Радничке новине

БРОЈ 102.

НИШ, УТОРАК 14. АПРИЛА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ

Кад у границама старих крајева који ћифт.дп прода кило шећера за 7 или 8 гроша, цела штампа разјапи вилице и грди тога продавца. Кад се у новим крајевпма врше крађе равне разбојништву и кад у Скопљу ортак Пачуовог рођака Џанге, Алекса Поповић, продаје цео вагон шећера по два динара кило ангро, опда нико ништа не говори. Српски Југ и Битољске Новине, једини оргапи јавности у новнм крајевима, ћуте; месни одбор у Скопљу не види; он прописује цену асурама по турским хановима у Скопљу; грађанство ие сме да прогестује, да му се неби пребацило да је против постојећег поретка и несме да сс скупља на зборове за протесте, већ само онда кад треба слатп изјаве лојалноса и. Ми пак социјалисти не можемо

добнти право да говоримо и да се' опредељујемо, па ћемо онда уметн; стати на пут лоповлуцима и марифетлуцнма наших патриота, које сама државна власт помаже. НА БРЗУ РУКУ Српско гостољубље Дочекали смд и испратчли да не може ! биши лепше све госте који су нам до \ сад дошли: и рекуренс, и трбушни Ши: фус, и пегази Шифус. Сви су она отишли ' и одлазе од нас потпуно задовољни и \усхићени српским госШољубљем. Сад се у велико чине припреме за дој чек новога, нојважнијега госШа. Не мислим ни на енглеске доносиоце ордена ни на франиуске војсковођс ни на руске дипломате. Мислим на колеру. Нарочито ће бцти величанствен њен улазак у Ниш, провизорну престоницу Србије. Код железничке станице већ је подигнуто за Високог Госта неколико триумфалних капија од идеалног, кондензованог и расринисаног нишког блата. А наше лекарско удружење већ у велико држи седнице на којима се предаје и дискутује о борби против ко ггДакле: очекујете шШо псе колеру

ништа; нас власти и не зарезују, а, наше представке иико не узнма о*-ј биљно у обзир. Према томе, —ТГ 7 *™ 0 : алисамо питамо ово:| 1. Како је Алекса Поповић могао| добити дозволу да увезе 15 вагона шећера, кад право увоза има само Монополска Управа? 2. Зашто су мз Ђевђелије вра-! ћени шест вагона шећера што не-, мају дозволу као Алскса Поповић?, 3. Зашто нису у Скопље стигли 16 вагона шећера, која су авизирани монополском стоварншту још 31 прошлог месеца? Сигурно се чека ; да прво Алекса Поповић прода свој 1 шећер по 2 дин. кило, па тек опда да монополска управа продаје по 1 дин. кило ? I Но, наши патриотн у Скопљу не | стају само на томе. Они су у Скопљу образовали такозвану Народну Одбрану, иза ње су сакрили неколико војних обвезника да не иду у војску, узели су њихове паре, — и сада тргују. Тако, на адресу Давида Димитријевића стигло је 400 џакова кафе. Пола од тога препесено је у варош, али се ни један џак не продаје: чекају се повољније прилике; а друга половина лежи у царинар- ј ници. Давидовн ортаци су, поред скопљанаца „чланова Народне Одбране“,; још и начелник срески и председ-, ник општински који су и извесна имања турска „купили...“ Ми Скопљанци само гледамо ,сеир“, Нутимо и чекамо дан кадћемо

Ш1 Ш Борба је још далеко од решења Из Лондона је допискик великог талијанског листа Коријере де ла Сера послао ово обавештење о стаљу на Карпатима. Борба на Карпатима, која постаје све јача, далеко јс од тога да буде свршена. Са свију страна исгочнога фронта, немачке војске које нису ангажоване у борби шал>у се на Карпате. Тим појачањима Аустро-Немци мнсле да пробију руски фронт. То груписање снага које се врши код КозЈакЈ и 51гућ може да буде опасност за Русе; али их то ипак неке нагнати да напусте своје позиције у северним маџарским долинама у које су век продрли. А с друге стране, до сада аустро-немачки контра-напади нису • имали успеха, као што показује број заробљеника који су пали у руке Русима. Руско наступање, које се било започело између Бартфелда и Балигрода, тако се брзо развило да је већ достигло фронт Регетов—Волосате. На њеним тачкама не само да су одбијени аустријски контра-напади, него су Аустријанци и сами морали одусгати од напада из страха да нс буду отсечени од иозадине. Руско наступаше наилази на озбиљне препреке само при операцијама код Ужока и Ростаки, где се Аустро-Немци држе благодарећн својим нападима код 51гук На другим секгорима, они се боре само ради тога да спрече уједињење руских војски које оперишу на разним тачкама фропта. Тако да су напори АустроНемаца поглавиго дефанзмвни; али је, због важностн те разне позорнице, њихов отпор очајан. Изгледа да Немци испраћају на Кзрпате ке само оне својс војнике којс могу да одвоје од десне обале Висле и од Нарева и Ниде, него још шаљу из јужне Нсмачке и резервну баварску војску.

