Радно и социјално право

С. Јашаревић: Радна арбитража у свету 317

Једно од питања које се јавља у вези са дејством арбитражне одлуке је и могућност њеног оспоравања пред судом или другим органом. Данас се претежно практикује да се одлуке добровољне арбитраже сматрају коначним и да против њих нема могућности жалбе, нити тужбе суду, док се то код одлука обавезне арбитраже дозвољава. Међутим, није мали број земаља у којима се могу побијати све врсте арбитражних одлука (нпр. у Аустралији, Аустрији, на Филипинима, у Француској, Грчкој, Индији, Индонезији, Кенији, Немачкој, САД, Турској, Великој Британији и код нас)/) То, додуше, обично не подразумева комплетно преиспитивање одлуке, већ се своди на то да се провери да ли је дошло до грубе повреде арбитражног поступка, непоштовања материјалног права или пристрасног понашања арбитара. Оспоравање одлука арбитраже врши се пред судовима, а негде је у ту сврху основано посебно арбитражно апелационо тело (нпр. на Филипинима, у Француској, Грчкој, Индонезији и Турској).

Улога арбитраже код појединих врста радних спорова

Код индивидуалних радних спорова арбитража омогућава потпуно прилагођавање конкретним околностима јер арбитри нису искључиво везани правом, већ воде рачуна о правичности и реалним чињеницама. Поред тога, они добро познају праксу и труде се да се не наруше односи страна у спору. За раднике је важно и то што се уз помоћ арбитраже спор решава брзо и уз мале трошкове. У области индивидуалних радних спорова арбитража је нарочито распрострањена у Аустралији, на Филипинима, у Канади, на Новом Зеланду, у САД и Великој Британији. Поред тога, незаобилазна је у скоро свим развијеним земљама у споровима везаним за примену и тумачење колективних уговора. Док се у некима од тих земаља арбитража користи код свих врста индивидуалних радних спорова, негде се бави само појединим значајнијим питањима (отказима, дисциплинским мерама и зарадама).

Ипак, радна арбитража је пуну афирмацију стекла захваљујући успешности у решавању колективних радних спорова. Сматра се да без ње не може да егзистира систем колективног преговарања, који је у пракси

18) Код нас се према чл. 484. Закона о парничном поступку одлука арбитраже може побијати код оног суда који би био надлежан за спор да арбитража није образована, дакле код општинског суда.

19) Buneru sume: Gérard Lyon-Caén et Jean Pélissier, Droit du Travail, Dalloz, Paris, 1992. crp. 849.