Радно и социјално право

Б. Шундерић: Право на приговор 19

постављено лице против сваког решења или другог акта којим је одлучено о њиховим правима и обавезама имају право да подносе приговор (чл. 71. ст. 3. републичког закона и чл. 397. ст. 1. савезног закона). Треба напоменути да ови закони не утврђују право на жалбу, односно друго правно средство него само регулишу услове за његово остваривање. Тиме, у ствари, омогућују примену уставних норми којима се гарантује право на жалбу. Оба закона поднесак против првостепеног решења означавају као приговор.

Приговор спада, полазећи од уставне терминологије, у "друга правна средства". Он, у ствари, није ништа друго него примене уставног права на жалбу запосленог против одлуке, односно решења директора, односно другог органа. То је једна писмена процесна радња запосленог, који је незадовољан првостепеним актом којим је одлучено о његовом праву, обавези и одговорности, а којом он износи тврдње (разлоге) којима побија (оспорава) основаност решења. Он, у ствари, приговором покушава, ако се тако може рећи, да оствари своје право за које сматра да му је повређено. У стручној литератури је прихваћено мишљење према коме је приговор средство којим се тражи заштита права повређеног првостепеном одлуком. Једно овакво мишљење би могло да нађе своје утемељење у чл. 22. ст. 1. Устава Србије. У наведеном члану је утврђено да свако има право на једнаку заштиту својих права у поступку пред судом, другим државним органом или било којим органом и организацијом.

Првостепено решење се може оспоравати због погрешног или недовољно утврђеног чињеничног стања, као и због погрешне примене права, непоштовања поступка или одлуке којом је одлучено. Приговор запослени може поднети усмено и на записник. Шта чини садржину писмена које је означено као приговорј Законодавство не утврђује неку посебну садржину овог писмена. Подразумева се да у њему мора бити означен орган коме се подноси. То је онај орган који одлучује у другостепеном поступку. У ствари, приговором се и покреће другостепени поступак. Поред тога у приговору треба да буде наведена акт који се побија, назив органа који га је донео, број и датум доношења. Затим би подносилац требао да наведе разлоге оспоравања одлуке или решења и, евентуално, нове чињенице или нове доказе ако их, разуме се, има. Према чл. 222. Закона о општем управном поступку довољно је да жалилац у жалби изложи у ком погледу је незадовољан решењем. Жалбу, према наведеном члану, не мора посебно да образлаже. На крају приговор мора да буде потписан од стране подносиоца.

Ко има процесну легитимацију за подношење приговора; То право припада запосленом чије је право повређено. Запослени то може учинити