Радничке новине

П 0 СЈ 1 ЕДН>И ПОЗДРДВ $ — Своив др1гом Јчитељу Пнинтрмју Туцовнћу —

Највећа си, ал не и последња жртва, Учитељу смели: хиљаде су пале, Ал' рад чега саме нису знале, Бунтовна душо, ти си данас мртва: Највећа си, ал не последња жртва! Ти си нам био као драга мати: Невоља наша тебе увек гане, И кад из тела капља крви кане, Тад душа твоја као и ми пати: Ти си нам био као драга мати! И усред ове страховите буре Док хиљада костурница зјапи, Век пира моћних уз крваве капи Диже се на место Рада и Културе, И усред ове страховите буре, Дух твој преко ужаса сад гази Над брда тела и људских костију, И протест сади у срца нас свију; Док међу нас твоја мисо слази, Дух твој преко ужаса сад гази! Падају доле прегнућа столећа, Ниште се дела човечанства сада, Умиру срца борбена и млада, Сломљених груди, разбијених плећа, Докле падају прегнућа столећа!

I Пропишта грозно народ с Уз шкргут зуба и пако гр^зот. О, децу гладну ко ће да им хрш Та она сносе сав терет страхота! >• Пропишта грозно народ оковани! Чуј! то цвиле срца милиона, Што грезну с болом у рођеној крви, Уз рику топа што животе мрви ; Док се славе силници са трона, Чуј I то цвиле срца милиона I Мира и живота дух им само жуди, Док се блиста горе у тишини, У једној зрачној, блистлвој висини Идеал свију напаћених људи, Мира и живота дух им само жуди ! О, не верујем да те више пема, Учитељу драги, звездо милијуна, Што гпну сада уз прасак плотуна; О, не верујем да те више нема, У летаргији докле робље дрема. Не верујем: идеја није мртва ; Дигнуће се успавани сужни; Песма ти је поздрав што смо дужни, Велики борче, ти иајвећа жртва, Идеја наша није данас мртва ! Драг. М. Тодоровић.

Ф Е Љ Т О Н

У СКОПЉУ

9. новембар 1914. Скопљ* је оштро подељено на две половине: јевропску и азиску. У овој другој станујем и пратим живот браће Турака. А тај је живот толико једнолик, да се ни проучавети не може, бар не с неким особитим интересом. Цео живот мојих комшија је у религији и политици. Као и религија, тако им је и политика магловито фаталистична. Један Бог и један пророк његов, Мухамед, брину се о свему: човек има само резигнирано да прими свако добро и свако зло које му се одозго пошаље; он сам нема ни о че.му да сс брине нити је у стању изменити вишу вољу, чак је грех и покушати тако што. И у политици моје драге комшије не рачунају са стварношћу: и ту су они илузионисте и фаталисте. После хуријета многи су бегови појурили у федеративну демократску партију, која је проповедала уништење феудалне својине\ А сад, ових крупних историских догађаја, они с напрегнутом пажњом прате ратне операције, али с наивношћу која је својствена њиховом фатализму. О оним стварним чињеницама, које су изазвале светски крвави сукоб и које развијају догађаје, они не воде рачуна, не долазе им оне на ум. Сва им је политика прогкана осећајима и жељама. Кад ратне операције теку онако како они желе, сместа даду фесове да им се оперу и на калуп мећу, па пуни расположења готово поскакују кад иду, весело се здраве с познаницима н значајно их погледају, у својим кафанама се искупе преко обичаја много и иначе редовно ћутање замене живим разговорима — све у смнслу својих жеља! А кад операције узму супро-

тан правац, онда се погну главе, став се погури, нестане живоети, сваки се свакога склања... Те су промене за ова четнри месеца посведневне. И да не читам извештаје Прес-бироа, ја по мојим комшијама апсолутно тачно знам каква је сптуација на светском ратишту, много боље и много тачније него ли господа послапици у оној соби за пушење и разговоре у Официрском Дому у Нишу... Фаталистичко схватање света и друштва одазива се и на привреду мојих комшија: она је бедна и замрла код свију. До душе, има и изузетака: Ћазим ефендија, на пример, показује изврснога смисла за разборита и окретна трговца, способна не само да издржава коикурећцију, већ и да победе у њој односи! * , * * Не можече да верујете : колико се овамо води спекулација са новцем и како се ве'штачки ажија диже. Код вас тај посао раде нншки и београдски банкари и сарафи у заједници с банкарима и сарафима из Софије; овде то чине банке и сарафи овдашњи у споразуму са банкарима у Солуну. А то што они чине, прави је хајдуклук: брзо су покупили све злато, па му сад произвољно и самовољно одређују цену. Дабоме, они то чине не толико ради куповине и продаје злата, колико да, упоредо с повишењем ажије, поскупљују еспапе. А еспапи су иначе поскупели због рата од 40 до 100 %; сад свакн додаје још и 40 °/ 0 ажије! Тако се сиротиња безобзирно пљачка високим ценама, пљачка без стида и обзира... Па је тим капиталистичким лупежима мало што су злато извукли из саобраћаја; сад су затворили и ситаћ новац сребрни и никлени, с намером да убијају цену банкнотама, те да и на томе ћаре. Да размене једну десетицу, они наплаћују 0-20 и 0 40 дин. Али се, извесно, ни на томе неће задржати....

