Радно и социјално право
366 Г. Обрадовић: Права по основу рада лица на издржавању казне затвора
У складу са тим је и одредба да директор Управе завода може, на молбу осуђеног лица, одобрити да за време трајања казне обавља послове на радном месту на коме је било запослено у време пријема налога за издржавање казне, ако за то постоје оправдани разлози а кривично дело за које је осуђено није у вези са тим пословима.
У погледу радног времена осуђених лица решења су иста каоиу општем режиму: њихово радно време траје 40 часова седмично, уз могућност увођења прековременог рада, у законом предвиђеним случајевима. Осуђеници који похађају наставу општег или стручног образовања имају право да раде сразмерно краће радно време. Могућност упошљавања осуђеног изван радног времена ограничена је на два часа дневно и то на одржавању чистоће и другим текућим пословима.
Обзиром да рад осуђених лица није радни однос то се време проведено на оваквом раду не урачунава у стаж осигурања. Међутим, кад се сходно општим прописима и само време проведено на раду признаје за стицање стручне квалификације, признаје се за ту квалификацију и време проведено на истој врсти посла током издржавања казне затвора.
За свој рад осуђени има право на накнаду. Она се исплаћује једном месечно и износи најмање 20% од најниже цене рада у Републици» При томе, закон не садржи одредбу о различитом вредновању рада, нарочито с обзиром на врсту и степен сложености послова, услове под којима се обављају и сл. Предвиђено је само да управник може осуђеног новчано наградити за успехе у раду, а највиши износ те накнаде и награде одређује директор Управе. Ово решење је садржавао и ранији пропис из ове области али се, по неким истраживањима, те накнаде и награде врло ретко или уопште не исплаћују.)
Осим тога, сматрамо да је одредба о износу накнаде за рад осуђеном у супротности са чланом 8. Закона, по којој се средства за извршење санкција обезбеђују у буджету Републике, а лице према коме се извршава санкција (према томе и казна затвора) не плаћа трошкове извршења. У сваком случају, ваљало би размислити о повећању накнаде за рад оним
5) С обзиром да најнижа цена рада за април, мај и јуни 1997. године износи 200 динара (Одлука о гарантованој нето заради за април, мај и јуни 1997, "Сл. гласник РС", бр. 17/97), осуђеницима би за ове месеце припадала накнада за рад у износу од 40 динара.
6) У Окружном затвору у Београду 1985. године накнаде за рад осуђеника кретале су се на доњој граници законског минимума без много покушаја да се тежина или обим урађеног посла различито вреднују. Материјалних награда за рад осуђеника није било. На основу тога радно ангажовање осуђеника остаје без битног момента који рад чини васпитним средством. Према: Милан Борјан, Радно ангажовање осуђених у установама за извршење краткотрајних казни затвора, Пенолошки гласник 1-2, 1985, стр. 49-55.