Радничке новине

ГОД. XIV.

БРОЈ 234.

НИШ, ПОНЕДЕЉАК 29. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗН СЕ У ШТАМПАРКЈИ „ГУТЕНБЕРГ" Број 5 пара Нзлазе сваки дан

СТДРН РПНП Да је у наших надлежних само малко увиђавности и обзира према народу, много и много рђавих и злокобних ствари нестало би одмах по њиховој појаг.и. Међутим, они пуштају да зло ухвати корена и да у нашем и онако нездравом јавном животу створи рану која се тешко да лечити. Да о овоме пишемо нагнало нас је старо зло, стара рана: комитлук. Целокупно јавио инење прошлога рата и многи комаиданти регуларне војске, управо сзи који су се бавили тим питањем, осудили су установу комитских чета поред редовне војске. Са многим поквареним и злочииачким типовима који су бежали испод команде регуларпих трупа да би могли слободно жарп'ји и палити, комитске чете су панеле много зла становништву пових крајева а грдне срамоте српском народу. Поред неколиц.ине младих и егзалтираиих љуДИ; , са добрим намерама, у те чете се увукла маса најсумњивијих’ типова који су једва чекали д з остану магде сами и да раде и 1 *то оно што су некада радиле к' 0 мите по Турској. И стара' песма из прошлих ратова по новила се, упркос осуди цело!" јазног мњења, и овога рата. 11сги узроци и исте последпце. Београд. на пример, морао је да се бр'ани од њиховог беса после и.зласка наше војске из вароош. Зато што се излажу' опасности да погину, о.чи присвајају себи власг да сеју смрт немилице и над невииима. Питање не само о својини већ о парчету леба, насушној потреби неке сироте рородице за њлх не постоји. Али се у грешењу отишло још ддт>е. У последње време војне вл&сти су поставиле комите за одржање реда у покадини. Еломенат нереда одређек је да васиостави ред! Затим су их негде одредили за чуваре заробљеш аса. И они су у тим несрећнна гљудима гледали сзоје робље, н као што се некадн према роС >љу понашало, тако су се и они понашали. У Чачк}' су се дес ила и два злочина, поред мнс >гих нсреда п наспља према ста новништву по селима.

Нема сумње да су све ове ствари познате и Врховној Команди и Влади. Па ипак оне ништа не предузимају против тогл зла, иа ипак оне не увиђају да је не са.мо крајње време да укину комитске чете, већ да је срамота и грех што су оне и овог рата постојале. Ако поред Врховне Команде и Владе пма људи који сматрају да боље у комигским четама могу испољити своје јуиаштво, нека их Влада и Врховна Команда убеде да то нсто могу учинити и у сваком пуку, у сваком батаљопу, у свакој чети, као што сви зпамо. Ако Влада и Врховна Команда неће или не могу — шта знамо може чак и то бнти — да их убеде у тако просту ствар, онда нека буду уверени да ће рана која се не лечи иостати жива рана. У Бугарској та жива рана разједа одавпа политички живот наше братске земље. Можда се много им .1 приписати њој што су односи са Бугарском покварени и што не могу још да се поправе. Имамо добар пример пред собом, угледајмо се на њега.

НА БРЗУ РУКУ Посланица И свану у земљи православној раније него обично на дан рођења Христова, а смирени народ читаше црна слова на белој хартији: ко на глас ко опет срицаше благослов митрополита, заступника божијег на ; земљи. — Децо моја у духу, клали сте \ се и убијали у име Бога и Христа и његове свете науке: љуби и своје | непријатеље. Утсшите се, јер сше ви изабрани народ на кога Бог нека му је милост! — шаље разна кушања у лицу бездуиших, лукавих непријатеља наишх који лажно носе име хриидганско. — Ви роми који нисте још другу ногу изгубили, ви сакати који још можете дретава својих навући, I ви ћорави у једно око који још слепчовођа нс требујете, ви којима јс свега шест ребара поломљено, еи \ који сте постали неспособни плода I свога оставипш — сви ви запсвајте I на данашњи дан песму среће и ми\ра\ Још вас чекају искушења. Из' губићете и другу ногу, остаћеше I без друге руке, нађићсше слепчовође, I сна ребра ваша биће умекшан.а_ и ; без трбуха својега ћете осшашч: Јер је Богу угодно да ви будете ис; кушани чарод, сирбти и бедни чије ће царство небесно бити. Чувши тс сеете ргчи ушехе, ј сиротиња заборави на глад а наI род ровашени заПева у славу Госпо-

