Радничке новине

М ЛИ ЈЕ БЕЛГИЈА БИЛА НШРАЛНД? СПОР између Белгијлнацл и Немаца Овдашње краљевско белгијско посланство замолило нас је да саопштимо једну његову изјаву, у којој се обара као нетачно тврђење листа „Келнише Цајтунг“ у броју од 26 новембра, како је Немачка имала тобож основа да повреди белгијску неутралност, пошто се Белгија није освртала на своје дужности неутралности. Да Белгија доиста ннје била неутрална покушао је поменути немачки лист да докаже тврђењем „Нордд. Алгем. Цајгунга", да је између Белгије и Енглеске постојао некакав тајни споразум у циљу војне кооперације против Немачке и извешгајем о поверљивом разговору генерала Јунгблута с пуковником Бриџом, којим се хтело утврдити да су Енглези имали намеру да искрцају своје трупе у Белгију у случају повреде њене територије од стране Немаца, баш ако Белгија не би ни тражила њихову помоћ. На супрот томе изјављује Краљевско белгијско посланство, да је тврђење „Келнише Цајтунга" као да се Белгија сама огрешила о своју неутралност, склапајући војнички споразум са Енглеском против Немачке, још раније демантовано као неистинито. Што се пак гиче разговора Јунгблутовог с Бриџом, он никако не даје основа за извођење закључка, који је из њега извео „Нордд. Алг. Цајтунг*, јер је то био и остао само разговор, и јер је и после њега генерал Дикарн упутио 10 маја 1906 војном Министру Извештај о својим разговорима, напомињући у њему изрично у два маха, да би енглеска војна помоћ Белгнји зависила од повреде белгијске територије, и да би се улазак енглеске војске у Белгију допустио само после повреде белгијске неутралности од стране Немачке. Према томе немачко правдање горњим разговорима окреће се противу ње саме. У осталом, вели се на крају изјаве, и сам је немачки канцелар, у свом говору од 4. авг. у Рајхстагу и у своме разговору, који је другога дана по томе имао са енглеским амбасадором, изјавио, да је напад на Белгију изазван једино стретегијским поаребама.

2. А ако Новости неће да замарају његову екселенцију министра привреде, кога се не тичу такве сигнице као што је журналистика, онда им нудимо овај други услов: Нека нам само позајме до краја рата неку хиљаду динара коју добијају од диспознционог фонда, па ћсмо онда издавати Радничке Новнне на четири место на две стране...

ИЗ ДАНА У ДАН Ко зна? Друг Јордан Крстић, администратор нашега листа, пошто је преболео прву рану коју је задобио у груди, отишао је 3. новембра поново на бојиште. Он је у 1 чети, IV батаљона, II пука, II позива, моравске дивизије. Откако је отишао на бојиште никоме се никако ни-је јавио, те отуда постоји бојазан да није погинуо. Због тога се моли ко ма шта зна о њему да то одмах јави редакцији. Ф Е Љ Т О Н

воз, а многи од нас су напустили своје огњиште с малнм завежљајима и нешто мало новаца у џепу. Па ипак, кад смо у позну ноћ, после чекања од 12 сати, укрцали се у воз, нама је лакнуло, и поред брига моментано смо били задовољни што смо жнви умаклн непријатељу! Толика је паннка била. Локомотива се крену, ми се тргосмо из замишљености и ускоро ие видесмо више наш мили, слатки за-

вичај, у коме оста да царује пустош, прекидана с времена на време лењим корацима заморених војника или тупим одјеком коњских или воловских потковица... Предадосмо мртвом сну наше топло огњиште, затворисмо врата и прозоре, остависмо гробпн мир, али наше мисли, наша осећања непрестано, н дан и ноћ, одлажаху тамо у ону тпху н пријатну долину међу нашим поносним и добрнм брдима... ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

