Радничке новине

Еисшис х охговорп уредшк Драгкна Лапчев«* хошшар.

Штампаржја »Гутеаберг* Мшиша П. Стефавоваћа — Нхж,

Једна неправда Свуда неједнакост! Постоји, псред толиких других, једна неправда на коју треба скренути пажњу и којој треба учинити већ једном крај. А она је у овоме: Радницима који су на војној обавези негде на раду, и уопште онима који нису чиновници, даје се за издржавање свега 1 динар дневно. Међутим, чиновници који су негде на раду као војни обвезници имају поред своје плате још и дијурну неколико пута већу. Ово је једна велика неправда. Како могу живети људи свега са 30 динара месечно! Ем их држава отрже од посла од кога су живели и којим су издржавалн и себе и своју породицу, ем им, у накнаду за то, даје свега 30 динара месечно — таман толико да поцркају од глади. Јер, при овој ужасној скупоћи, за коју је такође држава у првом реду крива, та сума тек ако може да достигне Једном човеку за хлеб! А шта ћемо за остале потребе? а шта ћемо за њихове породице? Тим људима треба безусловно повећати дневницу, јер ваљада у овој земљи има још неко право на живот, а не само чиновници!

Како је у Ћуприји Скупоћа и експлоатација Пише нам једна другарица из Ћуприје како неки мајстор Јанко који је узео израду војничког веша за рачун оне лопуже Владе Илића врши страховнту експлоатацију над незаштићеним женским светом. Не само да им плаћа врло мало за комад сашивеног веша него им још наплаћује и конац, и то калем 0 80 дин.! Ето како се шири „домаћа радиност" и какве су наше „домаће установе" којима певају химне плаћени новинари из Бал■ кана. И док су овако бедне наднице, дотле је, на другој страни, огромна скупоћа. Једно кило црног брашна кошта 1 20, и ' то је састављено овако: Уа брашна, х /з трица и 4» кукурузног брашна, — а пе- ј ска колико има то се и незна, тако да кад се једе леб људи не смеју ни зубе | да стегну. Најгора врста пиринча плаћа се 1 -40, а једно кило шећера на коцке 2 динара! И сад нека тај свет живи а^р може! ИЗ ДАНА У ДАН Наше саучешће. Нашим штампарима Милутину и Мнлану Стефановићу умро је прекјуче у Јагодини отац. Изјављујемо наше искрено саучсшће. Нашем другу Драгољубу Панићу, члану савеза транспортних радника, умрли су у гоку од четрдесет дана: отац Љубисав, земљорадник из Кремана, мати Обренија, брат Марко као регрут уШгипу, и и сестра Ленка. Изјављујемо наше топло саучешће другу Панићу у страховитој несрећи коју му је овај грозни рат донео. Нашем другу Јовану Ђорђевнћу, абаџијском раднику из Јагодине, умро је брат Данило Ђорђевић војник, од тешке болести, у крагујевачкој болници, оставившн за собом жену и троје женске деце. Изјављујемо наше искрено саучешће другу Јовану. Из села Сићева. Жале нам се сељаци из Сићева како се некн тамошњи газда Мата Радојковић, у ово доба када је највећа оскулица у колима, вози готово сваки дан од Ниша до Снћева, и обратно, на фијакерима који су реквирнрани за потребу среске канцеларије у Нишу. Овим злоупотребама треба одмах учинити крај. У истом селу Сићеву тамошњем општинском поштару, Алекси Јовановићу, одобрили су да држи кафану неку у коју он довлачи све неискусне младиће од 12 до 17 година, те их ту опија, квари и упропашћује, А за то време док плаћени поштар тргује и механише, пошту из Ниша морају да доносе кулучари! Има ли кога да стане на пут томе? У служби лифераната. Жале нам се седморица другова из Прокупља на једно насиље које је за сваку осуду. Тамошња војна станица ухватила је

