Радничке новине

а ожгскоркн урелмнн Др шхша* Лалчешаћ, иоаиаар.

ШтаипарнјЈ! „Гутеиберг* Ммјшм П. Сгефамомка — Б*и,

Грш Ш и Шши « Нова комбинација

Јутрошњи Мир, орган г. Гешова, доноси ово саопштење : Грци су отказали да помогну Србију у борби против Аустрије и да ратуЈу са Гројним Споразумом против Гурске; али су ислористили валандовски инцидент да предложе СрбиЈи услуге против Бугарске. Сазнајемо из поузданог извора да је по грнком предлогу постигнут споразум између Гонке и Србије за узајамну одбрану од Буглрске. По томе споразуму, грнка војска ће учествовати у нувању српске гранпце од Бугарске. Из Струмице саопштавају да већ има грнких војника на српским погранинним стражама. И тако — завршава Мир инцидент код Валандова олакшао је Грцима да постигну своју давнашњу идеју: да се постепено настане и у српској Маћедонији.

Живот у Алексинцу Болештине Када смо пре извесног времена писали преко Радничких Новина о болестима које владају у Алексинцу, мислили смо да ће наш санитет, полициска власт и општинска власт увидети, колика велика опасност прети алексиначким грађанима и њиховим породицама од ширења епидемија, и да ће предузети извесне мере те да спрече ширење ових опаких болести које бесне по Алексинцу, и које су отерале у смрт велики број алексиначких грађана. Међутим ми смо се грдно преварили. Санитетска, полициска и општинска власт, не само што ништа нису предузеле да спрече ширење заразних болести, већ, на против, и даље допуштају да се мртви војницп из кафана у којима су болнице смештене преносе у носилима кроз варош, и сеју заразне бакциле; допуштају да војници болесни од заразне болести, натоварени као сардине у воловским колима из касарне возе кроз сред вароши за болницу, и најзад, мирно посматрају овај оријенталски мурдарлук који влада у Алексипцу и помаже ширењу заразних бакцила. Оваква немарљивост- према ширењу заразних болести, од које сваког дана умиру по неколико грађана и грађанки, — а о војницима да и не говоримо од стране представника санитетске, полициске и општинске власти, за сваку је осуду. Алексинац који је те среће, да у овим данима, кад је опасност од заразе толико велика, има за управника болнице, начелника среског и председника општике људе, којима недостаје енергија, Алексинац је и те „среће", да у апотеци која је дуго време била затворена, не може један болестан човек да добије никакве лекове, па макар да тражи и најпростије као што је: рицинус, кипећи прашак, кинин итд. И зато никакво није чудо, што је мали број оболелих од заразних болести био те среће да се излечи. Износећи све ово на јавност, ми мислимо да надлежни треба више да воде рачуна о опасностима у којима се налазе алексиначки грађани и њихове породице, од наглог ширења заразних болести, и да ће предузети све мере за сузбијање ове опаке болести, од којих се велики број грађана преселило у вечност.

НД РРПАТЦР Резулгат руских операција за последњи месец дана Главни генералштаб саопштава; У почетку марта од главног карпатског венца држалн смо само област кланца Дукле, где је дислокација наших трупа чинила спољашњи угао. На свима осталим кланцима Дупкова и источније налазио се непријатељ и наше су армије имале за даљи задатак да се развију на нашим карпатским положајима, који доминирају изласцима у угарску долину, пре него што наступи рђаво стање путева због отапања снегова. У то време су се велике аустријске снаге, које су биле концентрисане ради ослобођавања Пшемисла, налазиле између кланаца Лупкова и Ужока. Са тога је сектора и пројектован наш велики напад. Наше су трупе имале да изврше напад под врло тешким теренским условима. С тога је, да би се олакшао овај задатак, било решено да се изврши један помођни напад на фронту у правцу Бартфелда до Лупкова. Тај споредни напад отпочео је 6 марта, потпуно је нзведен већ 10 марта, а главни је напад отпочео 15 марта у правцу Балигорда, који је обухватио непријатељеве положаје западно од Лупкова и источну страну извора Сана. Непријатељ ]с дао најогорченији отпор офанзиви наших трупа, привукавши на фронт правац Бартфелда до Ужока све што је могао, па нак и неманке трупе и многобројну коњицу употребивши Је као пешадиЈу. Његова снага на овом фронту износила јс преко 300 батаљона. Сем Ж1ога су наше трупе имале да се боре са непогодама, наилазећи на сваком кораку на озбиљне тешкоће. 23. марта, то јест осамнаест дана| наше офанзиве, остварисмо храброшђу наших трупа свој циљ и заузесмо главни венац Карпата. Накнадне борбе на фронту РеџетовВолосате, у дужини 110 врста, већ су узеле карактер појединачних акција у циљу учвршћивања задобивених успеха. Укупно узевши, непријатељ нам је на целом карпатском фронту од 27 фебруара до 30 марта, пошто Је претрпео огромне губитке, оставио најмање 70.000 заробљеника, од којих од прилике 900 официра; сем тога смо запленили преко 30 топова и 200 митраљеза.

