Радничке новине

БРОЈ 95

ГОД. XV.

с

НИШ, УТОРАК 7. АПРИЛА 1915. ГОДИНЕ.

УРЕДНИШТВО и* • ЛДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗЕ ск У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕРГ" Број 5 пара Излазе сваки дан

Уепееи Бизмарка из Зајечара

Бшршш Рекли смо у једноме од прошлих бројева нашега листа да је цео посао око помагања невољних у рату на путу општега напуштања. Догађаји нам почињу давати за право. Месни одбор у Београду одлучио је да укине своју скоро отворену продавницу, н ако је нскуство показало да је за једном таквом продавницом неодољива потреба гладног и опљачканог становништва. СкупоНа животних намирница невероватно је расла, што је знатно сузбијено отварањем ове продавнице. Београдски трговци су добро осетили дејстзо ове установе, али им се сада овом ликвидацијом пружа нови изглед за свестрану пљачку. По своме трајмом ефекту продавница би могла још миого више доприносити невољноме свету кад би се прошири^а и развила. То је једна велика потреба без које ће свет пропиштати. Али господи у месноме одбору учипило се да је и ово досадање доста. Нзима се чини да је потреба за оваквим регулисавањем цепа престала и да се може у томе путу ставити тачка. Међутим продавница, макар само и са нпјнужнијим артиклима, несумњиво је један врло добар и користан регулатор за цене на пијаци. Тим путем се може готово више помоћи свету него ли и самим новчаним помоћима, које ће свакако одлазити све врло брзо потрошачким каналима у касе трговаца. А да ће ти Шајлоци сада поново дићи главу није готово погребно ни говорити. I де је сад та јавна, одборска продавница? поздравиће они првога јутра погрошаче. Њихова је злурадост разумљива, јер је у тим људима утрнуо сваки осећај човечности. Трговци оће ларочито да ћаре и да зараде баш у времену кад је свака кућа у црно завијена и кад сваки други трећи грађанин ове напаћене зСмље носи у своме телу по какву десетину грама олова. По статистици београдске трошаринске станнце, у Београд је увезеко од првог јануара до половине фебруара 16 вагона шећера. Према потрошњи у томе времену није могло бити потрошено ни 3—4 вагона. Остало је све прикривено, и место да се приступи пуној реквизицији, оно се напушта чак и ова установа која, иако је корисна, далеко је ипак од сваке радикалности.

Чак су у одбору падали предлози од појединих ћифта (Младен Савић, например), да се даде изјава да месни одбор не мисли ружно о трговцима, као што о њима пишу београдски листови! Оза одлука о „привременој" ликвидацији продавнице даје доказа колико је мало воље и подобности код одбора да одлучно брани интересе невољпога света, ради кога је донет и закон и установљен сам Одбор. Противу укидања продавнице говорили су и гласали су: Илија Мил кић, Богдан Богдановић, Милан Вапа и Павле Павловић.

НА БРЗУ РУКУ

Партије у Србији Рат је створио ново груписање политичках снага-, и данас су партије и њихови органи у Србији оеако груписани: Партија г. Пашића. Њен је орган Самоуправа. \ Партија г. Црашковића. Њен је орган Одјек. Партија г. Путника и г Рибарца. Њен је орган Пијемонт. Партија г. Воје Маринковића и Миленка Поповића. Њени су органи Правда и Новости.* Партија Аврама Левића. Њен је орган Трибуна. Партија Владе Илића. Њен је орган Балкан. То чисто и јасно груписање добит је за земљу и даљу политичку борбу, и ја сам задовољан њиме. Само, Шребало би да сви ови партиј-' ски органи промене мало своја имена и прилагоде их новој стварности. Самоуправа треба да се зове: Лора\ Одјек треба да се зове: Глуваћ. Пијемонт треба да се зове: Српско Гообље. П равда треба да се зове: Буџа. Новости треба да се зову: Старе Лажи. Трибуна, треба да се зове: Наполеон. Балкан, треба да се здве: Опанак. То је, онако, више народски и разумљивије: боље би приањало за срце маса...

Дужина борбенога фронта Колика је линија смрти Париски лист Матен доноси ове податке о дужини борбенога фронта: Француска војска заузима фронт од 870 километара. Енглеска, фронт од 50 километара. Белгијска, фронт од 28 километара. Руска, фронт од 1370 километара. И српско-црногорска, фронт од 350 километара. Према томе, целокупна дужина крвавога европскога фронта износи 2668 километара. Купујте и читајте „Радничке Новине“

РАДИ ПОТПУНОСТЦ Ново Време, полумесечни часопис Бугарске Социјалдемократске Радничке Партије, донело је у броју 4—5 од ове године чланак под наслозом Опште балкански раднички митинг, чланак у коме се, поглавито, говори о односима балканских социјалистичких партија и њиховом заједничком раду у прошлости и садашњости. Потребно је, ради потпуности, додати разлагањима братског нам оргама писмо наше Главне Партиске Управе урућено Централном Комитету Б>гарске Социјалдемократске Партије поводом сазива софијског митиига од 22 фгбруара, из кога се може видети држање наше Партије о том питању. То писмо гласи: Нмш, 12 фебрулра, 1915. Драги другови, У споразуму са румунском Партијом, ми смо желели да, поред социјалиста из свију осталих балканских земаља, на митингу против рата у Софнји подигну свој глас социјалисти обеју фракција у Бугарској. Пошто је тај пројекат пропао, и пошто су румунски- другови дали пристанак за учествовање на митингу који сазива само ваша Партија, наша Главиа Партиска Управа, на својој данашњој седници сазваној поводом телеграма друга Киркова, решила је да и она узме учешћа на томе митингу преко свог нарочитог делегата. Делегат ће бити друг Драгиша Лапчевић, народни посланик. Молимо вас да нам јавите кад ће бити митинг. Са другарским поздравом за Главну Партиску Управу, Душан Поповић

НАРОДНА СШШТИНА 6 април Данзс је примљен на првом читању закон о 200,000.000 дин. ратних кредита. За кредите су гласале свс буржоаске партије. Карактеристичне су изјаве које су том приликом пале и које нпговештава/у нешто .Например, самосталци преко г. Драгољуба Јоксимовића и напредњаци преко г. Милоја Јовановића рекли су да ће, до душе, гласати за кредите, али су према фузионашкој партији у лицу министра финансија изјавили неповерење фузионашком делу Владе, тражећи да један скупштински одбор располаже употребом кредита. Г. Пачу је осетио смисао тих говора, те је на говор г. Јоксимовића љутито одговорио. Поменуо јз неку намеру г. Јоксимовићезу и његов говор неколико пута назвао малициозним, наглашујући: како је у пословима државним аигажована цела Влада (циљајући на коалицију) и како је Русија наш благодетељ! Националисти су, такође учинили важне изјаве у погледу српских аспирација и у погледу односа према Тројном Споразуму, које готово отворено веле: и ми би смо могли прихватити и продужити ову политику! Може се рећи: да нигда до сад противници фузионаша нису уепели да им на један фини, препреден начин изјаве неповерење и да им припреме евентуални пад, који им се тако ревносно спрема.