Радно и социјално право

С. Марковић: Запослени као интелектуални стваралац 361

Приметна је тенденција ка законској дерегулацији ових односа и препуштању њиховог уређења систему колективног уговарања. Оптимални метод регулисања, тако, постаје допунско-диспозитивно нормирање у закону, док се акценат ставља на радноправни режим колективног преговарања и уговарања. Овај систем је нарочито погодан за ауторско стваралаштво у радном односу, јер су конкретне прилике у којима се ово стваралаштво одвија врло разноврсне, те их је немогуће обухватити детаљнијим законским нормирањем. Насупрот томе, проналазаштво у радном односу је чешће предмет исцрпнијег законског нормирања, јер постоји извесна једнообразност констелације интереса запосленог, с једне, и послодавца, с друге стране. Та чињеница, међутим, никако не умањује улогу колективног преговарања и уговарања.

Преглед ситуације у домаћем законодавству

У закону о патентима,/) права поводом проналазака створених у радном односу уређена су у члановима 95 до 109. Иако представља значајан напредак у односу на раније прописе,» решења садржана у овом закону имају мањкавости" које се могу означити двојако: прво, као несклад између амбиције да се предметни односи детаљно уреде, и великих правних празнина које није дозвољено попуњавати диспозицијом заинтересованих страна; друго, као неуравнотежена примена мешавине принципа радног права и права заштите интелектуалне својине на уређење тих односа. У литератури је већ изнет предлог да се приступи изради посебног закона о заштити интелектуалне својине на проналасцима, техничким унапређењима и иновацијама створеним у радном односу." Тиме би била створена прилика да се односна материја уреди на адекватнији начин, и да се Закон о патентима ослободи оних прописа који правно-системски не припадају материји патентног права.

Закон о моделима и узорцима!) у свом члану 56 само упућује на аналогну примену одговарајућих одредби Закона о патентима.

13) 91. 1. 5ЕЈ 15/95. —

14) Zakon o za8titi pronalazaka, tehni¢kih unapredenja i znakova razlikovanja (SI.1. SFRJ 34/81; 3/90; 20/90).

15) Detaljnije vidi u Markovié, S.: Neki aspekti regulisanja prava na pronalazak stvoren u radnom odnosu, Pravo i privreda br. 5-8, Beograd, 1997, str. 798-803.

16) Ibidem, str. 804-806. Takve zakone imaju SR Nema¢ka i odnedayno Slovenija.

17) SLISRJ 15/95.