Руеки напори Нове стратегијске железнице Из Штокхолма саопштавају Форверцу како Руси врше надчовечанске напоре не би ли само поднгли, што се брже може, извесне стратегијске железничке пруге. Железничке пруге се праве и поправљају и дан и ноћ, иза фронта. Милиони људи раде на железницама и путовима.

ИЗ ДАНА У ДАН

Наше саучешће. — Нашем другу Живојину Поповићу берберину умро је у Ћуприји отац Зака — Зарије Поповић. Изјављујемо наше саучешће другу Поповићу. Петар Пантић резервист IX пешад. пука I позива умро је код своје куће у тридесетој години свога живота. За со-

бом је оставио старе родитеље, жену и једно дете. Изјављујемо наше саучешће његовој породици и његовом брату, а нашим добром другу ЈТазару Ј. Пантићу, абауијском раднику.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ

На нашој граници Крагујевац, 6. априла. — 4. овог месеца непријатељ је избацио неколико метака из тежих оруђа на село Сип и порушио неколико кућа. 5, овог месеца непријатељ је избацио неколико зрна на положаЈе код Београда, али без икаква дејства. Енглески успех у Месопотамији Лондон, 6. априла. — Државни секретар за Индију јавља да је постигнут потпун успех у операцијама код Сгајбе у Месопотамији. Турци су ударили у повлачење. Заробили смо 1. априла 200 људи н запленили више митраљеза. Турци су у повлачењу, које се претворило у дивље бегство, оставили велику количину шатора, опреме, хране, 700.000 метака и 450 сандука са артиљериском муницијом. Према исказима заробљеника, Турци су без Арапа имали две дивизије пешадије и 32 топа. Око Арбаније Ниш, 6 априла. — Јуне су око седам стотина Арнаута напали на нашу границу код Ћафа Сани у охридском округу. Борба је отпочела око 5 насова по подне. Појединости још нема. командант погранинног одсека изашао је на лице места. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРДМИ Борба у Јегејском Мору Лондон, 6 априла. — Адмиралитет јавља, да је транспортни брод „Маниту“, који је превозио трупе, јутрос нападнут од једне турске торпедњаче у Јегејском Мору. Турска торпедњача испалила је три торпеда, али ни један није погодио. Торпедњача се тада нададе у бегство, гоњена британском крстарицом „Минервом“ и детроајерима и на послетку је натерана на обалу и уништена. Посада је заробљена. Има извештај да се одприлике 100 људи са турског брода подавило. Погпуни податци о овоме нису још добивени. Бугарске комитске чете Ниш, 7. априла. — Сазнајемо да је бугарски војвода Брло са двадесет четника прешао из Бугарске на српску те-

