Радно и социјално право

Проф. др В. Брајић: Примереност прописа у области радних односа тржишним условима 13

лобађа обавезе да се бавимо дисциплинском одговорношћу онако како је намећу важеће законодавство и пракса.

ОТКАЗНИ РОК

Тешкође у операционализацији концепције радног односа, као уговорног односа, су видљиве и у законским решењима, која се односе на престанак радног односа.

Пошто наше законодавство није познавало отказ у радним односима, и условима, а друштвене својине и самоуправљања, то све промене и прилагођавања и овде, носе печат тог претходног времена. То се најбоље може пратити преко одредаба о иступном року, и њиховој трансформацији (и еволуцији) у одредбе о отказном року.

У претходним законима и сада важећем ЗРО види се како је отказни рок одређиван и у случајевима, када тај рок не припада, по природи односа. Посебно треба имати у виду, да у упоредном праву постоји јасна подела, између престанка радног односа са тзв. отказним роком, и без отказног рока.

У чл. 112. ЗРО је предвиђен отказни рок (као право и дужност) у случају када се утврди да је радник засновао радни однос противно одредбама закона. Исто тако када одбије распоређивање на радно место, које одговара радниковим стручним и радним способностима. Није отказни рок предвиђен једино у ова два случаја, али у поменута два случаја, отказни рок није очигледно потребан, или тешко да би се могло овде правдати утврђивање отказног рока, као права. То важи за ова два случаја. Радник који је засновао радни однос супротно одредбама закона је то можда скривио; раднику је можда забрањено вршење тих послова; радник можда не испуњава услове за рад на том радном месту, и сл. У свим овим случајевима нема разлога да се одређује отказни рок. У неким од њих чак је противно закону одређивање отказног рока. Тако је нпр. када је раднику забрањено вршење послова радног места за које је засновао радни однос, или када радник не испуњава услове за рад чији недостатак може представљати опасност, за радну и животну средину, односно за човека.

Не може, дакле, да се прихвати овакво регулисање. Но, и сам овај случај престанка радног односа, није адекватно постављен, јер шта значи да радни однос који је заснован супротно одредбама закона, може престати, ако се то утврди у року од годину дана7 Шта ако се не утврди у року од годину