Радно и социјално право

47

Велизар Поповић судија Врховног суда Србије

СУДСКА ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Закон о основама радних односа, Закон о радним односима Републике Србије и Закон о радним односима у државним органима обезбеђује остваривање права запослених у свим облицима рада, односно код свих послодаваца. Запослени може заштиту прва остваривати и ван радне средине под одређеним условима, како је то на јасан начин израчено у члану 68. став 1. и члану 70. наведеног савезног закона, затим у члану 113. Закона о радним односима РС и члану 71. став 6. Закона о радним односима у државним органима.

Наведеним прописима је установљено право запослених да се за остваривање својих права могу обратити арбитражи за радне спорове, надлежном суду, синдикату, инспекцијским органима и другим органима у складу са законом.

Тумачењем наведених прописа може се закључити да је тежиште у остваривању индивидуалних права запослених код послодавца, а потом код горе набројаних органа и организација.

Новим законским прописима, поред тога што су директору дата нова овлашћења у решавању појединачних права запослених, институт приговора против првостепене одлуке само је изузетно остао као средство заштите и то само код изречене дисциплинске мере престанка радног односа. Закон о радним дносима у државним органима није мењан, тако да је двостепеност у остваривању права запослених задржана у свим државним органима и установама, на које се тај закон односи.

С обзиром на одсуство права на приговор (осим код мере престанка радног односа и код запослених у државним органима), свака одлука о појединачним правима, обавезама и одговорностима је коначна. Те одлукеи