њих, младиће од 17 година, па их натерала да џабе крпе и шију прљаве и заражене џакове тамошњих лифераната. Кад су они почели протестовати против овог насиља које се над њима врши за рачун лифераната, онда је један од њих истучен а остали су морали попустити и радити за господу лиференте. Жалосно! Туђи поданици у Грчкој. По грчком закону од 13 прошлог месеца „О непокретности туђих поданика који се налазе у Новој Грчкој" потребно је да сви они који имају непокротних имања у Грчкој, а не живе у њој, регулишу своје право сопствености над тим имањима најдаље до конца овога месеца. У противном случају појединци ће изгубити та имања у корист државе која ће их сматрати као имања без господара и као таква их присвојити. Ово се јавља свима, онима који имају непокретног имања у Грчкој, ради знања |и управљањз. Бр. 975. Из канцеларије Министарства ' Иностраних Дела, 12 априла 1915 год,. ' у Нишу. Благодарност Г. Др. Жерајићу, управнику 11 резервне болннцо, г. Др. Зецу, и сестри Мари Дражевнћ, изјављујем највеНу благодарност на лекарском знању, I труду и нези, које су ме нзлечилн од тешке болестн, и свима којн ми се нађоше у болести, благодарим и другу Војиславу Стефановнћу. Мијајло Бучковић, војннк.

| ~ а | шврое, оа пе гошово цела оалма. Милан Митровић I тинска обала бити неутралисана-

За Радничке Новине — ДОБРОВОЉНИ ПРНЛОЗИ Драгол,уб Ђорђевић, ливац из Ниша 5 днн. Душан Срезојевић суплспт из Јагоднне 8 динара; Илија Пнжурица 5 дин.; Алекса Јовановић 5 дин.; Н. Н. 5 днн ; Мнодраг Днмптријевић 3 дин ; Драг. Богићевић 1 дин.; Воћ Живановић 1 дин.; Живота Јеремић 1 дин.; Н. Н. 3 днп. Сви из Пожаревца.

Умро је један од најинтелигентнијих типограсра и најодушевљенијих социјалиста, друг Милан Митровић, типографски радник. Болест, која га је мучила и давила годинамз, најзад га је савладала 6. априла. И ако болешљив, друг Митровић је био неуморан наш агитатор и организатор. Он је био један од стубова социјализма у дружини типографских радника. Али, он се није ограничавао само на своју најужу професионалну средину, на свој синдикат. Он је играо видну и лепу улогу у целом радничком покрету Србије за читав један низ година. У овим страшним данима кад муњевитом брзином пада једна жргва за другом^ све већа од веће, све тежа од теже, немогућно је детаљно изнетн и достојно оценити заслуге свију ишчезлих другова. Некада, после овог ужаснога рата, они од нас који га буду преживели имаће и времена и прилике да то много боље учине него ли штс?' можемо мн у овој бури и грмљавини. Слава нека је другу Милану Митровићу!

За Туцовићев фонд ДОБРОВОЉН1-1 ПРИЛОЗИ В. Д. 10 динара.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

(ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА)

СИНОЋНИ ТЕЛЕГРАМИ Узалудни аустријски напади на Карпатима У Карпатима је непријатељ у последње време појачао своју артилерију на целокупном фронту новим јединицама тешке артилерије. Ноћу 11. априла непријатељ је извео читав низ упорних напада у области кланца Ужока; све смо те нападе одбили нашом ватром и ручним бомбама, наневши неприЈатељу врло велике губитке. На осталим секторима целокупног нашега фронта није било никаквих битних промена. Долазило !е мвстимице само до канонаде и пушкарања са нашим малим предњим одредима. Огорчене борбе између Енглеза и Немаца Лондон, 11 априла. — Министар војни јавља да још траје борба око терена на који су продрли Немци између Стенстрајта и Ланг^марка. Губитак тога дела убојног реда изложио је леви бок канадске днвизије, која је била приморана да се повуче да би одржала везу са суседним трупама. Иза ове дивизије су се налазила четирн канадска тсгпа од 4,7 сантиметара, који су пали у руке непријатељу. После неколико часова Канађани су извели сјајно и веома успешно наступање, повративши заплењене топове п задобивши знатан број непријатељских војника, међу којима једног пуковника. Канађани су имали великих губитака, али су њихова храброст и полет осигурали несум-

