Радно и социјално право

294 Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији

ју председника и потпредседника. У току функције, председник нема преовлађујући глас приликом доношења одлуке.

Други степен радног судства чине апелациони судови. Ови судови претендују да преиначе или пониште став (одлуку) придоминалног суда. У сваком апелационом суду постоји више већа надлежних за одређену друштвену област, састављених од професионалних судија. На челу већа је председник, а помажу му два сарадника.

Осим француског система радних трибунала29) за овај рад, занимљиво је навести немачки и британски систем заштите права из радног односа.

У Немачкој је развијен трипартитни класични радни суд као специ јализовани радни суд који је настао 1926. год. Постоји посебан Закон о рад ним судовима. Према 5 1. АКВОС (афепзремсће) у немачкој постоје три судске инстанце за радне спорове. Прва, радни суд (ађензовепсћо је суд прве инстанце који је надлежан за радне ствари без обзира на вредност спора. Веће чине: судија професионалац, један почасни судија из круга послопримаца и један почасни судија из реда послодаваца.2>) Друга, земаљски (апелацион) радни суд (Јапдезатенврепсћи) има састав као Радни суд, а надлежан је за жалбе против пресуда Радног суда.30) Трећа, Савезни Радни суд у Каселу (Випдезафеиввепсћо састоји се из Сената кога чине председник, двоје судија професионалца и по један почасни судија из круга радника и послодаваца.3) Федерални радни суд одлучује у трећој инстанци по правним лековима против пресуда друге судске инстанце. Осим тога, Савезни радни суд одлучује као друга судска инстанца о ревизији против пресуда Радног суда.

Велики Сенат Савезног Радног суда састоји се од председника коме служе постављене четири савезне судије и двоје почасних судија који су представници радника и послодаваца. Одлуке Великог сената се доносе ако се ради о питањима која су од принципијелног значаја и ако је то неопходно због уједначавања судске праксе, као и о другим питањима који су изузетно значајни за раднике и послодавце.32)

У Великој Британији, после Другог светског рата све више је присутна појава преношења административне, друштвене и финансијске легислативе на кориснике социјалних услуга. То је било праћено развојем судова који су се по својој структури и надлежности, специфичности судског поступка разликовали од редовних судова. Међу те другачије судове спадају и индустријски трибунали који су, виђени пре као начин обезбеђивања кори-

78) Данас, наведени Радни трибунал осим Француске, постоји у неким кантонима Швајцарске и неким афричким земљама (нпр. Сенегал и Мали).

29) 5 8Ти 16 ПАКЕВОО

30) § 35 In 8 II, IVARBGG

31) § 41 ITARBGG

32) Tleramuuje, H. Brox i B. Riithers, Arbeitsrecht,13. auflage, erp. 276-287.