Радно и социјално право

И. Јанковец: Закон о предузећима и клаузула конкуренције 343

сматра предузимање радњи усмерених на раскидање пословног односа између других трговаца. Према томе, друштво с ограниченом одговорношћу чији је члан постало лице које је раније било запослено у неком другом предузећу, нарочито не би смело предузимати такве активности чији је циљ раскидање пословних односа тог предузећа и његових пословних партнера, ради тога да би они засновали пословне односе са друштвом.

На овај начин решава се ово питање у француској судској пракси. При томе, због претходног односа између предузећа и лица које је било запослено у предузећу, питање да ли постоји нелојална конкуренција од стране друштва чији је члан постало то лице врло се ригорозно цени."

IV

Закон о предузећима садржи у члану 439. став 1. тачка 7. одредбу према којој ће се казнити за привредни преступ предузеће или други субјект пословања који има својство правног лица, ако противно одредбама члана 92. Закона повреди клаузулу конкуренције.

У погледу домашаја ове одредбе могу се поставити два питања.

Прво, да ли се она може односити на предузеће чији је запослени противно клаузули о забрани конкуренције постао члан друштва с

граниченом одговорношћу; Да ли је предузеће могло спречити свог запосленог да постане члан друштва Можда то предузеће за ту чињеницу и не зна. А ако и зна, можда не сматра да је у питању таква опасност за то предузеће која би захтевала предузимање неких мера. У таквом случају повреда клаузуле забране конкуренције не представља неку друштвено опасну радњу коју би требало сматрати привредним преступом.

Друго, да ли ова одредба треба да представља казну за друштво с ограниченом одговорношћу које је примило за члана лице које је запослено у неком другом предузећу И овде одговор треба да буде одречан. Можда такав члан друштва није ни на који начин учествовао у томе да друштво предузме неки посао из области конкурентне делатности у односу на предузеће у коме је члан запослен.

Због тога повреду клаузуле забране конкуренције није требало инкриминисати као привредни преступ. Довољне су друге мере које може предузети предузеће чији су интереси повређени због непоштовања клаузуле забране конкуренције, а о којима је било речи у претходном одељку.

7) Ripert, G., "Traite elementaire de droit commercial", par R. Roblot, tome I, Paris, 1986, crp. 325. No 476.