Радничке новине
БРОЈ 191.
НИШ, ЧЕТВРТАК 13. НОВК.
.ИНЕ.
ГОД. XIV.
Рукогтпси се н?враНајт • рој 5 пчф :1
Д >11
Радничкс Новине ОРГЛН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
УРЕДНИШТВО
ДДМ!'!КНСТГ , ЛЦ!!Ч палаз ;: ск у 1 лта:/плр;;Јн »Г У Т Е Н Б Е I 1 Г
II.
У разним немачким заводима скоиценгрисано је улога око 30 милијарди марака. Али за
ШИ1 ла 0ТВ0 Р И држави. колосални кредиг ј за војне потребе. Колосалне резсрвеј злата, које је она сакупила у суми! више од 4 милијарде франака (це-1 1! °н°дом Туцовићеве поТивиаБ локупна метална резерва нзноси 4,7; кредитним милијарди фр.), служи у истр време. 0 д друга Драгише Лапчевића, и као резервнп војни фоидови. Фран-ј «оји живн у Скопљу, добили смо
цуска Б*ика у случајг иужЈе може
време иаиике увек може бити узе- један део овога фопд* д« употреби то из баиака рецимо једна петина за државие и војпе циљеве. Стога тих улога. Сем тог« пширни ковац, у фр«ццуској и пуштен у с«обраћај у в«ома великој количини, врло се ииско цени тим пре што је у Немачкој за последње време бплд оштампан* колосалиа количина банака са малом сумом Услед свега овога појављује се аа Немачку природпа опасност да шезин креднтпн систем неће моћн па крају крајева издржатп. Може се очекивати банкрш^тво крупних банака,
ием* специЈплиог војвог фоида. Али зл*т*и фонд може и у другим држав«ма да послужи као резервоар за државие и војне потребе у случају опасиости. Уопшге се мор* рећи д* је новчаии ситуацг.ј* мпого повол,ппја за Тројив Споразум иего ли за Двојни Савез — Немачку п Аустрију. Златни фонд којп је у почетку рата стајао иа расположењу овкм трг.ма
које се сгг -о као благајннци кру-; др Ж * ва ц* (Фр.аицуској, Екглеској и пне капиталистпчке привреде, * ова ј р уси ј н у пзносио је око 9 1 /, мили- . , , катастрофа може ослабити па и са- ; арди ф рана1са1 8 т0 је 2,3 пуга внше мога Ј а ' А да 11 Н{ говорлм шта свим задржати развнтак целокупног цд ф ондз др у ГИ1 дпеју држав* (Нс-' та СМ Р Т значи за наш покрст :
јутрос ово писмо, којс у мало речи алн сасвим јасно, оцртава значај п велнчииу иашег Димштрмја : „Всап о потбнји нашсг Јадног ДимиР2ријл потпуно мс је утукла. Нсстанак њсгос јс безмеран удар за свс њсгоес КркЈашеле и другове; за менс, који сам га волсо и који је с њи.ме најдраже пословс моги жевота радио пуних 12 година, бол јс нсизгллдив : граната је несамо уништила живот Дпмитрија Туцовића, еећ и мсни разорила срце: дугогодишњи заЈсднички рад у мојс јс срцс усадио Туцу као дес
вао дрва нз државмих шума по ценн од 0,10 днн. кубни метар и опет на вересију. Све се то њега данас нншта не тиче; оп као и сваки другн београдски трговац вели: „трак паре трак дрва.“ Али ми се не обраћамо г. Велизару, ми се обраћамо влади и Народвој Скупштнни са захтевом: да се БеоградскоЈ Општини тражеиа дрва што пре уступе к то н« на верескју него бесплатно. Уз то ми очекујемо д« ће владаа наћи начнпа к да се драа до Београда нренесу. Јер је дап«с ирепос дрва до Београда мсто толкко важпо питање колико и само беспл«тно устунање дрва. Па а*р баш влада јвднако не говорк к*ко с*д пкје време за партиска разр*чун*вањ»?... БЦАГОСТАЦ)Е У НИШУ
задржатп развит привредног организмл.
