Радничке новине

«у рају да н адг. 1 и 15 сати дневно, гао омести, поред свих н^сиља и бе..отежу. би о чему је већ раније писано. Наве- закоња, већ је шта више успео да ../) XVI није слушзо шћемо једзн очити пример неправде. нам својим држањем придо&ије нофинансија који је Милош Илић, мзневрнста у Раљи, ве присталице међу сељациЛЗ, јер _,е. .чу него оног који ј отпуштен је из службе ни за шта. су сви били на нашој страни. Иони о нове порезе. Али је и Он има двоје ситне деце. Садз чу- су растурали наше летеће лиСТиће гз за то извео на ешафот јемо како се спремз још већи атак док су другови изасланици парти : / ' му главу. Бсјимо се да на радничко ссобље: да се испреме терали тамо амо и саслушзвали. Збор ес . .дикалној влади 1 августа; шта, разјури, а нарочито они, на је властима био пријављен. гешто слично не деси, да је срлсчи које којекакве „Гачуле* баце око 1. јула су друг Ј. Ранчић и М. народ не осуди на смрт! јзбогтога што не мисле радикалски. Славковић одржали такође добар Ми и они Ми У лажем0 најенергичнији про збор у Расници са 40— 50 слушала’ тест због оваквог поступања према ца за чије трајање наиђоше 5—6 Шабац железкичарима и траЖимо да се са згитатора за блок, посадивши се Буржоаске су се партије нашле овом хајком једном престане. А же- одмах у супротном ћошку кафане

Укидаке породице

овога пута на једном истом изборном земљишту. Ни једна од њих не чзлази пред народ са својим про рамом и изборном паролом, да би

лезничари ће се умети на дан избора да одуже овим својим „прија тељима“.

| и отпочеше са полићима. Али гшред свег њиховог провоцирања збор ј је циљ постигао, говори су праћс

сфера гуши, немилосрдан машински точак или нож сакати и мрви. Деца _ п _ , која су од ране младостн осуђена Осврт на „Српску Заставу* на фабрички рад бивају или боггљи Још једну тежу и још опаснију и ли дегенерици! оптужбу против социјалиста днже * * * Заставин сарадник Љ. Они не само Као што се види породицу уништо хоће да укину „начело сопстве- [ штава капитализам а не социјализам.

ности имовине*, темељ на коме по шва данашњи друштвени порецак I го хоће да укину породицу. Они,

Он гура жену ц децу у фабрике и радионице и излаже их бездушној експлоатацији. С !цијализам се, на-

Сзмо тако продужите. господо ни пуним одобравањем и сељацису

е на тај начин сазнгло ко су оне фузионаши па ћете далеко дотерати! се пркосећи добацивали гласоло^ци

шта управо оне траже и хоће од |рода. А да би једна партија иоојала, њој је, на првом месту, по ебно да има сзој програм, да канзроду шта мисли урадити за литу његових интереса. па да нзрод да своје поверење. '.еђутим, наше буржоаске партије излазе пред бираче са својим рамима и изборним паролама х и немају. Њихова једина из-

КаАУђер против соци јадиста Пирот. То није никакво чудо. Кзлуђери и свештеници, који себе лредстављају слугзма и заступницнма Христовкм на земљи, одавно су у ствари ирестали бити заступници Христовога учењз и пссгали највећи

.. ..— ,ј. -- ј « — противници његови. Чудо би било иарола овнх избора као и до / би данашње - е ј( ристове би _ њих Је.те лаж, клевета и о ле присталице СО ц ИЈалИ змз, биле _ , присталице љубави, братстза и је'У се Р азни па Р' гкски шт Р е днакост.Ј међу људима, а није ни•* шпекуланти размилели по I мкв0 цуд0 К Ј / Д против тог Ј а . - ‘У и ’ Р аз У ме се - 1де год С У Тако је и калуђер манастира Свестали свуда су клеветал.н нашу пар- тога ^црђд ( окр у Г пиротски) дошао ти)у и њене истгкнутије личности., сел0 Те Ј мс ^ 7 де с н наши ' Друг0 . У ,оме логледу не зна се ко,и су ви ^ или заказалИ абор, и пекушао гори: да ли лзжне демокра^е сами да ИзазС0 е неред. Он је иајпогодни сталци и радикзли, или пак витези јим речима гр н ио СО ц„ јал ^с Т е, ‘назиса Горачића и Краљевице, лиоеоали ва ју^ и их не радницима. И то нама, гјоппопи-отш к зпа1/трпигги!/Р папа 1 који по цео дан рздимо и мучимо

и капредњаци. Карактеристике рада напоменућемо само како су ргдикали вршили агитацију прогиву нас у округу. Г. Дража Петрог.ић, адвокат, назван шабачки Пашић, у дручтву са овдашњим зелензшем М. ' тем, зашао је по срезу поцер '"Кб пписта ,ге и гласаче ■«ћ/ радикалну је реч т. ј. изта, што су гобуду гласали Јндидата мора 9 дцнарл пар\ ачо је ;Л а **\'1 се ,ману и

се, говори овај црноризнчки дембел који ништа не ргди! Ми смо му достојно одговорили и казали да ће и у овоме селу социјализам ускоро завладати, као што је почео да завлађује и по другим местима.

ма да ће сви гласати за соци/але а да им више неће помоћи ни полићи ни паклићи. Сеоски свет тражи непр-стано да им се одржавају соц^ЈОлисшички зборови а наше лис&лће траже са ј извесном жудњом и претњом целој 1 буржоазији. По жељи сељака још тамо је решен-> да се одржи у суседном селу Јарје чифлик 9. јула збор. Ј. Ја мислим вршну!.... Ономад мЈ, лође један сељак из нашег среза, и онако поо њински ј просто рапоргира: „Стање исправно! Приновили се осам њих сбећали су ј тра да ће доти Мирко Перин, и Павле Маркав, и почети их рсђа читаво туце нових који су му да ли реч. — ОдржзлИ смо збор и разлали | смо оие ли- кс . што сте ги тражили, Е, брате, морам : ЈИ признати, да ги народ т , ажи . Оће вала све КО д Ј?ас па то ти ]е! — А колико мкслиЈ 1 ’ ДРУ же . Д а ј мо имати од прили!' е 1Ј ’ а соЕа? ^ли ће мо моћи да исте г ам0 т Р иес

чи

Одр?кани зборози у с ЈК р у_ гу ПИрОТСКОД! И ако је ових дана бклу тешко наћи сав сеоски свет у с;. он раштркан збо г

дана \ цала

и ако с'’

не

■>

лима, и псљских «еоске породг.це

-атску Ј •нциј н

ИЧК11 . 'л је, узгред едва успео да б; де ноа округ нодрински и н платио 7 акова пиез. буржоаске партије слу еетама и опијањем, дортија улази у ову изкао и у све досадашње, са истинсм по среди, пе народ умети дз провори истину а ко лаж. на железничаре јо железничко особље и из железници стављено конз, јер је дирекција срп кавчих желсзница постала збика одакле излећу хијене, ште своје жртве. им је што ово робље ради 12 гроша наднкце, него га ганирају, изгоне напоље, те-

_ ^љавањем из ве коли*< 0 к0 цала -ши соиијалистички агитатори р.нитУ’. лВ стУ се -> е задовсљзвајући одзив, ипак био'наши збсрови врло добрс иосеV" - УЈУ и социјалистичке речи врло рЈДО слуша 1 ' 7 "п?”једруг М.Слав ковић у:> ржи читав низ зблрОВа _ фа _ жничком. 22. јуна одржа је збор у В. Јовановцу на који се заостали сеоски свет, чим је заказан сакупио толи« ко дз је било око 30 одушсвљеиих слушалаца који су, уз пуно одобрзвање, гутали су социјзлистичке речи. Истога дана је друг Ђ. Тошић држао збор у Крупцу на коме је поред свих локалких незгода и махинација председника општине било око 140 слушалаца. На великом јавном збору који је требао држати друг М. Славковић и друг Зарије у Ћуштици на коме 6и било окупљено под социјалистичкој застази на 800 слушалаци, где би се захорили громки п.ротести напаћеног сеоског света, да не беше полициског бедника Сгака пиеара, који главни циљ другсвима није мо

до четерес. ^ — Шта?! разрогачи ти он мене, осмехнусе онако ђаволски, ““ развеза: Ако је само толико, онди ич и да не глгсамо. — Па колико ти мислиш, друже, ;улитам га ја. — Ја ја мислим —: вршну ! рече ми, пребаци гуњ на леђа, к је. д 2 н стиска) руке и искрени поглед земље ’ који је долазио од срца требали су да ме увере у оно што мисли народ у поп Минићеву губгрнију. Столе.

Изборна зрнца из Додриња На жслсзнгчној станици искупило сесвата више него обично. Већину од тоаа света сачињавали су сељаци из Мачвс. И. разуме се, говор се водио око тога, која ће паргијв добити у овоме округу највећи број посланика. Сваки је заступао глелиште да ће његоза паргија добиги највећи рој посланика. Чак је такву изјаву дао и, ваљда један једини у овоие округу, присталица конзерватнвне странке. Али им, међутим, у тај мрх приђе јелан сељак, са исцепаним гуњом и чакширама, и рече: „Сопијали ће ових избора у нашем округу најбоље проћи; народ је листом уз њих.“ Тек ће му јеДан од оних првих, иначе либералски кандидат, више цинички рећи: Шалиш се ти, пријатељу. Ако социјали добију у нашем округу једнога посланика, ја ево, изјављујем да ћу га на својим леђима одне ти у Београд! — Добро, — рече онај са исцспаним гуњом и чакширама — кад сам велиш, да ћеш једнога однеги на леђима у Београд, онда шта ће мо да радимо са оним другим, ко ће њега однети у Београо?!...

д сле, хоће не само да лише чове-! против, бори против сваке експло ке ироизвода његовог рада него да атације, против експлоагације жене мЈПОдузму и породично гнездо које! и детета пре свега. И у данашњем јоДтгби свко, да га лише породице ! друштву он тражи ограничење рад5 којој налази утеху. морални осло- ног времена за жену и деге, забрану иац,срећу ! ноћног рада, забрану рада деци исСамо, кад се већ ова оптужба чу под 14 године. А борећи се за узла у Српској Застави, ми бисмо у- днззње ргдничког положаја, краће пнтали господу националце ко ру-;радно време, већу надницу, аовољши породице лесковачких пролете- није успове рада, он највише доприра: да ли тамошњи социјалисги или носи бољем и сношљлвијем порофабраканти Теокаревић и Илић? За дичном животу. цело да њихс-ви радници немају по- Еле?а, и овде наши противници родице као они, да љих кад дођу ј прикривају свој злочин и приписују кући не дочекује спремљен ручак, 1 га нама! с-бучена жена, весела и задовољна деца. И жена и деца, као и он, морају у »» на рад, г место задовољства и среће Л.Л. Е\ОНГ|?/С коју би радник имао глс-дајући сво- г . ЈГ од № а 5 [|1Е ДЕМократце машине осакаћеног малишана или Наша братска бугарска социјалсзоју ћерчицу сасушену, испијену | демократска партија ( тесна ) одржаи исцрпену дугим радом и недовољ- ла је у прошлу недељу, понедељак ном исхраном. А тога, наравно, не и уторзк свој двадесети конгрес, би било кад он не би био прин)ђен који је Огкрио пораст и ј^чање пзрда њих, због мале наднице, шаље | тије у /нрксс свим ратним догађана цад. • јима. И ахо је партиЈа за време рата И као што је код нас у Лесковцу била вустављена у своме раду, и другим нндустриским местима, у и зко је маса чланрва било отефзбрички развијеној Европи је то 1 рано у раг, ипак је братскг бугаропшта појава. И тамо, као и код нас, ска паргија улагала >век, кад год нису социјалисти ти који руше и ј је погреба изискивала, свој глас проукидају породицу него капитализам.' тиз полигике бугарских вла.да и еКапнтализам, као што смо јуче нергично настојавала пред савезниписал.ч, врши концентрацију капи чки рзт да се рат отклони и да се тала. Он руииише ситне занатлије нзбегне злокобна кланица. и сељаке, претвара их у пролетере, И овај конгрес, који долази поприморава да живе од цада својкхјсле ратз, сгоји под тнм ратаим руку. Тиме капигализам гомила на утисци.м*'и као најважнију тему има пијаци рада сувишну радку снаЈу, ; рсуф*ерат друга Кабакчиева „ Балк"нствара конкуренцију мрх^Хгмилжки рат, нацчоналча полчтика бу, ра _лницима, у могућ^“ сШ )е да до ђе жоазиЈе и Соци/ална ДемократиЈа.* до ј^тиније.чргг-не снаге. Радник Резолуцијз коју је по овоме рефевише ниЈе у стању да зарада ко ; рату друг Кабакчиев предложио конлико му ]е за издржање породице ј гресу примљена јс једногласно. Редовољно, он мора да шиље на радјзолуција енергично тражи савез бали своју жену. Шта вкше кад на канских народа и потврђује сгару место обичних алата ксји траже I истину коју балкански социјалисти вичног, изученог радника, дође ма- 1 већ толико година износе и докашина, жена радник потискује чо- зују: да без федерације балканских века радника\ Она се задовољава народа у балканској републици не машом надницом, она дзје мање от- може бити слободе и налретка Б" пора, ока је иогоднији предмет за кану. & експлоатацију. На тај начин и жена Поред те резолуције, конгресг је са своје стране снижава радникову донео резолуције о „ Раду у оишзараду, тако да чесго ни рад обоје Шинама и окрузима * и о „ Поскуп супружника није довољан за издр- љивању живота.“ РезолуциЈа о раду

