Радно и социјално право

352 В. Милић: Перспектива радне снаге у земљама у транзицији - социолошки угао

политика већ она варира од избора до избора и профила политичких партија које долазе на власт. Најозбиљнији недостатак се огледа у одсуству установа социјалне заштите радне снаге. Синдикат још увек није нашао своје право место у скоро свим друштвима ранијег блока. Овоме треба додати да, иако су многа друштва реалног социјализма, нарочито она која су се брже и више прилагодила већ помињаном моделу, изменила низ прописа најмање је то учињено у вези са радном снагом и тек предстоји изградња законске регулативе.

Посматрано у целини судбина радне снаге у друштвима бившег реалног социјализма може се означити као релативно истоветна и има јединствену карактеристику која указује да је реч о транзицији која је без Модерности а чак неке црте модерности доживљавају своје озбиљну деградацију. У овој фази транзиција није донела већини друштва реалног социјализма ни наговештај напретка у погледу унапређења радне снаге. Можда ће бољитак тек наступити. То је опомињујући закључак који је посебно значајан за наше друштво. Његова ситуација је јасна: оно припада оној другој групи земаља које још нису озбиљније започеле прилагођавање општем транзитном моделу. Познато је да због распада бивше југословенске заједнице и изолованости нашег друштва у дужем периоду тај процес је закаснео и успорен. Сасвим је извесно да се постојећи транзитни модел не може избећи али такође изгледа неспорно да треба добро проучити оне ефекте које је постигао у друштвима бившег реалног социјализма и "закаснелост" уколико је могуће искористити да би се ублажиле последице транзиције без модерности.

Сасвим је извесно да се постојећи владајући транзитни модел не може једнострано усвајати, као што је јасно да подручје радне снаге не може препустити стихији и спонтанитету. Ако се прихвати теза да су друштва бившег реалног социјализма, па и наше друштво, у периоду транзиције, још више осиромашена, једино "богатство" и прави ресурс представља образована млада радна снага. Због тога је потребно је имати одређену стратегију прилагођавања транзитног модела нашим приликама које су тешке и где је потребно много тога довести у вези са читавим друштвним системом. Пледоаје за једну такву стратегију није никада узалудна ствар!