Радно и социјално право

Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији 293

судови постојали су и у старој Југославији. 23) Наводи се да је Суд добрих људи у старој Југославији имао велики значај и утицај у пракси. Поступак је био кратак и неформалан, суђење је било бесплатно. Суд се састоји из по једног члана кога бирају пунолетни радници. Ова двојица бирају једнога између незаинтересованих грађана за председника, а ако се у избору не би сложили онда решава “коцка 29). После Другог светског рата радни судови се појављују у скоро већини држава као' једини судови који су надлежни за радне спорове. Међутим, осим радних судова за радне спорове су надлежни редовни судови25) при којима се формирају специјализована већа или одељења за ову врсту спорова.

Развој радног судства у Француској прошао је бројне реформе. Установа радни суд добила је свој најзначајнији облик у највишем мировном саветодавном суду2е) који је конституисан од стране Министарства правде и Министарства рада. Као саветодавно тело чине га представници министарства правде, Министарства рада и у једнаком броју представници радничких и послодавачких удружења који су бирани на националном нивоу. Заједнички задатак овог суда јесте да се омогући боља примена и модернизација норми које проучава Радно право. Радни судови су непрофесионални, слободно се може рећи да их чине људи са терена, окупљени да разматрају и окончавају радне спорове, нарочито колективне радне спорове, који су све чешћи и који све више утичу на општу економску и политичку ситуацију. У Француској радни судови су бипартитни. Синдикати су главни заговорници бипартизма. Радне спорове решавају саме стране у сукобу праведни људи су за радне спорове компетентнији од професионалних судија.27)

У радном судству основног степена, и данас у Француској постоје придоминални савети (судови) али у одвојеним, самосталним секторима нпр. за индустрију, трговину, пољопривреду и сл. Чланови придоминалних судова између себе, тајним гласањем, апсолутном већином присутних, бира-

23) У старој Југославији радно судство је било разноврсно, радни спорови су решавани пред: редовним судовима, судовима добрих људи, рударским судовима, трговачким судовима, новинарским судовима и арбитражним судовима. Поступак за заштиту права из радног односа био ie? доста скуп и компликован.

24) Члан 80. ст. 2. Закона о радњама Србије из 1910. год., детаљније, Д. Перишић, нав. дело, стр. 46.

У теорији и пракси наводе се следећи разлози који су против концепције да редовни судови суде радне спорове: спорост у суђењу, формализам, компликован поступак, недовољно знање “индустријских односа и услова радне средине", видети: "Сопсаноп апа Атђитапоп procedures in labour Disputes”, International Labour office, Geneve,1989, crp. 9.

26) Les Juridictions du trayail dans les Etats membres de la CEE, Paris,1990, p.151.

27) Vcto, p. 408, G. Aubert La protection des droits le cas du droit du travail, Revue dedroit, Suisse, 1988, стр. 430, Данас у Француској се критикује бипартизам. – Bugetu: Chriotine, L., enjeux des prud hommes, Partenaires, Мо. 21, Етапсе,1992., стр. 28.