Радно и социјално право

Д. Јеринић: Престанак радног односа по сили закона 107

становиште према којем за таква лица не наступају ни правне последице осуде, а, као што је познато, правне последице осуде односе се на престанак или губитак одређених права па између осталог, и на престанак радног односа или престанак обављања одређеног звања, позива или занимања. Дакле, и кад се Законом предвиди наступање правне последице осуде, она не може да погоди неурачунљиво лице.

И даље: у сваком случају, у време спровођења ове мере безбедности, неурачунљиво лице налази се на лечењу у здравственој установи. Због тога је умесно питање: Да ли таквим лицима треба да престане радни однос по сили Закона, или је хуманије настојати на њиховом лечењу, а ако излечење није могуће – обезбедити им егзистенцију путем инвалидског пензионисања) Иста или слична питања могу се поставити и кад је реч о обавезном лечењу алкохоличара и наркомана у здравственој установи (у случају лечења на слободи не поставља се питање престанка радног односа, јер се за то време не одсуствује с рада).

У вези са спровођењем заштитних мера, истиче се, једино је извесно да се по сили Закона раскида радни однос са странцем који буде протеран из Југославије. Разлози против престанка радног односа због одсуствовања с рада због спровођења мере безбедности обавезног лечења алкохоличара и наркомана могу се истаћи и кад је реч о примени такве заштитне мере.

Од свих васпитних мера, само због примене заводске мере одсуствује се с рада. Заводска мера упућивања у васпитну установу може да траје најмање шест месеци, а највише три године. Међутим, суд одлучују о трајању те мере при њеном одређивању, већ у току њеног трајања. Могуће је дакле, да се та мера примењује само шест месеци (а не преко шест), па се због тога на дан почетка примењивања те мере не може одлучити о престанку радног односа малолетника, јер се у том тренутку не зна да ли ће овај бити одсутан с рада само шест месеци или дуже од тога.

Заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом, према Закону, траје најмање једну, а највише пет година, па је, према томе, даном почетка примењивања те мере извесно да ће малолетник бити одсутан дуже од шест месеци. Међутим, кад је у питању упућивање заосталих у психофизичком развоју у специјалну установу за малолетнике, трајање ове мере није одређено. У таквој установи се малолетник налази док је потребно, па се приликом одласка у такву установу не зна да ли ће због тога бити одсутан с рада дуже од шест месеци. То је разлог због чега се даном почетка примењивања те мере не може одлучити о престанку радног односа.

Али, независно од тога што се у случају две од укупно три заводске мере даном почетка њиховог примењивања не зна дужина њиховог трајања, што представља формалну сметњу за престанак радног односа, постоје и неки