Радно и социјално право

326 И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији 326

захтевати или условљавати вођење преговора уколико друга страна пристане на присуство тих лица. Закон набраја који се субјекти могу позвати и укључити у преговоре: представници синдиката у случају да тај синдикат није организатор штрајка, удружења послодаваца (одговарајуће коморе), представници надлежних државних органа, односно органа локалне самоуправе. На овај начин се преговори суштински приближавају другим мирним методима решавања колективних радних спорова (мирењу или посредовању). По постигнутом споразуму обе стране о томе, могуће би било у преговоре укључити и неке друге субјекте, односно лица, од којих се може очекивати да ће својом стручношћу, неутралношћу и објективношћу помоћи да се успешније реше спорна питања. Позвани субјекти не могу решити спор између страна, већ им само помажу и могу давати одређене предлоге како би стране у спору лакше и брже дошло до разрешења спора.

Привремени прекид штрајка

У пракси се догађа да се штрајк који траје привремено прекида, односно "замрзава" за одређени период, да би се потом опет наставио, или "одмрзао", уз одређивање рока за то. Значи, штрајк се на тај начин не окончава дефинитивно. Обично се то чини да би се за то време обавиле још неке припреме или консултације, због завршетка неког посла и сл. ијили може да представља посебну врсту притиска на послодавца. Закон, међутим, не познаје институт привременог прекида штрајка. Одредбама члана 8. става 1. ЗоШ-а је уређено како штрајк престаје. Он може престати споразумом страна у спору (двостраним актом) или одлуком организатора штрајка (једностраном одлуком). То се чини у писаној форми и потребно је да се на изричит и јасан начин утврди да штрајк престаје. При сваком ступању у нови штрајк учесници у штрајку су дужни да донесу нову одлуку о штрајку. Наведене форме су императивног карактера, што значи да се не могу мењати ни једностраном одлуком, а ни вољом обе стране у спору насталом поводом штрајка. Из наведених разлога следи да по закону не може бити привременог прекида штрајка. Он може само трајно престати, и то на већ описани, законом утврђен начин.

Учесници штрајка (запослени или синдикат који је организатор штрајка) који се понашају на наведени начин воде штрајк супротно закону. Услед тога могу бити подвргнути дисциплинској одговорности за повреду радне обавезе утврђену колективним уговором предузећа због незаконитог вођења штрајка.