Радно и социјално право

В. Брајић: Стање прописа и потребе праксе у области радних односа. 5

се већем успеху у школовању даје предност код прављења лист еприоритета за заснивање радног односа. Пропису су се променили, али смо данас негде на истом, у погледу значења школских квалификација, код заснивања радног односа. У току кретања у радном односу стручна спрема има известан али не сасвим дефинисан значај.

Ако ово упоредимо са оним што је речено у погледу јапанске праксе и искуства разлике су очигледне. Могло би се рећи да су и разлике у резултатима двеју привреда и радног односа јасне. Међутим, тешко је рећи који су све разлози за те разлике (када смо према неким подацима пре више деценија били сасвим близу Јапану). Један од разлога вероватно јесте и третману стручности. Нема сумње, да се стручност у некој мери узима у обзир али недовољно козистентно и прецизно.

Стручност се изгледа и даље може заменити радним искуством или се највише степен стручне спреме може заменити и нижим.

Великим делом је то и због чињенице да у условима друштвена својине последице неуспеха не иду на терет оног ко их је узроковао, већ на терет друштвене својине. У вези са тим је и једна много општија последица, да сваки слаб или неадекватан рад иде на терет друштвене својине. Слично је могуће чак и у предузећима са приватном својином, када организатор посла није довољно контролисан, а ради са монополским организацијама, или недовољној понуди робе или услуга, па се резултати слабог рада не виде довољно или њихови узроци.

То се све манифестује на различите начине а поред осталог и у недовољном коришћењу радног времена. Дакле, супротно, или сасвим другачије, од оног у Јапану или другим земљама тржишне привреде.

Ако непоштовање знања и способности, рада и резултата рада, узмемо као нешто нормално онда ћемо имати и проблеме са применом прописа, у области радних односа. Још горе је ако код доношења прописа овакви односи нису узети у обзир као проблем, и ако се у конципирању прописа, није тражило решење за ове проблеме.

Неки од проблема који простичу из комплекса односа везаних за неадекватна решења у погледу стручности и резултата рада, могу бити решавани кроз примену, а неки само кроз промену происа. Не ради се увек, наравно, само о промени неких правила већ и промени или изградњи концепта. Шта значи и који је значај стручне спреме за радне односе, и како се тај значај одређује кроз кретање у радном односу, је питање које захтева дефинисање, а затим адекватно реализовање концепције, кроз прописе. Не бисмо могли рећи да је то учињено данас код нас, па је због тога питање