НА АДРЕСУ Новости Једно нишко сандуче за прикупљање маријаша што се зове Новости, потсмева се томе што се ми жалимо на мали простор новога формата нашег листа, и препоручује нам да онда, ако нам је доиста стало до озбиљног пнсања а не до сензација, издајемо Радничке Новине на четири стране овога формата. Ми радо усвајамо овај предлог Новости, али само под једнпм од ова два услова: 1. Нека Новости, које стоје у тесном партијском и личном пријатељству са данашњим министром привреде, ураде нешто код његове екселенције да спречи ову разбојни чку пљачку коју продавцп хартије врше над листовима. Јер то што ти трговцн раде то је брука. За хартију која се пре може сматратн као флиспапир а не као харгија они данас наплаћују четирн н пет пута веће цене но уочи рата. Помишљали смо ми, и без савета Новости, да издајемо лист на четири стране, али при овој баснословној скупоћи хартије, ми би у том случају морали имати месечни дефицит преко хиљаду динара.

ђД СВОРЛЕ СШШТУ — УТИСЦИ ЈЕДНОГА БЕГУНЦА ( 2 ) Одмах се осети ужурбаност. Чусмо да је и наша војска са својим шгабом близу. Стнже главни штаб и у саму варош. На железничкој станици жагор. Наши беже. Магацини се празне. Комора закрчила улице, и она иде некуда иатраг. Свет јури и бори се са собом. Да ли се, Боже, мора бегати? Зар ће и у наше кршеве доћи непријателз? Бог чува Србију! Кад се већ упаковаше у воз благајна, суд и болнице, у вароши завлада огромна депресија. То вече је било тешко за сваку кућу. Не сме се седети скрштених руку. Нешто се мора радити. Шга? Паковати се? Селити се? Куда? С чим? Докле?... Ах, ти се моменти не заборављају. Освану недеља, суморан и хладан дан. По улица.ма блато до колена. Већ кола са стварима и носачи јуре ка станици. Изађе и објава властп да се може селити ко хоће, и ако за варош нема непосредне опасности. Цобро смо разумели тај рецепт. Сви појурисмо кућама. Тамо се већ напривио лом. — Дај ово; не заборави то; скини ово, умегни оно; где ћемо ово; оћемо ли и ово? и т. д. — проламаше собе и ходнике. Упакова се оно што се смај трало за најнужније. Али оста још !много ствари, много успомена. Зар то да пропадне? — Нек пронадне, само да главу сачувамо. И сад ме кости боле од тога дана. Сломио сам се од трчања, стезања, вуче. Још се, чини ми се, нисам осушио од тадашњега хладнога зноја који ме беше од муке и умора свега облио. Око подне и по подне на станичном перону беше скоро цела варош с брдима од куфера, корпи и дењкова. Оде један воз, оде другм. Свет се тиска, гуши, плаче, виче, псује... Страшан призор ! Највећа мука и највећа жеља беше утоварити се у фургон. По 60 душа са стварима се давило у том малом сгану. Прави пакао! Воз један за другим одвлачи и света и ствари све више. Проклињали смо себе што смо живи каддочекасмо ту несрећу. Сваки од нас је био нервозан, љут ко осица, па од једа дрхти ко куче на мразу. Није било тога који међу нама није протестовао што су се лежерно извукли они који су били позвани да умире толики свег. Они су отпутовали угодно и собом однели свс што се могло убацити у

