Радно и социјално право

М. Врањеш: Финансирање социјалног осигурања 65

од имовине; Да ли, дакле, наменски или ненаменски извори финансирања социјалног осигурања7 Другим речима, каква треба да буде приходна страна социјалног осигурања7

Посматрајући групацију ОЕСР земаља и Републику Србију, већина земаља определила се да иде на наменске доприносе као инструменте обезбеђења средстава за финансирање накнада из социјалног осигурања. У оквиру те групације земаља, могуће је разликовати две подгрупе земаља са различитим моделима финансирања социјалног осигурања. Прву подгрупу чине оне земље у којима постоји “класичан модел обавезног социјалног осигурања. Карактеристике “класичног модела обавезног социјалног осигурања су: постојање посебних доприноса за све сегменте социјалног осигурања (пензијско и финансијско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености); основицу доприноса чине бруто зараде; стопе доприноса су пропорционалне; нема олакшица и ослобођења од плаћања од доприноса; доприноси се плаћају и на најниже износе зарада и постоје лимити за горњи износ зарада. Аустрија, Белгија, Канада, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Италија, Јапан, Луксембург, Швајцарска, Турска, САД, Шведска, у делу који се односи на доприносе које плаћају послодавци и

С

Република Србија, имају “класичан модел обавезног социјалног осигурања.

Постоје и одступања од “класичног модела обавезног социјалног осигурања. Она се огледају у: комбинацији доприноса за социјално осигурање са порезима како би се обезбедила довољна средства за финансирање социјалног осигурања; дефинисању основице доприноса за социјално осигурање, тако да се она приближи основици пореза на доходак физичких лица; увођењу неопорезивог минимума; уклањању горњег лимита зарада код плаћања доприноса и давању неких олакшица и ослобођења од плаћања од доприноса за социјално осигурање.

Другу подгрупу земаља чине оне у којима постоји модел обавезног социјалног осигурања, али са већим одступањима. У овом моделу постоји само један допринос за социјално осигурање, који по различитој стопи плаћају запослени и послодавци. Ово одступање узето са претходним одступањима чини овај модел финансирања социјалног осигурања различит од “класичног модела финансирања социјалног осигурања. Ирска, Норвешка, Португалија, Шпанија и Велика Британија примењују тзв. “некласичан“ модел обавезаног финансирања социјалног осигурања.

Да ли “класичан или тзв. “некласичан модел обавезног финансирања социјалног осигурања2 Предност треба дати “класичном моделу обавезног финансирања социјалног осигурања. Као главни разлози за то наводи се да социјално осигурање покрива пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености; да сваки од тих сегмената социјалног осигурања има своју концепцију; да се обезбеђује већа финансијска аутономија и демократско одлучивање.