Исто тако прешла је ових дана срп ску границу из Бугарске још једна бугарска чета у јачини 200 људи. Потера је послана. 16 против-напада за један дан! Петроград, 5 априла. Акције у Карпатима на дан 3 априла биле су концентрисане у правцу Ростока. Непријатељ је, и поред огромних губитака, покушао у току дана са великим снагама 16 узалудних против-напада на висове које смо заузели источније од Телепоча. Наше су трупе, ноћу између 3 и 4 априла, после огорчене борбе, заузеле један вис југоисточно од села Полен, којом смо приликом задобили многобројне заробљенике; одбили смо три непрпјатељева противнапада на овај вис. Не јавља се ни за какву промену на осталим секторима целокупног нашег фронта. Ухваћен турски детроајер Атина, 6 априла. Један турски детроајер, гоњен од савезничких ратних лађа, насео је на обали Каламоти острва Хијоса. Командант детроајера и послуга од 30 људи предали су се грчким властима, и биће задржани као заробљеници до свршетка рата (Атинска Агенција).

О Г Л А С И Опанчарека Задруга уВдасотинцу потребује раднике. Зарада је добра. Намирнице су у овом месту јефтиније и зараза не влада. 4-5 Обућарској радњи Р ““А А . шки и женски посо. Кнез Михајлова улица број 6 Београд. 8—10 Тпа\1/|Ј РО Владимир Недељковић, редов Ш ХЈЈаЛуН 1>С цете 4 батаљона XIV пука 1 поз. Није се никако јавио својој породици. Ако би ма ко знао што о њему моли се да јави на адресу: Зорка НиколиН, Иванковачка ул. бр. 4 — Београд. Тпвшм гп Настас СтаменковиН, терзија нз Алек1 ра/ПП 1с синца, иначе војни обвезник телеграфске | чете при 11 армији. Као болестан послат је из Мла1 деновца у неку болннцу. Отада се није никако јавио својој породици. Ко би ма што о шему знао, моли се да што пре извести његову жену Христнну Н. СтаменковиН, Алексинац, нли Војислава ЦветковиНа, берберина, Алексинац. 1—1

Са болом у души извештавамо сроднике, пријатеље и познанике да је, наш мили снн, брат, синовац и сестриН Јован Ч. Јовановић чстник-молер из Београда погинуо 25 окт. 1914 год. на Прњавору, бранеНи своју отаџбину, а сахрашен 26 истог месеца код манастнра Петковице. ВениШо ожалошћени: отац Чеда ЈовановиН, пнсар Упр. Монопола; мати Пола; брат Милутин; сестре Рада, Дара, Нада и Милунка; стричеви Велимир, Драгутин ЈанковиН проф.; Илија М. ПетровиН, рачуноиспитач, Вукашин ЈанковиН, п.пуковник; стрине Љубица, Л>убица; тетке Милева АтанацковиНка, Дип, Гина и Милица; теча Вукадин ШушулиН, Мијаило ДавиннН из Власотинаца; браНа од стричева Радивој, Драгутин, Владимир, Мијаило, Алскксандар; сестра Иванка и остала многоброЈна фамилија. 1—1

рИТОрИЈу.

Са неизмерним болом у души, извештавамо сроднике, пријатеље и познанике, да је наш мили и никад непрежаљени син, брат, синовац, ујак и унук

МИЉКО СИМЕУНОВИЋ ТРГОВАЦ ИЗ ПОЖЕГЕ после многих борби и патњи, у сва три рата, као војни обвезник I позива, на непрекидној дужности, испустио своју много напаћену душу, у ваљевској болници 3 марта ове год. у најлепшој младости свога живота; од опаке болести запалења; а далеко од своје родбине, да му могли указати ма какве пс моћи при последњем часу његовог живота. Услед прекинутог саобраћаја, нисмо могли имати ни то задовол.ство, да последњи пут видимо нашег доброг Миљка. Посмртни остатци милог нам покојника, сахраљени су привремено у ваљевском гробљу. Крушевац — Пожега, Марта 1915 год. ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕНИ : отац Милпсав Симеуновић, трговац, брат Миленко Симеуновић, трг., сестре Катарина и Љубица, стричеви Милић Симеуновић инжињерски мајор, 1анасије Симеуновић и Новица Симеуновић , стрине Мара и Иванка, баба Јелка, сестричине Ангелина и Анка, зет Драгаћ Цвијовић и остала родбина