Радничке новине

истине нема у томе да су Ру- 1 сија, Немачка и Аустро-Угарска — које и саме држе потиштене туђе народе — предузеле да и ослобођавају“! „И пошто више није питање о националном уједињењу европских народа, онда се питамо па чему води европски рат?... „Данашњи империјалистички рат води скупљању свих савре- 1 них националних држава истварању једне нове друштвено-економске организацијекоја ћестворити ново поље за развитак производних снага. Друштво ће научити из тога рата да треба да пређе у један виши степен развитка у савез европских народа. Дај ће савез створити могућност радничкој класи да уклбнп , унутрашње противречности капитализма и да оствари социјалистички идеал “. Говорећи даље о завојевачкој политици Русије и Аустрије на-| води факта којима побпја мишљење предговорника дајеупрошлим догађајима била крива руска дипломација а не руска политика. „Ако се сагласите самном, ве-! ли друг Кабакчиев, да се капи-' тализам у Русији развија, онда треба да признате да је завлађивање Босфором и Цариградом циљ њене политике, чији је спроводник руска дипломатија. „Но исту опасност за националну независност балканскнх народа представља и АустроУгарска... Тајне конвенције Аустро-Угарске са Србијом (од 1882) и с Румунијом (од 1900) које су већ познате, и по којима Аустро-Угарска обећава Македонију Србији а Румунији Добруџу, ге конвенције (и садашња гежња Аустро-Угарске да наведе Бугарску на рат против Србије. Прим. Уред.) доказују да ће Аустро-Угарска, докле год постоји, терати Србе и Румуне на југ, на Бугарску да би отклонила њихове тежње за уједињењем сународника који су под јармом Хабсбурговаца. Тако она остаје стална припрека споразуму и савезу балканских држава. „Полазећи са националног гледишта балканских народа, ми не можемо имати симпатија ни према Аустрији ни ирема Русији. ...„Решење националног питања је, пак, у томе да се балкански народи спојс у једну демократску федерацију. ...„Слобода балканских народа неће доћи од европских влада и династија, на које се наслања бугарски монархизам, већ од борбе европског револуционарног пролетаријата"... Наши погледи су данас окрецији која се рађа, и кад се њено знамење залепрша над пепелиштем великога, страшнога

рата, тада ће пирнути другиве ! тар и на Балкану. Са тим ре-1 чима завршио је свој говор друг Кабакчиев, бурно поздрављен од социјалистичкпх послаиика.

МПКА И КОЛОННЈАЛНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА ( 2 ) Основни принцип савременог капитализма је производња еспапа. Она чини карактерисгику капиталистичке производње и због ње је она еспапска производња. Производња еспапа као што је она данас апсолутно је и неолходно | свезана с пијацом, где треба да нађу своје купце. Отуда неминовно излази да ће развитак данашње капиталистичке производње у разним државама задовољити опште класне интересе разних националних буржоазија у толико пре, у колико више пијаца има држава, где ће наћи купце својој роби. Кад се има у виду с друге стране брз темпо капиталистичке хиперпродукције, која је последица анархије што данас влада у производњи, у толико неопходније бива свакој држави да обезбеди што је могуће шкру и консумтивнију пијацу за сзоју робу. А све то постиже се путем завлађивања колонија. Да баш колоније имају ту улогу да буду пијаца својих метропола, да извозе у метрополе сировине и да уопште служе развићу капитализма, показују ови подаци за 1909—1910 годину:

Државс

извоз нз метрополе у колон.

Енглеска 3,825 мил. д. Францус. 540 „ „ Немачка 41 „ „ Белгија 21 „ „ Холандијг 723 „ Италија 3 „ „ Данска 7 „ „ Шпанија 3 „ „ Унија 263 „ „

извоз из колоније у метроп. 5,175 мил.д.

375 „ „ 30 „ „ ! 34 „ „ ; 150 „ „ 6 „ „ 3 „ л 2 -• » »

Сви ти податци показују ово. Европске капиталистичке државе и Уједињене Државе у Америци увозе у своје колоније индустриску робу и све друге артикле више од 5 милијарди и 500 милиона дин., а извозе из колонија разне сировине за бЏг милијарди динара. Очевидно да је то колосалан интерес за капиталистичку западноевропску и америчку буржоазију. Из свега што је до сад казано јасно излази да су све капиталистичке државе битно заинтересоване за постојање својих колонија и њихово ширење. Ако у европском рату једна од група великих сила изгуби своје колоније, оне ће бити упропашћене. Ако ли се, пак, рат сврши а положај остане исти који и данас, онда ће капнталистички свет остати у старом безизлазном положају. У једном и другом случају рат ће донети огроман бреображај човечанства. ИЗ ДАНА У ДАН

Учитељима из подринског округа. — Министар Просвете на-! кнадно је тражио детаљнији изве- \ штај од начелства округа подрин-! ског о школама које могу радити- Ј Дакле тај извештај не дође и по њему се не донесе нова одлука, обу- \ стављека је наредба Министарства Просвете којом се позивају избегли учитељи из подринског округа да се врате у своја места.

