Радничке новине

Власник и одговорни уредиик Црагиша Лапчевић, новииар.

Штампарија „Гутепберг* Милана П. Стсфановића — Ниш.

новчаница ударити у нову шпекулацију са златом, а вештачкнм подизањем ажије ће још више поскупети животне намирнице, нарочито колонијалну робу и сваковрсне еспзпе.

ПИСМО НАШЕ ПАРТИЈЕ Интернационадном Социјадиетичком Конгрееу Ниш, 23. дсце.мбра 1914.

П0СЈ1ЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕСБИРО-А) ЈУТРОШЊИ ТЕ ДЕГРАМИ

Кроз неколико дана изићи ће из игтампе Социјалистички Календар за 1915. годину, са Једним чланком и биографијом (а можда и сликом) Димитрија Туцовића. Цена ће бити 0.15 дин. Продавци ће имати једну трећину (0-05) рабата. Због тога нека нам се одмах из сваког места наручи колико примерака треба. Лиферација опанака — РАД ПАРЛАМЕНТАРНЕ АПКЕТЕ Скупштинска анкета већ је ушла у рад и предузела преглед главних магацина, где је смештена лиферантска обућа из Румуније и Грчке. Анкета је па првом кораку наишла на страшне ствари: Преко 40% примљене обуће је неупотребљиво, а остала ни уколико не одговара условима. У овој ствари мора се тератн до краја ако буде савесности комисије, те да се начнн досадашњег набављања потпугно расветли, истера на чистину а кривци на оптучсеничку клупу, јер су у питању огромне суме од више милиона. За сада скрећсмо пажњу само на извесне покушаје да се рад анкете омете и изигра. Најпре су одређеии као вештаци два лица која су примала ову лошу робу. Но аикети је иа време јзвљено, и ова двојица су враћени. Сад пак сазиајсмо да је из главних магацпна који су анкети стављенн на расположење, доста обуће изнето и растурено по мањим јединицама. Тако је из Параћина послато у Скопље преко 13.006 пари опанака, оних најгорих, да се всјницима разда, јер јс од некуда дат налог. Шта то значи? Иде се на то да се сакрију трагови ове афере. Ко ово наређује, и коме иде у рачун, то сс може већ у напред знати. Скрећемо пажњу падлежнима иа ове појаве, а ми ћемо бити непоштедни према свакоме у овој афери. Једна страшна наредба САОПШТЕЊЕ ФРАНЦУСКОГ ПОСЛАНСТВА Наредба генерала фон Шгенгера, која је дошла до руку Французима, гласи у преводу: „Од данас се више неће злробљавати; сви ће заробљеници бити нобијени; рањеници са или без оружја биће побијенп; заробљеници ће чим се саберу бати побијени. Иза нас неће остати ни један непријатељ у животу “. Наредбу су потписали; „Поручник, командир чете, Сгој; пуковник, командант пука, Најбауер; Генерал, командант бригаде, Гл. Штепгер. 11

Драги другови, 36 г тог.| што смо и сувп ше доцкан сазпали за Копгрес, спречени смо да узмемо пепосреднога учешћа уњешвтмраду. Жалећи што нисмо тамо, ми радосно поздрављамо Конгрес, који пружа целоме свету најбољи доказ да ни сви ратни ужаси ни све грешке појединих Партија нису могли убити интернационализам код радничке класе. Доиста, у овим даиима разбукталога варварства у рецидиву за нас је највећа утеха то што видимо како дух интернацноналне солпдарности пролегаријата лебдн внсоко, увек жив, над свпма капиталисгичким супротностима, нацноналним заблудама, шовинистичким страстима и политпчким оиортунизмом. Ми смо гласали и радпли против рата, тврдо уверенп да се даиашњи рат пе водп пити 31 одбрану кулгуре од варварства, иити за учвршћивање освојених слобода, нити за заштиту малих иарода, нптп за иобеду принцппа националности, нити за укидање европскога милитаризма, нпти за спречавање ратова у будућпостп. Баш наиротив: по нашем дубоком уверењу, овај раг је атак на културу свпх народа, опасност за сло боде стечене у низу револуција и напорних социјалистичких и демократскмх акција, потпуно исцрпљавање илп уништење малпх народа као што су Србија и Белгија, тријумф империјализма п колонијалне политике која је негација националности, укорењпвање милитаривтичкога дуго у народним масама, апотеоза реакције — да већ и не говоримо о смешном парадоксу како се ратови могу унпштити само помоћу међусобног клања културпога човечанства и социјалистичких маса. И кад смо гласали против рата н ратних кредита, за нас није било главно пигање: која се влада налазила у офанзпви а која у дефанзнви, питањеувек спорно а понеки пут м неразрешљиво, и које дипломатпја у озаквим моментима увек избацује на тапет у једпој јединој намерп : да скрене пажњу маса и опозиције са главне ствари те да изазивајући дискусију спречи акцију п да стварањем различитих мишљења поквари њихово јединство у раду п ослаби њихову енергију за рад. За нас јс била ова ствар главиа п вап сваке дпскусије: данашњи страшни п незапамћени рат је резултат капиталистичке полигике пмперијализма и милитаризма коју, у разним формама и градацијама, воде сиедр-