Не мох<е се до данас код нас ниједна вдрош похвалмти с* бог зна каквом здравом и по грађане корисном општинском политиком. Оио ако би гледалиЈн* онај фипи тон у коис нам оиако као полупокреШ : ј званнчио, преко Оиштинскнх Новииа, у
Неки финанснјскп теоретичари | Н мати ка уму д* Енглеска дрбпја од ј на наш ће се Лок Р ет пајеОршинф | оп ’ ШТИ иској п едлажу у оваким случајевима, да својих колонија недељпо око 10мн-ј одазвата У толико вишс трсоа ј г0 иисати ни:
меио .. м«-л*.мично промењена. Такав непотпуи мораториј/м спроведен је већ био у Италији од 28 Јула па до 28 Августа т. г., када су штедиомице, повчани заводи добили право да издају улагачима само 5°/ 0 њихове целокупне уложене суме. ПлаНања до 50 лира одмах су се у целинп вршила. Следећих 5°/ 0 банке су у Италији исплаћнвале од 2. до 17. Септембра т. г. У Француској општи мораторијум био је спроведен до 31. Августа и денозити у размери 250 фраиака исплаћивали су се, а више од ове суме само 5°/ 0 . У Шведској се нздавало дневно по 100 крунз на човека. А кад би се са свим престало са плаћањем и издавањем улога по бангсама, онда би се могла коначно пореметити производња и промет и појавити права екомомска ћштастрофа. Ово понајвише готово важм за Немачку, која
пда др /1 л* двсјј. • * V Ч ш ппеип скши* и*пе муспгип и увијеној форми поручује општинска упрамачке и Аустрнје). Ссм тог, треб* ј 1 з., и,., право да к.жемо, о овој нишкој политицн н не би смели миоти тој господи тамо наглаони све корисно учинити. по цеиу разфнних односа који ^ ‘ 1 I мал 1 С мспс диоссгИ И ДО Н030Г рЗТД дио и у коју јс нештедимице ула- јнзмеђу Нишлија и н>ихових гостнју (нагао сву енергију и Сву младост ! рочито Београђана), не л<ожемо допуститн своју. Тако ће се другови најбоље | а да не реагирамо иа овај немар Општиодужити успомени најбољсга дру- не нишке К0 Ј И из Д ана У Д ан изгледа
франака у злату.
ШШКН С0Ц1ЈДЛ1СТ1 ОПЛАКУЈУ ТУЦОВИЋА
Јутрос смо добили из Софије ове три депеше, које оплакују смрт нашег несрећиога Димитрија : Партија тесних
Драгиши Лапчевићу народном посланику
Ниш.
Стрсиина вест о Шрагичној смрпш милога и славнога ДимиШрија баци нас у дубоку Шугу. Изјављујвмо теба а свима српским друговима свој искрени бол због Шешкога губитка која је сраска и бугарски пролетариЈаШ, а међународни соцајалазам, претрпео у лицу драгога Туцовића. Борци падају, али борба за велико
је у главном индустријска земља, јер ослободилачко дело продужиће се до „звози фабричке есоапе а увози си- КомишеШ Парларовину и уз то 70% њезине трго- менјПар ну Групу вине саобраћа морским пуГем, који Кирков. могу покварити Енглеска и Фран-‘ цуска. Француски новчани снстем много је еластичнији и сталнији од -немачког. Француска Државна* Баика. јесте приватна установа, независна од државне благајне и увек је сачувала свој кредит и шта вжие и у таким моментима, кад је државни’ кр&дит био поколебан. У тћким опасним’ моментима Француска Банка билаје у стању да учини помоћ држави, као што је то било 1870 -71 г.г. Франпуска Банка има доста широко емисионо право, јер може по закону да пушти у саобраћај државних хартија, банака на 6,8 милијарди франака. По вакону од 22. Јула т. г. то јој је право још више проширено до 12 милијарди франака. Према томе Француска Банка је у могућностм
Синдикални покрет тесних У име организованога бугарског пролеШаријата изјављујемо своје најдубље сауксшће поводом погибије љубљенога и незаборављенога пролетерског вође и борца Туцовића. За бугарски Синдикални Савез Георгн Димнтров Партија широких ПарламенШарна група и централни комитет Уједињене Радничке Социјал демократске ПарШије изјављују дубоку жалост за незаменљивим губитком који постиже Српску СоциЈалну Демократију и радништво погибијом друга Туцовића у варварском рату. За Парламентарну Групу и Централни Комитет Саказов. АРШЛ
