Радничке новине

БРОЈ 227.

НИШ, СУБОТА 20. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗИ СЕ У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕРГ“ Број 5 пара Излазе сваки дан јп.-ј

ЗВ РВЦзЕЦЕ Н БОЦЕСНЕ

Нема рањеног или болесног војника који није осетио мизерију нашега санитета. Шта више, многи от њих враћали су I се у ров огорченн и озлојеђенп, разочарани не само у ствар ради које се излажу смрти већ и у саму вредност живота и својих осећања за заједницу. Може лп шта теже и срамније битн него кад уз остале незгоде дође п уверење да за жргве рата иема неге, немз могућности да се ране залече и болесг савлада, да се избегне смрт бар ван борI бених редова? Колпко је јадника платпло главо.м само зато што на време нису прихваћени, превијени и како греба лечени! Колико је њих, у мукама, морало напустити овај свет само зато што су их жнве сместили у гробнпце, како се с прлвом могу назвати многе наше болнице или просторије које служе за болнице! Нечистоћа и смрад су атмосфера где треба да се одморе и опораве њпхова измучена тела. У свом прљавом, трулом вешу и нечистом оделу, бледи као дрво а често жути у лицу и по телу као земља, они, збијени ко сардпне, но тапком слоју сламе на поду, претурају се стењући и јаучући од запаре и болова. Па кад се томе дода и несавесност многих лекара, који своју племениту дужност врше мрзовољним погледом и осорљивим изразима, јер њихова навукодоносорова кожа не прима никакве утиске те се код њих не порађа сажаљење ни човекољубље, онда се збиља срце мора да цепа од жа лости и гњева на ту кулминацијумепажње према нашим оцевима, браћи, синовима, друго-1 вима. Ми знамо да је наш санитет немоћан, јер нема средстава. Ми знамо да Србија нема довољно лекара, нема довољно санитетског материјала. Ми знамо, исто тако, да смо у хигијенским и здравственим установама изо: стајали далеко, оскудевали и у ! мирно доба. Па ипак, није неј могућно поправити судбину ра, њених и болесних војника! Зар ј се за њих ништа не може учиј нити? Зар се између рова и | болннце не може да направи разлика ?

Ми смо тврдо уверени да би већа иницијатива слнитета и пажљивија увиђавпост владе могли ублажити зло које царује у болницама. За рмњепе и болесне мора бити средстава. Кад се иначг вотирају стотине милиона за рат, зар Је тако тешко одвојиСии неколико милиона и за набавку санитетског материјала и осталих потрсба које захтева лечење рањеника\ Без сумње, могу се пабавитп постеље, макар и просте, али колико толико удобне за лежање. Не морају то бити све креветн с душецима, алп се ваљда могу одвојпти од хладнога патоса прозебли и оронули људи. И зар се не може имати веша да се преобуку ти јадници, којп већ смрде од печистоће?... НА БРЗУ РУКУ Србија у будућности Досад је Србија, за/едно са осталим балканским земљама, била земља слепаца; благодарећи овом ужасном рату, она ће постати још и земља богаља, и тиме се видно истаћи изнад својих балканских конкурената. Где се год окренете, људи, млади, здрави и снажни, са штакама или са осеченом ногом\ Они треба да одрже Србију, они треба да оставе за собом потомство. И, ако је тачна Дарвинова теорија наслеђивања, кроз неколико генерација, у Србији ће се рађати само људи са Једном ногом....

УЛОГН ТУРСКЕ — ШТА МИСЛИ ФОН ДЕР ГОЛЦ ПАША Фон дер Голц је изјавио ово једном сараднику берлинскога листа Локал Анцајгера: У Турској је однело победу мишљење да би поразом централних европских сила (Немачке н Аустрије) Турска била доведена у потпуну зависност од Тројнога Споразума. Турска се због тога решила иа једну просту, јасну и куражну политику. Губитак Маћедоније, Албаније, Тесалије и Епира дао је Турској више слободе за акцију, јер сад више не мора да држи, јакс трупе у тим крајевима који су се стално бунили. Једна срећна офанзива Турске против Египта значила би ударац у срце Енглеској. Турска је уложила свз снаге да оспособи своју војску за тај ударац; и због тога, у случају победе, она може рачунатн на врло великудобит.