ф Е Љ Т О Н

НА СВОДОЕ 0 П 6 НШТУ — УТИСЦИ ЈЕДНОГА БЕГУНЦА —

(4) Већина нас је пошла од куће као муаџер. Мало је њих знало где треба да сс задржи, код кога да остане. Остали су пошли незнано куд, да се зауставе тамо где то учине његови најближи познаници, суседи, сродници. Тако смо се поделили. И то нас је мучнло. Али ипак прибрали би се врло лако, да нас не сустизаху све неповољнији гласови. Опасност све већа, све ближа. Из места где смо се ми били склонили почеше домородци бежати. Само: куда? докле? Танталове муке! Шта да се ради? Криза беше већ достизала свој врхунац, а ми још мислимо, колебамо се, оклевамо. Ако падне Чачак, ето Аустријанаца и у Краљеву, па и у Крушевцу. Тада би срце Србије било у рукама непријатеља! Баш у том моменту дође и страшна вест о Туциној погибији. То нас просто порази. Ја сам био као убијен. А како је тек могло бити његовима! Од тада нисам био у стању да мислим о себи и бринем о

својима. Толико сам био потресен смрћу Друга, Учитеља и Пријатеља да сам и себе и своје ризиковао тој опасностн да останемо у Чачку, па ма шта било, и ако сам после неколико дана од те одлуке, када се чула јзсно, разговетно артиљериска канонада на положајима око Чачка, једва могао дз владам собом зато што сам тако учинио. Само је Његова смрт могла поколебатн мој инстинктивни оптимизам у нашу победу. Нисмо могли дуго издржати. Чим ситуација поста повољнија по нас, дођох, свратиху.Ниш да се међу друговима освежим и охрабрим. Нажалост, то беше узалуд... Непријатељ се повлачи. Наши војници повраћају стопу по стопу земље. Озари нас све радост, нада. Тада нисмо мислили иа нове жртве. Чинило нам се да се наша туга, носталгија није дала ничим искупити. Пожега, Мионица, Ужице, Ваљево — опет у иашим рукама! Дакле, ми се ипак ускоро враћамо на своја огњишта. Како ли је тамо? Шта ћемо наћи? Рушевине? Смрт? Пустош? Само да је што пре да смо код своје куће, под својим кровом, у своме завичају! Постали смо нестрпљиви. Не 6.1 нам било довољно да смо и крила имали. Најзад дође и тај час.

ПОСПЕДЊЕ ВЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

ДОир око Драча(?) Букурешт, 28 декембра. Телеграфишу из Драча Агенцији Стефани 26 декембра, да од јуче влада мир у околини. У Ддбанији ее шири буна Рим, 28 декембра. — „Ђорнале д‘ Италија“ дознаје из Бариа 25 декембра, да се побуњенички покрет проширио на целу средњу Албанију, од Сан Ђовани ди Медуа па до Војуше. Муслимани су у Сан Ђовани, и ако је примирје, наставили^непријатељства спречавајући пренос робе за Црну Гору преко Бојане. Италијанска је злада, да би се обавестила о ситуацпји, послала ,у Сан Ђовани ратни брод „Пијемонт". Румунека акција Париз, 27. декембра. — Телеграми „Фосише Цајтунгу 11 потврђују глас о скором састанку румунског и бугарског краља на румунској територији. „Пти Паризијен 11 јавља о скорој румунској мобилизацији. Биће позвани под заставу 135.000 људи. Румунија ће крајем јануара (по новом календару) имати под оружјем 455.000 бораца, а заступање својих интереса у Берлину и Бечу повериће Швајцарској. У „Политичком Билтену" одобрава изјаву Сазонова, објављену у „Кориере де ла Сера" и држи, да се при одређпвању граница Србије, Румуније и Италије мора водити рачуна о законима правичне равнотеже и праведним обзирима према народноснсм принципу. Цезадово/шво ЈДајара Лондон, 27 декембра. — „Морнинг Пост“ у броју од 19 ов. м. доноси чланак Чеде Мијатовића о тајни

ПРЕС-БИРОА) српских успеха, које писац приписује националној свести, пробуђеној у јакој мери. Дописник тога листа из БудимПеште који је досад објављивао у њему извештаје о стању у Мађарској, полемише у броју од 24 ов. м. са бечким новинама и Кореспонденц Биро-ом, који су порицали тачност његових вести. Дописник остаје при свом тврђењу и цитира речи једног политичара у клубу независне странке: „Мађарска је изгубила све што је имала људи и материјала, и не може добити ништа, чак ни у случају победе, јер исторнја показује, да је сваки успех Аусгрије само оружје у рукама Хабзбурговаца против Мађарске. Јака Аустрија значи слабу Мађарску; у нашем економском животу имамо само једног противиика, а то је Немштина.“ „Нир Ист“ у броју од 25 ов. м. доноси у изводу предавање, које је држала о Србији Г-ђа Славка Грујића у Лондону. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Нбпроверена веет Петроград, 28. декембра. — Према вестима из приватног извора, али још непровереним, крстарица „Гебен“ улазећи у Босфор 25. декембра наишла је на мину која је направила на њој дза отвора кроз која пролази вода. За њихову оправку биће потребно најмање 10 недеља. Не дичи на акцију Бугареке Софија, 28. декембра. — Министарски савет решио је да скине забрану извоза пасуља, сира, кромпира, масти и кашкаваља. За Радничке Новине — ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ Лазар Мнјић, цалкелнер 10 дин. Коста Новаковић 20 дипара. Сапатије Чкољсвић, бакалин, 10 динара.

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић. новинар. Штампарија „Гутенберг“ Милана П. Стефановића — Ниш.