њиву победу. Њихово је држање оило величанствено. Према Немцима Петроград, 12. априла. — Главни генералштаб саопштава: Ноћу 11 априла су немачке снаге у јачини две чете и једног батаљона покушале више пута да 'нападну на наше истакнуте делове у области између Калварја и Људвинова. Све смо те нападе на лак начин одбили нашом ватром, а при једном од њих непријатељ се дао у дивље бегство. Наши аероплани, система „Иља Муромец“, извршили су 11 априла један срећан лет изнад најденбуршке станице. Изазвали су пожар у станици и разорили железничку пругу. Борбе код Ипра Лондон, 11 априла. — Сви немачки против-напади, да би повратили внс 60 пропали су и престали. За сад држимо цео гребен виса 60, коме непријатељ придаје велику взжност. У току операција непријатељ је пуцао са гранатама од седамнаест палаца на Ипр. Смелост једног енглеског авијатичара Лондон, 11 априла. — 6 априла један | наш авијатичар је извршио један смели! напад на ангар за дирижабле код Гана. И поред непријатељске јаке ватре, авијатичар се спустио до на шесдесет метара изнад земље и бацио бомбе, које су изазвале велику експлозију у ангару. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ

Велика борба код Ипра Париз, 13 априла. — Службено саопштење од 12 априла 11 сати ноћу. — Северно од Ипра наставља се борба под добрпм погодбама за савезнике. Немци су напалн на пеколико места британски фронт, али нису задобили земљишта. С наше стране ми смо напредовали на десној обали канала снажним против-нападом. На осталом фронту нема ништа да се забележи. Постигнут споразум између Италије и Тројног Споразума Париз, 12. априла. — Листови објављују телеграме из Лоћдона, према којима је постигнут споразум између Италије н Тројног Споразума. „Пти Паризијен“-у јавља кореспондент из Лондона да у лондонским круговима кружи глас да се Италија споразумела са Француском, Русијом и Енглеском о услбвима под којима би ступила у акцију уз Тројни Споразум. Четири канцеларије су успеле да се нађу на истом становишту односно будућег режима на Јадранском Мору. Србија се не би имала шта да жали на гарантије које би јој биле дате. Према „Пти Паризи}ен“-у, предстоји дефинитивно утврђивање споразума између Тројног Споразума и Италије као и измена потписа. Француска шгампа мисли да је сада осигурана интервенција Италије, да ће за њом чак доћи интервенција Румуније кад се узме у обзир да између Букурешта и Рима постоји споразум о идентичности погледа на националне тежње обе земље. У званичним круговима предви!Јају чак нове преговоре измећу Билова и италијанске владе, што ће довести до новог еублЈсгоа аремена и мало одложити иншервенцију Италије уз Тројни Споразум, Измсђу Црногораца и Аустријанаца Цетиње, 13. априла. — У току 12 априла вођена је слаба артилеријска борба на фронту ловћенског и херцеговачког одреда, као и санџачке војске, у којој је наша артилерија успела да спречи рад непријатељских трупа на утврђивању положаја. Са наше стране није било губитака, а непријатељски су губитци непознати. Поклон Србима Париз, 12 априла. — Прилози које је дао Српски Дан достижу суму од пола милиона динара.

Ш №

Србија и Италија Париз, 12 априла. — Више листова објављују телеграме из италијанског извора о Јадранском мору. Једни мисле да је Италија вољна да да Србији излазак на море, а други тврде, да је већ закључен споразум између Србије и Италије, и да је приморје подељено. Неки међу њима

Данас на подне стигао је телеграм Рајтерове АгенциЈе који јавља да су се војске Тројнога Споразума искрцале на Галипоље. О Г Л А С И Обућарско! радм ?р“ у г |« љ .- А е : у °: шкн и женски посо. Кнез Михајлова улииа број 6 Београд. 7—10 Од довршсње пруге Ниш—Књажевац потребан је 00 нећп број надзорника и надстојника, који су као таквн радилн и добро познати са послом. Обратити се Административно- Финанснском Биро-у за довршење пруге Ниш—Књажевац. , 2—2 СИМЕ СИРОВАТКЕ из Крушевца потребује једног млађег пинтерског радника. Услови добри. Месечно, дневно, на парче по акову — а по споразуму за ре* перације имаће и известан процент. За ближе услове обратити се СТОЈАНУ МИЛОШЕВИЋУ каменоресцу у Крушевац. 1—5