Шта кошта рат Ауетрију . Према енглеском листу Трговински Преглед, рат кошта Аустрију 2,400.000 ливара стерлинга дневно, што зпачи педесет пет милнона дчнара. Ако рат траје годину дана, Аустрија ће морати да погроши двадесет и две милијарде динара. Ако се томе дода њен дуг пре рата, онда имамо цифру од 44 милијарде. I Због тога, мисли овај енглески лист, била победилац била побеђена, Аустрија ће морати да објави бапкротство. Само, што важи за Аустрију важи, у мањој или већој мери, и за све остале државе које воде овај безумни раг.

ДА СЕ ЈОШ НЕ КРЕЋУ Избегли становници из Београда и округа београдског, ваљевског и подринског који морају да употребе железничку пругу, не треба нипошто да се крећу својим домовима, јер 1железницу, услед војних транспората, не могу да употребе. Полазећи сада кућама излагали би се великим невољама. Извесни број избеглица покушао је да се врати на огњиште, мимо забрану, али је претрпео ваздан неприлика. — Чим буде могућности за повратак избеглог становништвз, објавиће се.

Бугарски социјалисти ЗА СРБИЈУ И БАЈ1КАН Работнически Весник, орган тесних бугарских социјалиста до носи, у броју од среде, овај значајан чланак: Потпредседник Нпродног Собрања, др. Момчилов, написао је један чланак у органу империјалистичке Аустро - Угарске, РаЈХСпосту, који се завршава овако: „Бугарски народ прати с ватреним жељама аустро-угарске и немачке победе и гордо црпи из њих наду за своју будућност. Данас ми шиљемо аустроугарским народима своје пријатељске поздраве и кажемо им отворено да су симпатије Бугара на њиховој страни. “ Узалуд др. Момчилов спомиње ту народе: сам тај факт што је он изабрао Рајхспост, орган власника који држе под аустријским и маџарскнм јармом 30 милиона туђих народа, доказује да он жели да поднесе „симпатије и поздраве" власницима а не народима дунавске мопархије. Али, ко једао право др. Момчилову да поздравља у име бугарскога народа оне који су на један савршено разбојнички начии капали српски народ и тиме заналили страшни и пустошни пожар европскога рата? Одакле др. Момчнлов црпи смелостн да изјављује симпагије бугарскога народа онима који, ако униште Србију, разбијају коначно отпор балканских народа, газе унутра у Балкан и доводе у питање опстаиак Бугарске? Али овај поступак потпредседника Народнога Собрања добија нарочити значај кад се зна да се аустро-угарска монархија спрема на нов поход за уништење Србије и када Италија, са одобрењем исте те АустроУгарске, већ окунира Валону и ! арбанске обале Јадранскога Мора. И баш у то време када Италија и Аусгро-Угарска споразумно налећу на Балкан, једна ка Арбанији а друга ка Маћедонији и Солуну, налази се један потпредседиик бугарскога парламента који поздравља завојевача Балкана! Али то није нншта ново, то је само знак једне политике која данас одређује судбину Бугарске. Дрскост потпредседника бугарскога парламента није само једна насртљивост: то је природан завршетак аустрофилскога курса династичке и националистичке политпке бугарске буржоазије. Бугарски народ не очекује ничег доброга од продирања талијанске и аустријске војске ка срцу Балкана. Напротив, у тој туђинској иајезди он гледа своју сутрашњу катастрофу. Зато су његове гаисли и жеље на другој страни: он тражи мир за себе и за своје суседе, он тражи да живи у братскоме савезу са онима са којима су га заједнпчка судбина и заједнички непријатељ сродили у току векова. Само политичари који су изгубили и последњу трунку памети, и који су изгубили главу у противречностима злочиначке националистичке политике, само они могу поздрављати најезду завојевача на Балкану. Купите добровољне прилоге за Радничке Новине