Радно и социјално право

305

Мр Сенад Јашаревић асистент Правног факулшета у Новом Саду

РАДНА АРБИТРАЖА У СВЕТУ

Појам

У друштву је одувек постојала тежња да се друштвени спорови реше мимо "званичне правде" (суђења), између самих актера конфликта, уз евентуалну помоћ неутралног лица. На бази таквих облика интервенције развили су се данашњи вансудски (алтернативни) методи решавања спорова - мирење, посредовање, утврђивање чињеница ("Тас! Наде") и арбитража. У последње три декаде мирни методи налазе се у центру пажње, због своје цивилизованости, економичности, флексибилности и ефикасности, као и услед спорости и преоптерећености судства. У области радних односа широм применом ових метода стварају се претпоставке за стабилан економски развој у условима социјалног мира, спречавају се огромне штете до којих долази услед прекида рада, подстиче се превенција радних спорова и међусобно уважавање радника и послодаваца. Миритељи, посредници и арбитри воде рачуна о свим елементима радног спора, нарочито о економским аргументима и правичности, а не само прописима.

зраз "арбитража" ("агритаџоп", "агрбитаре") отиче од латинског глагола "атђигате", што значи "пресудити", "донети одлуку") Суштина арбитраже је да се доношење одлуке о спору не поверава суду, већ неутралном приватном лицу или одбору. Радна арбитража би се могла дефинисати као поступак решавања радних спорова мирним путем код кога се неутрални субјект (појединац или више њих) ангажује да, евентуално уз

1) Annie de Roo & Rob Jagtenberg, Settling Labour Disputes in Europe, Klyweer Law and Taxation Publishers, Deventer - Boston, 1984, crp. 28.