да и лиферанашп и богаташа који \ сеђаху по штабовима и писарницај ма и јеђаху масно печење заливаI јући га крви Христовом. Тешко њима, помисли ровашени народ, они неће видепш лица Господњег као ми\

3. Енглеска и Немачка Енглеско-немачке супротности све внше и вшие су се заоштравале н на послетку приморзле Енглеску да закључи' читаву сермју споризума са Француском, Русијом, Шпанском и Португалнјом... Али једпо време изгледаше као да се у Енглеској стварзла једна нова струја која беше мротиву агрссивне политике. Главни разлог, којијеусвоје време изазвао енглески, агресивни покрет противу Немачке н накме: њезина конкуренција на светској пијаци, у знатној мери изгубно је своју актуелност, евоју оштрлну. Прво и прво, ! сама конкуреиција билз је и сувише |претсрана. Немачка извози већим | делом индустријски капитал а Ен' глсска јс заинтересоодна само извозом иовчаног, финанснјског капитала. Даље, нсмачка колоиијална полнтика не имађаше великих успеха. И на послетку, народна привреда у Енглеској за послсдњих двадесет година све се више и впше развијала и напредовала у вези са колоIсалним прогресом сзетског, инду{стријског капиталнзма после дугог мртвила. Багдадска железница доцније је ј грађсна и помоћу француског новца. На крају крајева и Енглеска се одрекла од свог пређашњег, непријатељског гледишта на багдадску (уговор 1911). Она је лристала на спровођење железнице и до Пер1 сијског Залива (говор Ед. Греја у ; мају 1913, у Палати општина) али ! са условом да и Енглезн суделују у ; грзђењу железннце од Багдада до ј Басре, и сем тога да даље грађење железипце од Басре до Персијског 'залива (Кувајт) предуз.му са.ми Ен'глези. С друге страпе, у новембру 11910, Руспја је закључнла споразум са Немачком, по коме је се одрекла да правп опознцију Немачкој одно1 сно грађења железиица у Малој А! зији, а зато је добила одреше руке у Персији. У исто време Енглеска |је схватила да својим потпомага 1 вем контра револуције у Турској постаје непопуларна тамо и да се то веома штетао одазнна на њену трговину са Турском. Ссм тога у Еиглеској су бнли везали непопуларни споразуми са Русијом на рачун Персије. 1909 годнне први министар Аскевт изјавио је био, у До>вој Палат:х, да је његова влада била готова ' д! води преговоре са Немачком о : ограничапању наоружања на мору, ! али јс иемачка влада, на жалост, | резгирала иа ове прегозоре негатнв{но. Немачка соцвјална демократија I поводом овога поднела је бпла у ; Рајхстагу интерпелацију и, потпома1 жући енглески предлог, уједно за-

хтевала. да се што пре отпочнс ограничавање маринских сила. Еиглески социјалисти такође су водили енергичну компању за ово ограничење. Али, на крају крајева, империјалистички интереси крупне буржоазије у Немачкој и Енглеској били су толико разнолики, да се међу њима није могао постићи споразум. Терен за једну велику, светску касапницу био је раније припремљен клзње је отпочето доста брзо.

[нош шт Бррске И СОЦИЈАЛНА ДЕРКРАТИЈА Поводом дебате о буџету бугарског миинстарства спољних послова, држао је у Собрању, 19 децембра, један сјајан говор друг Христо Кабакчнјев, посланик из групе „тесних“. Жалимо шго због малога простора не можемо донети цео његов говор, али ћемо пустити неколико главних мисли. Критикујући говоре опозиционих посланика који сву кривицу за рђаву спољну политику сваљују иа неспособност дипломата, вели: ...„Нису најважније личносги у дипломатској служби већ политика коју оне воде. Ми треба да иризнамо да су дипломатске личности зато цареви људи што је и спољна политика Бугарске у рукама монархизма. ...„Чудновато изгледа да бугарска буржоазија од прошле катастрофе није ништа ново наI учмла и спокојно оставља спољну политику у рукама дннастије. ...Ми можемо поставити питање на право место само тако ако спољну политику прсдамо у руке парламента. Прешавши, затим, на европски рат, наставља: „ Какав је историски циљ европског рата? Велика је заблуда да се опште-европски рат води за ослобођење народа, за заштиту раса, за очување државних граница. Мислите ли ви да Немачка, Француска, Енглеска — државе иационално заокругљене и консолндоване — теже да једна другој отму делове њене територије? Питање је ту о пијацама, о земљама кулгурно заосталих народа, о > амперијалистичкој политици. ...„Шта могу да чине у овом I рату мале државе? Ни трунке