жање породице. И онда се и деца приносе на жртву раду; мала, неја ка, слаба она конкуришу својим ро дитељима и обарају њихову надницу. Чак и где није овај последњи случај, где раде само муж и жена, па је породица разрушена. Човека

у општинама и окрузима има нарочите вредности, јер се њоме иде на то да се онемогући увлачење несоцијалистичких елемената и осигура што услешнија соцкјалисгичка акција у округу и општини. Ми смо нарочито истакли ове дзе

више не очекује ручак и вечера. ' резолуције, зато што по својој важч»ста и распремљена соба, топла по ! иости то заслужују, а сад ћемо се стеља, Деца су остављена себи, њихо вратити на извештаЈ из кога ћемо

во васпитање остављено је улици, гвихова нега и здравље случају. А где већ и она раде, опа се потпуно онеспособљавају ае само за породичан живот, него за живог уопште. Прекомеран рад слама, напрезаше пр .1 раду исцрпљује, нездрава агмо

извадити неколико подгтака о сгању и раду наше братске партије. Партија дзнас има 123 организа ци/е. 63 варошке и 20 сеоских, са 3.675 редовних чланова, 2531 у варошким н 1008 чланова у сеоским организацијама. Пада у очи срззмер-

Ф Е Љ Т О Н

МН VII! ЈБуди од карактера јесу савест народа коме припадају. ( Емерсон) ,и се разумела дела Горкога, г услов познати му живот основним потезима. Јер у ње се делима црта већином оно је сам доживео или видео. Код а ега нема грађе нз историје, нити погледа у област машташа, шта ви ше нигде се не псње до кругова најкултурнијих. То је за странца читаоца сасвим нов свет, тако нов да је због њега тешко донети та чан суд о Горком и отомекзкоизноси стварност: јер пре него што се говори о сличнссти неке слике ваља познавати оригинал. Стога ћемоиовде задржати на његовојмладо сти, о којој он причау својој Ауто биографији. * Горки се управо зово Алексјеј Максимовић — Пјешков, родио се 14. марта 1868. или 1869. год, у Нижњем Новгороду. Он сам не зна тачно годину свога рођења, а вели да то

•Пигцу ових редова био је циљ дз Vкратко нрикаше читаоиима фигуру великог пролетерског песника. Колико је успео пресучић* сами читаоци.

и не значм много Отац му је био тапацирер, а дада „молер*. По обичзју, који влада у Русији, Горког још сазим малог уписаше у еснаф, и то у молерски еснаф. Рано је о стао сироче — без оца и мзјке. После њихове смрти, када му је било девет година, дадсше га на занат неком обућару. За то време било је излишно да још иушчо лу иде: деда га је научио да чита псалтир. Дуго се није задржао код обућара, Од њега је отишао једном иконописцу. Са овим се „није могао сложи ти“ и ступи као судопера на један брод на Волги. Пред њим су се шириле огромне, простране степе у ј долини Волге и заносио га је шум ! таласа који су запљускивали бококе брода. Кувар н« броду, Смури, пробуди му укус за читањем којеје страшно мрзео. V слободним тренутцима, у каквом куту на крову брода читали зу заједно „Житија Светаца* и Гогољв. Поред Гогсља његов дух се занимао и дрљањем неких колпортерских писаца. То читаше пробуди у њему неодољиву жудњу за знањем и науком. И не мислећи на то чиме ће се за време сгудирања хранити и одевати, он оде у Ка&ан да тамо у чн. Али, авај! Његове се наде расплинуше врло брзо као мехур. У својој „Аутобиографији* вели сам Горки: „Када сам напунио петнаесту годЛлу, убузе ме силна жудња да се шцрлујем. Ја одох у Казан,

