Радно и социјално право

И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији 327

Међутим, чини се да би било пожељно размислити о томе да би био потребан толерантнији и еластичнији став законодавца у случају када су обе стране сагласне са привременим прекидом штрајка и када им то иде у прилог. Познато је да штрајк собом носи велике штетне последице по многе субјекте. Оваква могућност би могла допринети да се са што је могуће мање негативних последица по све и на што флексибилнији и еластичнији начин допринесе могућности доласка до крајњег и најпожељнијег исхода: коначног разрешења спора између самих страна.

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СТРАНА У ШТРАЈКУ

Поједина права запослених - учесника штрајка

Исплата зараде и накнада. (1) У општем правном режиму штрајка" је јасно да за време учешћа у штрајку нема зараде. Наиме, одредбом става 2. члана 14. ЗоШ-а је уређено да запослени који учествује у штрајку остварује основна права из радног односа, осим права на зараду, а права из социјалног осигурања у складу са прописима о социјалном осигурању. Из наведене одредбе произлази да запослени - учесник штрајка нема право на зараду за време штрајка. Он нема право ни на гарантовану нето зараду, јер ово право припада запосленом само за време проведено на раду (и остварени рад), односно сразмерно времену проведеном на раду. То даље значи и да нема право ни на накнаду зараде за време штрајка као ни на већину других накнада односно примања која му припадају по основу рада (за исхрану у току рада, превоз за долазак и одлазак са рада, за прековремени рад и сл.. Ова права припадају раднику који ради, а запослени - учесник штрајка не ради. Поред тога, накнаде зарада, додаци на зараду и остала примања радника (осим зараде) најчешће не спадају у

12) Општим правни режим штрајка се примењује у делатностима које нису од јавног интереса и другим делатностима (у смислу члана 9. ЗоШ-а) где се штрајк може остварити ако се испуне и посебни услови утврђени законом. Ове друге делатности подлежу под посебан правни режим штрајка.

13) Чланом 41. Општег колективног уговора, објављеног у "Сл. гласнику РС", бр. 22/97, je утврђена обавеза послодавца да запосленом надокнади повећане трошкове "који су у функцији извршења послова", а који имају карактер пословних расхода (накнаду трошкова превоза у јавном саобраћају, месечну накнаду за исхрану у току рада...).