Борбе на Виеди Петроград, 18. декембра. — Главни штаб саопштава: У току прошлога дана није бнло важнијих бораба на левој обали Висле. Између Висле и Пилице одбили смо с успехом немачке нападе који су вршени и дању и нсћу. На југу од пута Болинов—Мендеријев, а северно од Раве, немачка је офанзива наишла на наше против-напиде. Сузбили смо гакође непријатеља близу Пилице. Код села Језерца пустили смо немачку колону да се приближи нашим опкопима на три стотине мстара, па смо је онда жестоком ватром разбили, наносећи непријатељу огромне губитке. На понеким местима служили смо се ручиим бомбама и одбијали немачке нападе. Борбе у Гадицији Петроград, 18. децембра. — У битци код Ииовлођа непријатељ је ' прешао у офанзиву од Томашова у 'правцу Опочна. На половини пута ^између ова два места успели смо да одбијемо његове нападе, а исто тако сузбили смо и аустријску офанзиву ' код Морожеца н на југу од ПинчаI ва код Закрвева (?). У западној Галицији борба се продужује и развија. Јужно од Лиско наши су нај пади на бајонет успели. Ту нанесмо 1 непријателзу огромне губнтке. Јурншем на бајонег уништили смо читаве непријатељске чете. 16 декембра дубоко у ноћ непријатељ је пре' дузео нагло повлачење. Према по[ дацима са овога дела фронта, заробили смо у току 16 децембра више од 3000 војника, много официра и запленили 15 митраљеза. Дредавањб профееора Рајеа Женева, 18. декембра. — Јуче је на женевском универзитету професор Рајс држао предавањс о аустријским свирепствима у Србији. Предавању су присуствовали чланови кантоналне владе, професори, правници, консули и новинари. Јапан вуче воду за Енгдееку Парнз, 17. декембра. — Уверавају да је између Енглеске, Француске, Русије и Јапана већ постигмут споразум о питању кооперације јаианских трупа у Европи. Изгледа да је предвиђен долазак десет јапанских корпуса. У јапанским пристаништима чине се већ потребне припремс за транспорт ових трупа. Вероватно је да ће Јапанци бити употребљени већином противу Турске, нарочито у ЕгипШу. У сваком случају, њихов долазак убрзаће акцију савезника и допринети да се рат шго пре сврши, што всћим поразом Немаца. У исто време, тнме ће се покварити комбинације извесних неутралних држава, које нестрпљиво очекују да се ука-

же згодан моменат за њихову интервенцију, било војну било мирољубиву. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ Борбб у француској Париз, 18. декембра. — Службено. - У току 18. декембра било је мирно од Белгије о,о Изера. У Шампањи западно од мајура Алжер (рснски сектор) непријатељ је преко ноћ дигао у ваздух два наша опкопа и извршио на њих напад, који смо ми одбили, наневши непријатељу велике губитке. Отелн смо Немцима другу одбранбену линију иа северу од Босежура. У истоме крају заузели смо неколико ровова и задобили терена. 'У истој зони, даље на исток, немачке колоне, које су вршнлс против-напад, пале су под нашу артнлеријску ватру и растеране су. У Аргони смо нмали омањег успеха. Сезерно од Фур де Пари наше су бомбе уништиле једно блиндирамо склониште. Између Меза и Мозела, у пределу шуме Мормар, заузели смо немачке опкопе. У горњем Алзасу наше су трупе ушле у Штајнбах, заузевши половинусела борећи се око сваке куће, Немачки аеропдани Лондон, 19 декембра. — Пет непријатељских аероплана летело јс изнад Денкерка и бацило више бомби. Није погођена ни једна зграда од војничког значаја. Погинуло је 15 лица, а 32 рањено. Грчки Јевреји за фдоту Солун, 18. декембра. — Солунски израелити преко њиховог рабинера спонтано су понудили влади да отвори упис у корист флоте и да на тај начин допринесу величини националне марине. Понуда израелита изазвала је велики ентузијазам у целој Грчкој. О Г Л А С И Негослава Илића и поднаред<ЈС1. ника Живка Лалића 1 чета I батаљон VII пук II позива нека се јави сестри г. Јулки Лалнћевој учитељици Косовска број 2 Ниш, или другу Петру Ћирићу занатлиска чета II поз. Ниш. 1—3 Живојин Ђокић Крагујевца Ненадовића бр. 32. тражи евоју мајку Ђенодију и брата Радомира из села Иасковца ср. јадранскогокр. подринског који су приликом бежања од Аустријанаца напустили своју кућу. Моли сваког ко ма шта буде о њима знао да му јави на горњу адресу. 6—10 ЂзКС* СШ1Х Р аз Р еда гимназије 1Јст<. СП р емам за П олагање разредних и приватних испита. Никола Богдановић фнл. IV године 11. Царнце Маре 11.

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, новинар. Шгампарија „Гугенберг“ Милана П. Стефановића — Ниш.