! жаве; и премлтоме одговорност | за ов. ј рат импју да понесу владајуће класе свпју нарола, цео данашњи друштвени режим, као год што с друге стране пролетаријат нема нп интереса ни разлога да ни најмањнм делом олакша ма којој влади тешку и страшну одговориост за овај акт. Дтиашњи рат то је чист плод модернога капитализма; енергична, непопустљива борба протиз њега, против оннх који га воде и протпв друштва које га је породило, треба да буде непосредни задатак интернациопалнога социјализма. Можемо вас уверити, драги другови, да мп овамо, са овакј впм својим схватањем, наилазимо на одушевљеми одзив код народних маса и на пуну њи хову моралну потпору, која ће | се, кад затреба, претворити и у најактивнију политичку потпору. А за ту будућу нашу акцмју ми очекујемо подстииај п прпмер од наше старије и моћније браће у Иитерпационали. Доле с мржњом међу народима! Доле са данашњим друшгвом! Нека живп Велпка Интернационална Огаџбина Човечанства ! За Српску Соцнјалде\.ократску Партију Душан Поповић

ИЗ ДАНА У ДАН

Утз;м нди нспш? Париз, 23 декембра. — Румун■ ски народни посланшс Дијаманди учииио је ове изјаве у „Пти ПаризијенуРумуичја пе оиШочеГпи своју војну акцију противу Аустро-Угарске фебруара или најдал,е у почетку марта и он држи, да ће акција Румуније повући са собом и акцију Италије. Ведика битка код Сарикамиша Петроград, 23 декембра. Званично. — Битка код Сарикамиша још траје и окреће се у нашу корист. 21 декембра пред зору наше трупе напале су Ардаган; пред вече, после огорчене борбе, Турци су билп потиснути из својих опкопа и имали су великих губитака. ДОањи сукоби Петроград, 23 декембра. —Звамично. Једна непријатељска колона која је била навалила на фронт Млаве, јужно од пута Плоцк-Горлиц одбијена је. Један од иаших пукова каваљсрије гонећи непријатеља у његовом иовлачењу запленио је један топ и заробио војника. На Висли низводно од Вишеграда и Прескемиа Пољска, појавнли су се мали немачки пароброди наоружани топовима. Шта јс нудида Дуетрија Румунији и Бугарској Париз, 23 декембрп. — Неколико листова објављују изјаве истог иосланика поводом те-

Сииоћни телеграми. Синоћ нишки Пресбиро није донео никакве телеграме. Управо, телеграма је било, али нису дати новинарима. Зашто — нс зна се.

За Радничке Новине ДОБРОВОЉНИ ИРИЛОЗИ —

Из иишкс радионице ливцц 26 60 дин. Алскса Ребрић тапацирер 1 дин. Радомир Зтефановнћ бравар нз Ивањпце 2 дин.

Књажевачка партијска организација, скј пила је доброволнш призог за „Радпичке Новине" од опих другова: Благоја О. Јовановић мутавџија 5 дии., Сретен Марковнћ пушкар 5 дин., Јернна Мзрковићка 2 дин.. Христина Марковићева 1 цин., Станислав Ђ. Златковић воскар 2 дип., Мнленко Милосављевић фрнзер 1 дин., Драгомир Марјановић дрсер 1 дин., Бошко Стојановић ђак 1 дин., Јеврем Митић кројачки рад. Р50 дин , Петар Вуковић кројачки рад. 1 дин., Света Мнлошевлћ кројачкн рад. I дин., Тадија Стојановић кројачки рад. 1 днн., Милорхд Пантић судски писар 1 дин, Јан Малиш живопнсац из Пољске интерпиран 1 дпн., Драгољуб Псшић подкивач I дип., Лазар Цветковић столар 1 днш., Светозар Дуднћ 1 дин., Богољуб Милић срихтер 1 дин., Петар А. Ивковић ббућарски рад. 1 дип., Аца Гацик обућарски рад. 0'50 дин., Богољуб Симоновић обућарскн рад. 0-50 дин., Живојин Ђ. Радовановић столар. рад. 0'50 дин., Живојин Манић ђак 0-50 дпн., Мара жена Косте Живковића кројача 0 50 дин., Зацн Тошић абзџнја 0 60 дин., Властимир Милетић седлар 0’60 дин., Марннко Павковић пскар 0 30 дин. Свега 33-50 динара.

леграма, који је, држн се, кнез Фирстенберг показао Таке Јонеску, да он ие зна текст тога документа, али да он потврђује, да је Аустро-Угарска, пре другог балканског рата, понудпла Румунији долину Тимока, као н обале Дунава према румунској обали да би повећала Румунију. Бугарској би се дао такође један део Србије као и Аустро-Угарској и за иавек би се прекинулп руско-румунски односи и одвратила би се Румунпја од својчх етннчких територијалнпх захтева на рачун Угарске.

Аидреја Јакшић из Ваљева 1 дин., Стојан Стојановић из Београда 1 дин., Жарко Павићевић са Уба 1 дин , Израил Самуиловић из Београда 1 днп., Илнја Балач пз Београда I дин., Лаза Конфорти из Београда I дин., Аврам Овадија из Београда 1 дин.

Миш/Ббње француза о Маћедонеком епору Г1ариз, 23 дексмбра. — Дени Кошен пише у „Фигару “ о немогућности да Грчка уступи Бугарима Кавалу и Драму, а Србија Битољ.

Шта мисди Тан

Париз, 23 дексмбра. — „Тан“ у уводном чланку говори о покушајима Аустроугарске да баци одговорност за рат на Немачку, да би избегла да буде раскомадана и да би спасла Трст, Далмацију и Трансплванију, па вели да се Аустро Угарска не може одвојити од Не мачке.

: