Радно и социјално право

И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији 333

актом послодавца врше повреде обе описане радње. Радња којом је послодавац спречио запосленог да учествује у штрајку често може да има и обележја принуде ради окончања штрајка, и да се због те радње фактички штрајк и оконча.»

(1) Обавеза послодавца да не спречава запослене да учествују у штрајку је утврђена у циљу омогућавања слободе организовања и вођења штрајка. Овом одредбом је обавеза послодавца дефинисана на уопштен начин, када он својим понашањем не чини неку другу повреду права учесника штрајка. Међутим, шире посматрано, под ову одредбу би се могла подвести свака, па и та конкретна повреда права учесника штрајка која је (већ засебно) предвиђена неком другом одредбом ЗошШ-а. Послодавац, иначе, може на различите начине да врши притисак на организаторе или учеснике штрајка у циљу да их одврати од намере да организују или воде штрајк. То може бити физичким спречавањем, затварањем пословних просторија где се окупљају штрајкачи, привременим удаљењем из предузећа чланова штрајкачког одбора или учесника штрајка или на друге начине.

(2) Такође, послодавац не сме да употребљава ни мере принуде ради окончања штрајка. Из формулације поменуте одредбе следи да између принуде и окончања штрајка треба да постоји узрочна веза, да је дошло до престанка штрајка услед извршеног притиска послодавца на учеснике штрајка. Те мере принуде треба да буду одређене и видљиве, да се могу доказати. Принуда такође може бити испољена на различит начин: другачије распоређивање учесника штрајка, одређивање цене рада, утврђивање елемената за утврђивање зараде, пријем нових радника, удаљење запослених - организатора или учесника штрајка, отказ и сл.

За непоштовање ове одредбе послодавац сноси прекршајну одговорност, јер чини прекршај кажњив по члану 19. став 1. тачка 3. ЗоШ-а.

Посебна заштита организатора и учесника у штрајку

Закон засебном одредбом предвиђа посебну заштиту организатора и учесника у штрајку, предвиђајући да организовање, односно учешће у штрајку не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запослених и не може за последицу имати престанак радног односа запосленог (чл. 14. ст. 1. ЗоШ-а). Ово се примењује само када се ради

19) То може бити у случају кад удаљи из предузећа или покрене и спроведе дисциплински поступак против организатора и учесника штрајка (и синдикалних представника) и изрекне дисциплинску меру или да им отказ.