верујући тврдо да се тамо бесплатно школују они, који су зиања жудни. Али, на жалост тако није било.... И он моргде да ступи уједну посластичарску пекарницу, да би за три рубље месечно одржавао свој голи живот. Овај тешки посао напусти Горки брзо. На обали, у пристаништу жнвео је од разног посла, као тестераш, носач и томе слично. Али поред све воље и напрезања не беше изгледа на боље. И он је све више пропадао. У двадесетој годи ни очајање пређе све границе и он сјури себе куршум у главу... Лекар му га је извадио. Потом је постао пиљар и читао је, као и досад, жудно књижевна и научна дела, Али ни ово занимање није његовом живом духу ништа пружило: он оде у Царицин где је радио по фабрикама за прераду гвожћа. Због регрутације вратио се у Нижњи Новгород, где га не хтедоше примити у војску због оне ране при покушају самоубиства. После овога продавао је квас*, и ишао са својим буренцетом кроз радничке улице и на пијаце и то чио сваком који би то захтевао. Пуки случај одвеб га је адвокаду Ланину, пријатељу књижевности. Ланин је увидео његов велики дар и спријатељи се с њим. — Али Горки ни код њега није дуго остао. Почео * Руско пиће слично бози.

је да лута и живео је већ одавна као први бекрија. Скитао је и тако прошао мно:е пределе огромке Русије, задржавајући се понегде мало дуже: био је чобанин, пеаач, рад ник у рудницима — како је где могао. Тако је он већином све своје приповетке доживео. Да пише, нагнао га је један пропали сгуденг, кога он црта под именом Александра Калушног. У Тифлису је 1893. године у ли сту „Кавказ* изашла његова прича „Макар Чудра.* Ту, у Тифлису живео је Горки као надничар, пишући своје огледе. Дуго није ни овде на југу остао. Врати се у Нижњи Нов город где је животарио од сарадње на листовима. Али ова сарадња от вори му пут: Корољенко се заинтересује за њега и уведе га у тако звану књижевност. И сад наступи оно што би радови Горког теже постигли: заузимањем једног Карољенка Горког почеше тражити и читати. На жалост, то и јесте пут свакога пксца: тек један ауторитет даје и савременику ауторитет. Чуд новатом херојском причом „Челкаш* Корољенко у своме листу „Руско Благо* Засновао славу Максима Гор ког. Слава, збиља, не беше мала. У њој не узеше удела само књижев ни кругови: Горки је за час продрео у најшире слојеве. За неколико година четири књиге његових при поведака продаване су у стотине хиљада примерака. Он сам вели да је имао четири

утитеља: Садурија, кувара на бцоду са Волге, адвоката Ланина, студента — скитнацу Александра Калушног и Владимира Корољенка. * Горки добро описује и завирује у душу: није везан ни за идеју, ни за форму. Од великих руских писаца, којс Европа зна, старији су полазали од неке идеје, особито Гогољ, потом Тургењев, Гончаров, Достојевски, у старосги и Толсгој. Изузев Тургењгва’ који је био западњачки васпитан и на кога је дејстовао Густав Флобер, сви су остали се сгарали да се увале у свој' предмет. Али су и грешили: у романима Достојевског и Толсоја унето је много материЈала, чесго и непотребног, који квари целину. Овај се недостастатак опажа и код Горког, нарочито онде где износи нешто велико, као, на пример, у роману »Тома Гордјејев*. Он се ту лако губи и интересовања за главну особу често нема. Али је то његов први роман, прва ствар тако великог обима. Даа његова романа нарочито се истичу. То су: „Мати* и његово ново дело „Књижевник.* — Наставнће се—

Доугзвн. чнтајтв ж