Радно и социјално право

316 С. Јашаревић: Радна арбитража у свету

обзира да ли су они изричито (кроз препоруке, смернице, ограничења) или неформално дефинисани.% То је нарочито важно у споровима који обухватају већи број предузећа или ширу територију. При томе се посебна пажња очекује од арбитара неутралаца јер представници радника и послодаваца у већу не морају имати довољно знања о општим интересима, нити су заинтересовани да о томе воде рачуна.

Арбитражна одлука се израђује у писаној форми. У погледу њеног образлагања постоје различита становишта. Обичај је да се одлука радне арбитраже образлаже, како би се стране увериле да је она објективна и реална и да су њихови ставови озбиљно размотрени. Али, има примера да се арбитражна одлука не образлаже (као нпр. у Великој Британији). Необразлагање се правда бржим доношењем одлуке, чињеницом да одлука није обавезујућа и жељом да се избегне стварање прецедената, у тежњи да се сваки случај реши искључиво у складу са околностима." Присталице образлагања арбитражне одлуке сматрају да то доприноси уједначавању арбитражне праксе и омогућава да квалитетна образложена одлука послужи као пример за будуће сличне случајеве. Иначе, одлуке арбитраже је лакше образложити код правних спорова, него код интересних, код којих је понекад тешко дефинисати разлоге и основе решења. Из тог разлога се у неким земљама одлуке правне арбитраже образлажу, а интересне не.

У погледу дејства арбитраже постоје две основне могућности: одлука везује стране или не. Питање обавезности арбитражне одлуке могу регулисати само стране, а може га уредити и држава. Тим нормама се предвиђа да ће стране одлуку арбитраже аутоматски прихватити или да ће се о томе изјаснити у одређеном року. Најбоље је када стране добровољно прихвате арбиражну одлуку јер је у природи арбитраже да не буде наметнута.

Уколико послодавац не изврши арбитражну одлуку радници користе штрајк као средство притиска. У обрнутој ситуацији, послодавци могу да посегну за локаутом. Поред тога, у многим земљама субјектима стоји на располагању судски пут да би се обезбедило поштовање одлуке арбитраже. Скоро да је постало правило да се добровољно прихваћена или обавезујућа одлука арбитраже може принудно извршити. То се правно артикулише тако што се одлука радне арбитраже третира као извршна судска пресуда (код правних спорова) или као колективни уговор (код интересних спорова).

16) Ту обавезу имају нпр. арбитри у Аустралији, Бразилу, Индији, Индонезији, Ирској, Канади, Немачкој, на Новом Зеланду, у Шведској, Танзанији, Тринидаду и Тобагу и Великој Британији. Јеап де О1угу, оп. цит, стр. 55. 157.

17) Conciliation and Arbitration Procedures in Labour Disputes, om. WHT, cTp. 176.