Радно и социјално право

Проф. др Душан Р. Паравина: Реализација права на рад заснивањем 30 радног односа

врати на посао и 2) ако привремено повећање обима рада постане трајно. И још пре наведеног под 1) и 2) то би имало важити увек кад се са радником заснује радни однос на одређено време мимо случајева наведених у закону.

8. ФАКТИЧКИ РАДНИ ОДНОС

Фактички радни однос, као радноправни институт, подразумева однос рада или запослења у коме се налази радник, чији је правни основ заснивања и трајање незаконит или уопште не постоји, односно престао је постојати, али однос у коме радник стварно и на редован начин извршава одређени му посао (или службу) и све то без узурпације, односно са самовласног заузећа радног места.

Из реченог се види да се суштинска разлика између фактичког радног односа и радноправног односа своди на правни основ њиховог заснивања, односно трајања. Код фактичког радног односа правни основ (уговор о раду, решење о запослењу или намештању, одлука о именовању или постављењу, одлука о избору) а) не постоји и никад није постојао, 6) постојао је али му је истакла важност (радни однос на одређено време) и в) постоји и даље али је правно неважећи. Код радноправног односа, за разлику од тога, правни основ његовог заснивања и трајања нема наведених мањкавости.

Постојање фактичког радног односа под наведеним условима редовно признају радно право и пракса на тај начин што примену прописа о положају лица у радном односу проширују и на лица у фактичком радном односу. И фактички радни однос се признаје као ваљен правни основ за стицање и остваривање права произлазећих из радноправног односа. Дакле, основно полазиште које је нашло своју примену у фактичком радном односу јесте да је лице у питању стварно, на редован начини без узурпације обављало одређени рад. Према томе основ за стицањи и остваривање права jeсте сам рад, а не правни основ заснивања радног односа. Из реченог се најјасније види стварна и правна разлика између радног односа на једној, и уговора о раду или другог формално-правног основа на другој страни. Радни однос без уговора некако и може, а уговор о раду без радног односа никако не може. Реченим се, међутим, не пориче корисност и сврсисходност постојања уговора о раду. Он и даље остаје најзначајнији акт за заснивање и делимично регулисање радног односа, у складу са законом и колективним уговором .