Радно и социјално право

И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији 325

позитиван исход, са преговорима се наставља и по отпочињању штрајка. Због тога се приступање преговорима и њихово вођење у смислу ЗоШ-а може поделити у две фазе: а) у периоду од најаве штрајка до почетка штрајка, и 6) за време трајања штрајка.) Иако у закону стоји да се преговори воде у циљу споразумног решавања насталог спора, не постоји и обавеза решавања спора, већ само обавеза приступања преговорима. Овакво законско решење је, бар са становишта праксе, прихватљиво, јер се заиста у току преговора између страна у спору поводом штрајка он најбоље и може решити.

Уколико ипак преговори не доведу до оваквог исхода, стране (социјални партнери) се могу обратити арбитражи за радне спорове у смислу члана 116. Закона о равним односима," која решава и интересне колективне радне спорове (који настају у поступку закључивања и промене колективних уговора). Поред тога, постоји и могућност обраћања суду. Према одредби члана 12. став 1. тачка 3. под в) Закона о судовима," општински суд (као редован суд опште надлежности) је надлежан да у области рада у првом степену суди спорове о примени прописа о штрајку.

Начин вођења преговора. Преговори се, иначе, воде између штрајкачког одбора и "представника органа којима је штрајк најављен". Они треба да се воде између тела која су оперативна и која су састављена на паритетном принципу. То значи да и штрајкачки одбор и преговарачки тим послодавца треба да броје релативно мали, непаран број чланова и да по броју буду једнаки или бар сразмерни. Преговори се могу започети на предлог било које од страна у спору и не могу се условљавати ни од једне стране било каквим посебним захтевима. При томе је потребпо да обе стране испоље одређен степен толерантности и међусобног уважавања. Они се воде на принципима равноправности и постизања сагласности воља између страна у спору о свим спорним питањима. Они искључују постојање притиска са било које стране. Преговори представљају један сталан, динамички процес, у којем стране у спору треба да макар приближе своје ставове. Врло је корисно да се о току вођења преговора води записник. Сам поступак вођења преговора и сва друга питања о томе такође је потребно уредити колективним уговором.

Учешће трећих лица у преговорима. У преговоре се, али само на позив обе стране у спору, могу укључити и други субјекти. Потребно је да постоји сагласност обе стране о томе. То значи да се не може само од једне стране

9) Ибид., стр. 119-120. 10) Објављен је у "Сл. гласнику РС", бр. 55. од 31. децембра 1996. године. 11) Објављен је у "Сл. гласнику РС", бр. 46/91. и 71/92.