га свога. Још од сад требл да се почнете сабирати и припремати да се не распадне оно, на шта је Туца мислио и у тренутку кад га је граната разносила .“
Из београдеког живота Велизарева велнкодушност Г, Министар Народне Привреде, на захтев београдске општнне да јој из државних шума изволи дати бар 20 хиљада кубннх метара дрва које би онштина раздавала породицама сиромашних војних обвезпика и осталој сиротињи бесплатно, изволео је у путу своје милости решнги:
узима све шире и по грађанство опасније размере. Ових дана баш кад се дизентернја, тифус а нарочито шарлах развија у највећоЈ мери и кад би требало завести најстрожију саннтетску контролу, наше кншлије иродају млеко по скупе паре млеко које већ внше није ни чиста вода. Нечнстоћа која само обележава још турске вароши постојн у свима продавницама животиих намирннца, а што је главно кад се потужите па меродавиом месту онда вам веле: Па не морате узети млеко водено ако вам оно децм шкоди! — као што су одговорнли једној нашој другарици са троје деце. Поред масе прнмера који очито говоре како ће брзо Ниш постаги један расадннк разпих болештина и овај случај што оиштина толерира један скандал да власници кунатила, којих ни у редовним прнликама нема довољно, из дана у да се тражена количина дрва може усту- дап повећава ; у цеН е за купање, тако да нн ™ београдекој општини по цени од| С у оне у по јединим купатнлима са разА л "" г ' ним додацима којима се публика пљачка (те ва тас те за осветљење и т.д.) поста-
4.50 дпи. по куб. метру и за готов новац 1 и то франко шума Липоница. Заиста великодушан човек ! Г. Министра се изгледа нишга не тиче та ситница, што општина београдска нема новаца, што се она мора задуживати по 150.000 динара за давање оне штуре новчане помоћн сиротнњи и нсплату онштинских службеанка, шго општнна данас нема, тако рећн, никаква прихода, што дакле, ннје у могућностн да исплати 90.000 динара за 20.000 куб. метара дрва. Чак шта више, Г. Велизар не пристаје ни дл дрва даде на почек Општнни ! Г. Велизар Јанковлћ изгледа да не увиђа, да његово овако држање премабеоградској општини, не погађа Опшгинску Управу на чијем је челу противннк Велизареве партије, него погађа београдску сир^тцњу и децу оних од чијих оцева г. ° ‘чц очекује да га одрже на минис положају. Даље нзгледа, да желн сад у ратним временн:. *«ло. Он држпвне шуме чу* шо но добре цене и ; 4 се ништа нети^е фак и његови предход! I тликама прода-
ле два пута веће но у нормалним 1 при-| ликама. Сад кад је свет и иначе у немогућности држати се колико толикв чисто, а кад је баш потребио колико тЈлико одржазати чистоћу, сад општинб толерира једну ордниарну пљачку кф није слмо опасност за сиромашни св/г ради кога ми ове редке и иишемо, / к °ји је овом и слиЧном небригом меп/даиних одгурнут од сваке могућиост/дз себе и своје сачува*од разних боунтина, но ће то убрзо постаги општа /пасност о којој би ви трсбали бар у 1!/часу да поведете рачуна. Неће господо 0>ти нулсно да нам ви кроз Општинске поване у неку руку претнте. Водите /и ви и даље оваку бригу о грађансрУ и о својим дужностима, онда бу> те уверенн да ћете се свнх гостију а/Р 0 чито Београђана брзо отрести, али / вам онда препоручпли да се иричув/е од још несноснијег госта: тифуса 7других болести које су нам већ на прагЛ
1
!ДО