Купујте и читајте „Радничке Новине"

УРЕДНИШТВО и аДМИНИСТРАЦИЈА налазе СР. У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕРГ* Број 5 пара Излазе сваки дан

Још један ведики доповдук ћаши посланици поднели су )уче ову интерпелациЈу Мииистру Војном :

Њ1ТЕРПЕЛАЦИЈА на Господина Министра Војног

Молимо Вас да нам у Народној Скупштини одговорите: 1) је ли ових дана и коме дата лиферација јечма и овса? 2) коликс су количине закључене? 3) по којој цени и у каквој монети ? 4) пошто су Гии артикли тих дана били у Русији и пошто су ' бележени на берзи. у Румуни/и ? Ниш, Интерпеланти; 1.5. април 1915. Драгиша Лапчевић, Триша Кацлеровић. народни посланици. ч V/ Пр имедба : Сазнајемо да је Меламеду, једноме из оне групе лиI фераната рђавих опанака, уступљено да лиферује 2000 вагона зоби и јечма. Зоб је погођена по 32 дин. у звечећем злату, то је, од прилике, 48 динара у сребру. А зоб је на нашој пијаци 15 динара у сребру. Тих дана, кад јс ова лиферација дата, Аца Ћирковић је зоб куповао у Русији по 3 рубље, од прилике по 9 динара, а у Румунији је, као што је нотирао ће Јоигпа1 с1ез Ва!кап5, на продуктној берзи ггрихЈ-апипи.—и КупОвпНа 110 10 ЛеЈп ! Чекамо одговор по овој разбојничкој афери, па ћемо онда опшир\ није проговорити.

Србија и Италија Близу споразума? Према обавештењима из Рима која су добили швајцарски листови, у талијанској престоници воде се преговори између Италије и Србије о српском излазу на Јадранско Море. Како уверавају, Италија се не противи том српском захгеву, и верује се да ће Србија имати своје пристаниште на јадранским обалама. Главно је питаше само у томе да ли ће то пристакиште бшии утврђено или не. Разуме се да би Игалија волела да то пристаниште буде само трговачко. Али пошто Србија одт^чно тражи да то пријстаниште буде утврђено, према свему ; изгледа да ће Италија на крају крајева попустити. Очскује се долазак новог ру^ ског посланика, г. Гирса, па да буду отклоњене и последље тешкоће овога питања. • Овим се преговорима придаје велики значај у талијанској штампи. Они се сматрају као почетак талијанске акције и као доказ да у званичним круговима нико не верује у могућност једног а>стријскоталнјанског споразума. Ђорнале д‘Италија, орган г. Сонина, писао је шта више крупним словима како је талијанска интервенција вероватна за деведесет ј од сто. Што се тиче иреговора кнеза Билова, ј они се продужују само формално: у ствари ; војне припреме су већ замениле дипломатске преговоре, а то је крајна фаза после које долази ратна акција.

Оланимкн рат Објашњење борбе на Карпатима

Наступање са циљем да се завлада једним планинским ланцем састоји се из две операцијс. Прва је: продирање на планинску косу и заузимање позиција које се налазе на путу ка њој и на њој самој. Друга је: спуштање кроз кланце и пробијање у равницу. Први задатак се постиже развијањем што је могућно ширег фронта, тако да противник не може знати на којој ће му се страии задати удар, а у исти мах да му се и бокови обиђу. Други задатак се постиже енергичним надирањем напред које се потпомаже нспрсстаним појачањима. Оиај што се брани има великих преимућсгава у првом сгадијуму, кад се налази на планинској коси. ГБему је тада главни задатак да оцени правац непријатељскога кретања и да га упорно сузбија. А када позиције на нланинским врховима буду већ изгубљене, њему онда остаје једино да коитранападима задржава непријатељску навалу док му не пристигну резервс, па онда да даде генералну битку иа планинским пољима с циљсм да одбаци напријатеља. За нападача, међутнм, први је задатак, иајтежи. Уопшге, бсскрајнс тешкоће планинских операција иагоне зараћене стране да избегавају ту акцију ако икако могадну. Али, понеки пут, те су акције неопходно потребнс. То бива онда кад планинс прессцају операциону линију за наступање, као што је то сад случај са Кар'патима, који су препрека на путу ка Бечу и Пешти.