Радно и социјално право

360 С. Марковић: Запослени као интелектуални стваралац

радноправни прилаз. Одређење правне природе накнаде није само доктринарни проблем, већ има сасвим практичне импликације за читав низ других питања уређења односа између послодавца и запосленог интелектуалног ствараоца. Та питања тичу се, пре свега услова под којима послодавац дугује запосленом накнаду, начина њеног обрачуна и дужине трајања те обавезе.)

Разликовање послодавца у приватном од послодавца у јавном сектору

У низу националних законодавстава предвиђен је различит правни режим за интелектуалне творевине створене у радном односу, зависно од тога да ли је послодавац субјект приватног или јавног права. Будући да послодавац који је субјект јавног права управља материјалним средствима која су у целини или једним делом средства пореских обвезника, сматра се да је у одређеним типовима ситуација конформно са јавним интересом да се компромисна расподела права у вези са интелектуалном творевином обликује другачије него што је то случај код приватних послодаваца. Постоје случајеви у којима је то одступање у корист запосленог интелектуалног ствараоца (нпр. радни однос на државном универзитету или у државној истраживачкој установи), али и они у којима се одступа у корист послодавца (радни однос у оружаним снагама, државној безбедности и CJI.).

Метод нормирања односа поводом интелектуалне творевине настале у радном односу

Формално посматрано, норме које уређују односе поводом интелектуалних творевина створених у радном односу могу бити садржане у радноправним прописима, прописима који уређују заштиту интелектуалне својине, специјалним прописима који уређују само то питање, могу и прозлазити из тумачења општих норми грађанског права.

У свим државама у којима се законодавац одлучио да изричито регулише ово питање, домашај те регулативе се своди на уређење основних питања, као и на обезбеђење минимума заштите запосленог ствараоца као преговарачки и економски слабије стране у радном односу.

12) Za pronalaske stvorene u radnom odnosu vidi blize u Markovié, S.: Patentno pravo, Beograd, 1997. str. 347, 348.