ПОСЛЕДЊИ чнс (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

Стање на нашем бојишту ^рагујевац, 12. новембра. У ток ) 10. новембра на положајима ш/понко од Рогачице водили су се \ојеви с омањим деловима непријапеља. На фронту ЈЈазареваи, — Мионица, на наигем севом крилу, у бојевима који су о овога дана водили, задржали сљ све наиге положаје и, мсстиСП НН им испадима наишх трупа, нацерали смо непри/атсља на повљчење у нереду. Овом приликом за^били смо доста непријатељских-хојпика. Југозападно од Лачревца било је неколико непријате. С ких напада, који су сви снажњ одбивени испадима наиПГХ труп%

На овој страни дан се завршио врло повољно за нас. Јужно од ушћа реке Марице у Пештан, једна јача непријатељска колона напала је наше положаје. Бој се водио целога дана без пресуднога резултата. Али, и на ово ј страни, ситуација је наших трупа повољна. По изгледу и по казивању аустријских заробљеника, који су нам ових дана на разним тачкама пали у руке, потврђује се да је аустријска војска јако занорена

и доста деморалисана. А <јски се војници предају, чим "*аже згодна прилика. Помирљивог ?? Париз, 11. I ~ки листови објављ\ ам-

пеште о конференцији коју су одржали мађарски политичари, у којима су били Апоњи, Карољи, Влашић и више министара. Исказујући жељу >а миром, Апоњи је додао, да ће Србија, која је толико пропатила, усаојити скромне услове, које би јој аустријска влада предложила, да би се дошло до мирног исхода. Ову вест објашњавају паником, која обузима Угарску. Португалија стаје на страну Тројног Споразума Лондон, 12. новембра. — Јавлају из Лисабона, да ]е Конгрес, пошто је саслушао говоре председника министарства сенаторима и посланицима, усвојио једнодушно законски пројекат, којпм се овлашћује влада, да се умсша у садашњи међународни сукоб у време и на начин како за сходно нађе, у сагласности са енглеским савезом. Указ о делимичној мобилизацији изаћи ће сутра или прекосутра. Французи о Балкану Париз, 11. новемера. — Цела фр*нцуцка штампа говори о балканским питањима. Пишои пише у „Птп Журналу": Будућност балканских народа је у васпостављању ранијег савеза, који би црпео неодољиву снагу у прилажењу Румуније, која би била ослобођена свих препрека, које јој је стварала аустријска дволичност. Пожелимо, да Јнађу у споразуму, основаном на њиховим узајамним правима и интсресима, уа узајамне концесаје, излаз из кризе, која их мучи и чије би разрешење могло да игра битну улогу у блиској судбини Европе. „Фигаро“ објављује чланак Габриела Аного-а, под насловом „Превентивни нреговори", у коме каже, поводом последњих говора бугарских политичара у Собрању : Бугари иду рђавим путем. Они би требало да размисле о речима кардинала Ришелна, да има људи који, оштрећи сувише врхове игала, ломе их. Затим додаје: Рат који се сада води, није дипломатска концепција, него неизбежна примена неодољивих историјских закона. Његов улог је познат: независност народа или њихово поробљавање. ГБегов предмет ће бити: успоставити Европу слободну илн Европу ропску. Савезне државе, које ратују, нису предузеле једна према другој иикакве мере опрезности, нису једна од друге захтевале никакве гарангију. ГБихови дипломати нису антиципирали догађаје, да пре битке регулишу резултате победе. Они су један другоме казали: Напред, па ћемо после видети. Мислите ли ви, да је могуће, да они застану сада усред битке да би поделили добит, коју нико неби могао предвидети. Верујете ли, да су они способни да ступе у преговоре, којима ће бити циљ, да се опљачкају заточници првога рата у корист мало поузданих људи, који се у своме држању још колебају. Закључак: Или за стару Европу или за нову; или за слободне народности, или противу њих; или за Турску, или нротиву ње. Изјасиите се прво ви, па ћемо после видети. Америка и Турска Беч, 11. новембра, — Рајтерова Агенција јавља из Вашингтона, да је секретар марине овластио команданте оклопњаче „Тенесе" и „Норд Каролине“ да евентуално интервенишу ради заштите интерееа Америчана у Турској. Амерички официри ће ипак имати да воде рачуна о тешкој ситуацији, коју је створио рат, и о жељи Сједињених Држава да се придржавају строгог неугралитета (Корес. Биро). Руси сузбијају Турке Петроград, 11. новембра. Званично. —■ 10. новембра се развила акција у областн Чорока. У правцу Ерзерума непријатељ је разбијен на целом фронту. Непријатељ је био приморан да се нагло повлачи. Наше трупе га енергично гоне. У осталим областима није се ништа значајније догодило. Битка код Лођа и успеси код Кракова Петроград, 12. новембра. Зва-* нично. — Битка код Лођа још увек траје. Наша коњица је натерала немачку пешадију на једној тачки бор-

