Радно и социјално право

32 Б. Шундерић: Право на приговор

права на ове накнаде. Зато он и улаже приговор. У приговору запослени треба да означи орган коме га упућује; опис фактичке радње којом је право повређено, да наведе право које је повређено, да укаже на чињенице из којих се састоји повреда, околности којима доказује постојање повреде (доказна средства). Приговор мора да буде потписан од стране подносиоца. Приговор се подноси у одређеном року од дана сазнања за повреду. Рок износи према матичним законома о радним односима и савезном закону о радним односима у државним органима 15 дана, док према републичком Закону о радним односима у државним органима износи осам дана. Овај приговор, према неким мишљењима, врши и функцију захтева да се донесе решење којим се одлучује о праву и тако разуме повреда (3. Ивошевић). Како орган може да се понаша поводом приговора; Он може да ћути и у том случају запослени има право на судску заштиту у року од 15 дана од дана добијања одлуке. Надлежни орган поднети приговор може да схвати као захтев и да као таквом одлуче о њему. На основу одлуке о захтеву запослени може да води спор пред судом у горе наведеном року. Међутим, ако се ради о запосленом и постављеним лицима у државним органима и организацијама онда ова лица имају право да поднесу приговор у року од осам дана од дана достављања одлуке. И на крају, ако функционер не одлучи о приговору у законском року или одлучи, а запослено или постављено лице није задовољно решењем, онда може да у року од 15 дана од дана кад је био истекао рок за одлучивање, односно од дана достављања другостепене одлуке да се обрати надлежном органу.