Радно и социјално право

Проф. др П. Јовановић: Актуелна питања у регулисању односа на тржишту радне снаге 33

цији (за собом имају сопствена искуства планских економија, а пред собом туђа искуства тржишних економија). |

У сваком случају, да би једна економија била ефикасна морају се сви фактори производње адекватно валоризовати. Притом, природни склад овој валоризацији обезбеђују тржишне законитости. Али када је у питању тржиште радне снаге, онда треба респектовати и одређене његове специфичности, које произилале из природе односа запослених и послодаваца. Ево о чему се ради.

Вршење рада у форми радноправног односа је од егзистенцијалног значаја и за раднике и за послодавце, али и за друштво. У том смислу сасвим је разумљива различитост интереса свих чинилаца процеса рада, а нарочито радника и послодаваца. Тамо где постоји различитост најважнијих (егзистенцијалних) интереса, неминован је, некад јачи а некад слабији, сукоб интереса до нивоа док тај сукоб не угрожава опште друштвене интересе држава не интервенише (путем права или власти). Своје односе радници и послодавци регулишу сами (аутономно право) по тржишним законитостима. У том смислу, сукоби интереса радника и послодаваца били су и јесу увек узрок права, али права схваћеног у форми аутономних аката. Међутим, оног тренутка када се ови интересни сукоби почну тицати и ширих друштвених интереса, онда они узрокују и когентно, односно "државно" право. Тада се и отвара питање односа државе према интересном сукобу запослених и послодаваца и питање мере у којој ће држава уважавати чињеницу узајамности тих интереса и потребу успостављања њихове равнотеже. Сведоци смо постојеће економске ситуације у земљи (о чему је напред нешто било речи), као и чињенице да је и сама држава послодавац многим радницима (установе и државна предузећа). Према томе, државни "интервенционализам" је неминован. У нашим условима је неприхватљива крајност која би раднике и послодавце препустила слободној игри интереса на тржишту радне снаге и капитала. Но, држава својим правом мора да препознаје тачку равнотеже интереса свих чинилаца производног процеса, како би сачувала и одржала њихову личну, материјалну и социјалну мотивацију за даљи рад. На тај начин се сукоб интереса социјалних партнера за одређено време превазилази, настаје стање равнотеже које води стабилности друштва и социјалном миру. Социјални мир је потребан свима. Он је претпоставка успешног окончања свих започетих процеса у друштву.

3. НЕКА ВАЖНА И ОТВОРЕНА ПИТАЊА ТРЖИШТА РАДНЕ СНАГЕ

Гледано у светлу позиције запослених и оних који траже посао на тржишту радне снаге, псоебну пажњу заслужује неколико питања.