беног фронта на повлачење, нанела јој тешке губитке и запленила топове великог калибра. На фронту Ченстохов—Краково акција се развија у нашу корист. 9 новембра смо заробили преко 6000 људи. Покушаји непријатеља да нзврши контра-нападе пропали су. Енглески аероплани Лондон, 10. новембра. — Војно Министарство јавља следеће: Новембра 8 три енглеска аероплана полетели су са француског аемљишта на Цепелинову радионицу ј Фридрихсхавену. Сва три поново редом су се спустили са свим близу у пркос јаке артилеријске ватре и бацали бомбе. Официри су се вратили здрави и читави на француско земљиште а машине су им повређене топовским метцима. Официри одлучно тврде да су бомбе пале где треба и причиниле велику штету радионици. У том лету од 200 миља они су продрли за 120 миља у Немачку преко брдовитог краја при врло неповољном времену. За Србију Лондон, 9. новембра. — Два накнадна одреда Црвеног Крста отпутовала су јуче из Њујорка за Србију. Пропаст енглеског супердреднота Берлин, 11. новембра.— Јављају из Ротердама: Према вестима из сигурног извора, енглески супердреднот „ Одациус“ наишао ]е 15 или 16 октобре на мину код западне обале Ирске и потонуо је. „Одациус"]е имао запремину21.000 тона , снага машина му је била 28.000 коњских снага, брзина 22 чвора. Наоружање 10 топова од 24,3 см.\ 16 топова од 10,2 см. Људство му је износило од прилике 1.100 људи. (Волфов Биро). Сезона крематопип^а Лондон, 9. новембра. .ада на целом фронту у Француској и Фландрији. Пећи за спаљивање мртваца у Шарлроа раде и дању и ноћу, сагоревајући лешеве немачких војника, чије униформе шаљу у Немачку за регруте. Енглези заузели Басру Лондон, 11. новембра, — Енглеске и нндијске комбиноване снаге заузеле су пристаниште Басру, што Не имати великог дејства на истоку, јер то озпачава крај немачким плановима на турској територнји. Басра је баш због тога и била изабрана за завршну тачку багдадске железнице. На француском бојишту Петроград, 11. новембра. — Хавасова Агенција саопштава ово: У опште узевши, у ситуацији јучерашњег дана није било никакве промене. На највећем делу фронта непријатељ је показао нарочиту активност повременом канонадом, која је била слабија од прекјучерашње. Напади немачке пешадије на по неком месту сви су одбијени. Ти напади су, као и обично. били особито жестоки у Аргони, где смо напредовали у области Фур-д-Пари. Између Аргоне и Вогеза није се ништа значајније догодило. Веома густа магла отежава операције. Здравље трупа је добро.

ТЕЛЕГРАМ КОЈИ ЈЕ СТИГАО ЈУТРОС У 10 ЧАС. Петроград, 13. новембра. — Руси су одржали сјајну победу над Немцима код Лоџа. Заробили су цео један корпус са артиљеријом и комором. Борба још траје. Још један корпус је опкољен.

Власник и одговор 4 уредник Драгиша Лапче

Штампарија „Гутенберг" Милана П. Стефановића — Миш.