Радно и социјално право
Проф. др П. Јовановић: Актуелна питања у регулисању односа 34 на тржишту радне снаге
Прво питање је везано за конкруренцију знања и способности. Веома важан фактор који утиче на положај запослених на тржишту радне снаге јесу разлике у знању и способностима (конкуренција знања и способности). Овај фактор не само што битно одређује шансе за запослење, већ утиче и на стабилност запослења (могућност распоређивања запосленог са једног на други посао, могућност престанка радног односа ако запослени не остварује одређене резултате рада итд.). Томе требе додати да се и институција приправништва све више користи не само као начин оспособљавања младих стручњака за самостални рад, него и као механизам конкуренције по знању и способностима међу самим радницима. Познато је да и закон дозвољава могућност да способни приправник (који је положио стручни испит), запослен на одређено време, може да остане, по истеку приправничког стажа, у радном односу на неодређено време.
Дакле, тржиште радне снаге одликује висока осетљивост на знања и радне способности. Послодавцима је, свакако, у интересу да са тог тржишта ангажују, пре свега, најбоље раднике. Нашој привреди данас поред капитала недостају и људи одређених знања и способности. Заправо, у тржишним условима и знање треба тржишно третирати. Знање је роба која има своју вредност и цену, роба која је у промету под називом "Кпол ћо“" (знати како) u "know ћу" (знати зашто). Томе треба прилагођавати и образовни систем. Да би образовање у највећој могућој мери могло да буде у функцији привредног развоја, није довољно само пратити сигнале које даје непосредно тржиште радне снаге и капитала. Неопходно је изграђивати стратегију и водити одговарајућу образовну политику. Ово због тога, јер наведено тржиште даје често закаснеле сигнале који нису употребљиви. Са друге стране, пошто тржишне потребе не трпе одлагање, на њих се мора благовремено реаговати са већ припремљеним кадровима. Неке анализе говоре да 40% образованих и квалификованих није запослено, а истовремено велики је проценат необразованих и неквалификованих којих су запослени и обављају стручне послове. Или, према подацима из "Атласа незапослених Србије", стопа незапослености у појединим деловима Србије је различита; суфицитарна занимања у неким регионима истовремено су изразито дефицитарна у другим регионима итд. То указује на потребу да се на основу праћења и изучавања токова на тржишту радне снаге морају планирати потребе за кадровима и сходно томе изграђивати одговарајућа стратегија и образовна политика. У овом тренутку ми немамо прецизну пројекцију кадровских потреба у земљи. Не знамо тачно колико је стручњака (нарочито високообразованих) напустило земљу последњих година и који су то профил кадрова.
Све у свему, ради се о једној стратегији која ће јасно одредити место како општем тако и стручном образовању сходно потребама тржишта и друштва у целини. Инострана искуства указују да опште образовање значи иницијално образовање и језгро свеукупног знања. Ово образовно језгро подра-