Радно и социјално право

328 _ И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији

основна права из радног односа. У основна права би спадала, на пример, право на одмор у току рада, дневни и недељни одмор, на годишњи одмор, посебна заштита жена, омладине и инвалида, право на заштиту на раду. Међутим, већина ових права се најчешће не може користити за време штрајка.

На основу изложеног следи да не постоји обавеза да се ово право утврди колективним уговором на нивоу предузећа, јер послодавац нема обавезу да исплаћује зараду, а у већини случајева ни накнаду зараде, односно друга примања запосленима - учесницима штрајка. Поменута одредба закона је, иначе, императивног карактера.

Могуће је (и препоручљиво) да синдикат у предузећу или грански синдикат исплаћује из својих фондова одређену новчану помоћ (штрајкачку помоћу) учесницима штрајка за време трајања штрајка, што је у пракси земаља развијених тржишних привреда редовно правило. Оваква исплата нема карактер зараде ни накнаде зараде. Код нас за сада ово још не функционише. У овим земљама, иначе, учесници штрајка немају право ни на зараду ни на накнаде зараде за све време трајања штрајка. Такође немају право ни на накнаду зараде због боловања или за државне празнике који падну у време трајања штрајка.

Треба истаћи да запосленима који су радили у време штрајка извршавајући неке (неодложне или неопходне) послове по постигнутом договору између запослених - учесника штрајка и послодавца да се обезбеђује (неки) минимум процеса рада, без обзира на то што не постоји и законска обавеза његовог обезбеђивања, припада право на зараду у зависности од обима њиховог радног ангажовања.

(2) У делатностима које подлежу под посебан правни режим штрајка запосленом који извршава налоге послодавца у смислу чл. 13. ст. 2. ЗоШ-а односно који је дужан да ради у време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса рада припада право на зараду. Он ова права остварује у обиму који зависи од дужине радног времена, доприноса у раду и резултата рада. На

14) Додуше, стриктним тумачењем одредби члана 49. Закона о основама радних односа, објављеног у "Сл. листу СРЈ", бр. 29/96, и члана 69. Закона о радним односима (Србије) би се могао извести закључак да накнада зараде за дане државних празника у којима се не ради, за време годишњег одмора, војне вежбе, одазивања на позив државних органа, привремене неспособности за рад такође спада у основна права запосленог, те да му она припада и за време штрајка. Одговор на наведено питање зависи од тога да ли се одређено право, по основу којег запосленом припада и одговарајућа накнада зараде, спада у основна права из радног односа.

15) О штрајкачкој помоћи (накнади) и њеној висини и штрајкачком фонду синдиката видети: Б.А. Лубарда, оп.цит., стр. 191-192.