Радно и социјално право

324 _ И. Томовић; О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији

Састав штрајкачког одбора. Такође је могуће да се измени састав штрајкачког одбора. То се мора учинити такође на прецизан и јасан начини о томе мора бити извештен послодавац, како би јасно знао са ким ће водити преговоре. Иначе, штрајкачки одбор не треба да буде превелик, већ треба да буде оперативно тело, састављено од лица која су, поред осталог, и довољно толерантне и тактичне личности, јер од тога често може да зависи и исход преговора.

Место одржавања штарајка. У случају испољавања штрајка окупљањем запослених, потребно је да се већ у одлуци о ступању у штрајк одреди место где ће се такав штрајк испољавати. Најчешће није довољно утврдити само да ће се штрајк одвијати у оквиру круга пословног простора (без ближег одређења). Да би било што је могуће мање непотребних проблема и да се не би стварао неред, пожељно (и потребно) је да се што прецизније одреди место (где ће се окупљати учесници штрајка) у оквиру пословног простора предузећа. Будући да закон изричито тражи да место окупљања учесника у штрајку не може бити ван пословних - радних просторија, односно ван круга пословног простора где се води штрајк, то значи да је незаконито свако испољавање протеста запослених испред предузећа, на улици или на јавним местима уопште. Међутим, при томе не треба бити исључив и такво понашање запослених ипак не треба одмах унапред осудити као повреду јавног реда и репресивним мерама такве појаве ограничавати, већ се при томе мора поћи од животне стварности и са штрајкачким одбором треба тражити мирна решења. У Врло би корисно било да се унапред, колективним уговором, ближе одреди место окупљања запослених у случајевима када се штрајк испољава на овај начин.

Вођење преговора

Обавеза приступања преговорима. По формулацији самог закона, стране у спору поводом штрајка су дужне да приступе преговорима (чл. 6. став 1. ЗоШ-а). Значи, у овом случају преговори представљају обавезан метод решавања колективног радног спора. У ствари, и штрајк је један од метода решавања колективног радног спора, али за разлику од преговора, који представљају миран метод, он представља такозвани агресиван метод њиховог решавања (или метод директне индустријске акције). Обавеза приступања преговорима настаје по закону већ од дана достављања одлуке о ступању у штрајк (од најаве штрајка). Уколико они не буду имали

8) У том смислу: Ибид., стр. 103.