шапцу сташе ;• земљп. ‘пре:- 29* градо.ш За иосланичког кандидаша !-\‘”. кч ^' с 0 л . ... ! оалс Иг 3г1 за послакичке каноидате на- наше /Јарти/е у Шапцу утвр-\ Шта онда
V \Ј\.10Ј 1С V О ГО Ш . „ , • П ' п , - | " ЦЗ.С.е МУДрИ ф^. бооба ду-же тоајала падч- ,ие аа Р : - ги Г за округ беогрздски ђен }е оруг ВоЈа Пекозић. кафе- финаиснјерл? Мисли-п;, л , 1 у . . ^ Ј > у‘ ' утврђени су другови: ■■ џија. хтела извесги'какве великс калну партију јс цепао све ду- 7 /у Ј ^го / ^' ои - > ј • цања губе из. вида да ове пар |бљи јаз између буржоазије и Др Живко Топаловић, адвокат дборови у округу тије нису без\корена у народу.! ситнобуржоаских маса. Разви- Никола Зелкчкокчћ, столарски ском
Са економским развитком Ср бије, појавом индустрискога капитзла и модерне буржоазије одзвонило је, истина, мисији бирократије и сеоских газда. Али ови елементи умели су ићи за економским развитком, и либералне газдашке куће и напредњачке бирократске породице постале су данас врло видним представницима капитализма. Ту каријеру они су правили у толико брже што су дуже били на власти. Преко власти они су успевали да и под личним режимом привуку себи појединце из редова буржоазије, који су се из уских личних интереса одваЈали од сво/е класе ц њене политичке идеале жртво вали својим личним користима. Благодарећи таквом социјалном саставу ове партије су успеле не само да се одрже већ и да се лако и брзо прилагоде новим политичкцм приликама. А сродност тога састава код свих наших буржоаских партија учинила: је да између њих нестане великих и јасних начелних разлика. Њих дели више прошлост и успомена него садашњост и стварност, што у ствари одређује данас прави карактер партиске борбе у Србији. *) Члаиак друга Туиовића из Борбе од 1. јула,
јање капиталистичке привреде Радник, а .) за С р ез Лесчовгчки; је водило гоме да се тај јаз све Бветозар Ђукић, опанчар д Јула V Печењевцима и Бревише дуби и да суиротносг ин- Радован С^иљкић, земљодглаџ стоеџу; 13 Јула у ЈЈесковцу; 20 тереса између света који је ста- Радивоје Спгсеновић, згмљо- Јулз у Турековцу, Винарцима Ј ао на Д ва супротна пола „на ј делац и Јашулом; 27 Јула у Лесковродне“ радикалне партије буде земљоделац » Манојлоецима. све већа. Ако је та супротност ■* * \ о неко време премошћавана оп- квалификовани : ■) за с Р ез Власлтнначки. штим политичким цњљевима ра- ! Аца Павловаћ, адвокат ј ® Ју ла У Црној Трави; 13 дикалне борбе, у последње вре-^ Живота /Лилојксзнћ, суплент. ^ У ла У Власотинцу и 20 Јулп ме те супротне елементе могао У Власини .• је одржати у партиској целини 5\андидати за округ по?ка- в ) за С р ез Јабланички: само груб притисак реакције и реваЧки ' 6 Ј ула у Лебане; 13 Јула у личнога режима. И та послед- посЛаничке кандидате [Јридворници и 27 Јула у Коња веза је пре<инута доласком наше ПартИЈе у округу пвжа- са нчићу. радикалне партије на власт. Про- рсвачкам утврђени су другови : тест разочаране ситне буржоа- Триша Кацлеровић, адвокат^ Димитрије Туцовић, новикар
зиЈе против „издајства' радикалне партије избацује на политичку позорницу самосталне радикале, једну политичку групу која уноси у јавни живот све јалове методе посрнуле, раздрузгане и немоћне ситне буржоазије која се упиње да спасе свој немогући социјални положај. Са лозинком снасавања демократије она је наступала кораком који је одговарао нестрпљивости ситне буржоазије, борила се у ставу који је израз непоуздања ситне буржоазије и показала резултате који су равни стварној економској и социјалној снази ситне буржоазије. Осуђена на немоћ, она је данас готова на свани ком-
Цветко Павловић, економ Владимкр С Павловић,..Шджал; Никола Благојевић, зидар Милан Решењар, рудар Живота Срејић, бра&ар Илија Јанковић, абаџија Светолнк Аћимовић, земљоделац. Живадин Павловић, земљоделац Гвоздеи Ђорђевић, зидар Ђорђе Марковић, опанчар квалификовани: Д-р Милутин Живковић, лекар ^ М. Мужа, професор.
г^ за срез пчињски: 12 и 26 Јула у Врањи и 20 Јула у Врањској Бањи. ' д.) за срез Масурички: . 18 Јула у Сурдулици. Изборне брошуре Позивају се организације и другови да одмах набаве већу количину и журно растуре ове изборне брошуре: 1. Наша прва реч 2. Порези 3. Закон о радњаиа и његови противници 4. Сељак и његов спас
5. Нећемо ратове. Свима је овим брошурама цена Кандидати за окр. круше- 5 пара. Рабат је 30 од сто. За ратне гкртве Ову к;љигу треба организа-
ваЧки За посланичке кандидате на - 1
дне реформе које бл удвс или утростручиле државне I Или да се латила шгедње, нребри.сала или бар смзњи.-., ке на непродуктивне устана’ би још тако штј чинио! Ф ши су много бржи; оки су да закључе зајам! „Дз. би о ла то зло, радикална владс Самоуправа, нрво је помис: једач велики зајам у Фђан: А к?д француски банкарл и ли да дају новац тгко не дужни/у, кад су прзо зг. консолидовањг државних фин знате ли шта је онда чинил заонашка втада? Да нисте с на својој кожи зацело бистс слил .1 да је, бар тад?, прис оном што је још пре зајма тј чинити : привредним реформ, штедњи. Не, рздцкали су на ». удзрили нов камет, завели при,. ; од 40 сд сто. „Тгда је, вели „Самоуправз,” радикална влзда ванре днин прирезом државним од 40 од сто успела дл зрата равкотежу у државном, буџету и да на тај начин оспособи земљу за закључивање повољних зајмова за потребне инвестиције државне и . То су вам, дакле, фузионашке методе да се васпостава буџетска равнотежа. Прво тражи зајам, па ако ти га не даду, а ти повећај порез. А што и у једном и у другом .случају Нуца по аародким леђима, што то није ништа ново и паметно, што таква политика значи упропашћивање народз, испрлљивање његове финансиске моћи, о томе мудри фузионашки државници не воде ни мало рачуна. Само, да их подсетимо, то је била фуинансиска политика и француског краља Луја XVI. Његов прадеда Луј XIV својнм ратовимз, а он и његов претхоаник сзојс .,1 респикућском политиком и