Радно и социјално право

362 С. Марковић: Запослени као интелектуални стваралац

Закон о ауторском праву") у својим члановима 20 до 25 и 99(3) и 99(и) уређује правни положај аутора, одн. репродуктивног уметника поводом ауторског дела, одн. интерпретације створене у радном односу. Овај пропис карактерише настојање законодавца да истакне приврженост принципу континенталног ауторског права, по којем је изворни носилац ауторског права увек аутор, док послодавац има само привремено право коришћења ауторског дела, уз обавезу да за то плати аутору накнаду. Остале аспекте односа између запосленог аутора и послодавца закон препушта уговору.

У скупштинској процедури се налази Предлог Закона о ауторском праву и сродним правима, који у највећој мери преузима образац уређења односа запосленог аутора и послодавца из важећег Закона о ауторском праву.

Закон признавања новостворених, одобравају увођења у производњу страних и заштити сорти пољопривредног и шумског биља," који, између осталог, регулише и питања сортне заштите, у свом члану 9 упућује на аналогну примену одредби о заштити проналазака који су створени у радном односу.

ЗАКЉУЧАК

Нарасли привредни значај интелектуалне својине у свету и код нас, као и све већи број интелектуалних творевина које настају у радном односу диктирају неопходност брижљивог уређења права и обавеза послодавца и запосленог поводом тих творевина. Неадекватно уређење тих односа не само да нарушава радну климу и поверење између послодаваца и запослених, већ угрожава технолошки и културни развој заједнице.

У Југославији је та материја била и остала претежно предмет регулисања у оквиру прописа и логике права интелектуалне својине, док су радноправни инструменти регулисања сасвим неискоришћени.

Искуство показује да је колективно уговарање, као типичан радноправни инструмент, знатно флексибилнији и погоднији за уређење ове материје, јер оставља могућност прилагођавања прописа конкретним условима који постоје у одређеној привредној грани или групацији.

18) SLLSFRJ 19/78; 21/90. 19) 511. SFRJ 38/80.